Balkanske zemlje su i 2018. godine imale manjkavu ili hibridnu demokratiju, pokazuje novi izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.
Albanija (5,98 poena), Makedonija (5,87) , Crna Gora (5,74) i Bosna i Herecegovina (4,98) spadaju u zemlje hibridne demokratije, dok su Hrvatska sa 6,57 poena i Srbija (6,41) “manjkave demokratije”. Sve zemlje koje su na skali od 1 do 4 spadaju u autoritarne, od 4 do 6 hibridne demokratije, od 6 do 8 “manjkave”, a od 8 do 10 “pune demokratije”.
U izveštaju "Indeks demokratije 2018 - I ja takođe?", koji je obuhvatio 165 država i dve teritorije, ocenjeno je po 60 pokazatelja u pet širokih kategorija, koje obuhvataju izborni proces i pluralizam, funckionisanje vlade, političko učešće, demokratsku političku kulturu i građanske slobode. Dvadeset zemalja svrstano je u grupu puna demokratija, 55 su manjkave demokratije, 39 je u grupi hibridnih režima a 53 su autoritarni režimi.
Iz toga proizlazi da samo 4,5 odsto globalne populacije živi u državama pune demokratije. Čak i zemlje tradicionalne demokratije kao što su Francuska i SAD nalaze se u grupi “manjkava demokratija”. U istoj kategoriji su i Italija, Belgija, Portugalija, Grčka, Kipar, Japan, Južna Koreja, Slovenija, Mađarska, Češka Republika, Poljska i ostale bivše komunističke zemlje.
Među autoritarnim zemljama su Rusija, Kina, Belorusija, Saudijska Arabija, Iran.
U Južnoj Americi jedine “pune demokratije” su Urugvaj i Kostarika, u Africi Mauricijus, dok se u Aziji nijedna zemlja nije kvalifikovala u ovu grupu.
Prvi put za tri godine globalni Indeks demokratije u 2018. nije pogoršao ali nije bilo ni napretka.
Na globalnoj listi zemalja rangiranih prema indeksu demokratije nema promena - ponovo je Norveška na vrhu, slede je ostale skandinavske zemlje a Severna Koreja na dnu, dok je Sirija pretposlednja.
U odnosu na prethodni izveštaj, izdvojila se Kostarika, jedina zemlja koja se u 2018. priključila grupi punih demokratija i popela sa 23. na 20. mesto globalne liste.
Istovremeno su najveći pad ubeležile dve latinoameričke zemlje - Nikaragva i Venecuela, koje su obe pale za po 17 mesta pa je Nikaragva iz grupe hibridnih režima prešla u autoritarne a Venecuela je ostala u grupi autoritarnih režima, samo je skliznula još niže.
Zapadnoevropske zemlje i dalje su uglavnom u grupi država sa punom demokratijom ali je i tu, kao i među zemljama istočne Evrope, bilo velikih padova.
Posebna pažnja u novom globalnom izveštaju EIU posvećena je participaciji u politici jer je to jedina od pet kategorija u kojoj je u Indeksu demokratije registrovano poboljšanje.
Na svetskom nivou, kako se navodi u 11. godišnjem izveštaju EIU, učešće u politici raste u poslednjih deset godina a u 2018. je taj rast bio dovoljan da spreči pad ukupnog indeksa.
Kada je reč o ostalim kategorijama, globalni rezultat za izborni proces i pluralizam je isti kao godinu dana ranije dok je kod funkcionisanja vlade, građanskih sloboda i političke kulture ubeležen pad.
