U Srbiji je u 2018. godini bilo malo poboljšanja u oblasti zaštite ljudskih prava, navodi se u velikom godišnjem izveštaju Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava - Human Rights Watch (HRW). Procesuiranje ratnih zločina na sudovima napredovalo je sporo, a uz to je nedostajalo neophodne političke podrške. Sistem azila i dalje ima mana, a uslovi za tražioce azila nisu poboljšani. Novinari su izloženi pritiscima i pretnjama, kao i tužbama za izveštavanje o osetljivim temama. Prenosimo glavne akcente.
Migranti, tražioci azila i raseljena lica
Između januara i kraja jula, Srbija je registrovala 4.715 tražilaca azila, u poređenju sa 3.538 u istom periodu 2017. U 2018. najbrojini su bili Pakistanci, a slede ih Avganistanci i Iranci. Do kraja jula, UNHCR je procenio da je u Srbiji bilo oko 6.098 tražilaca azila i drugih migranata, u poređenju sa 4.700 koliko ih je bilo u avgustu 2017.
Tražioci azila, kao i još neki od migranata smešteni su u 18 centara pod državnom upravom širom Srbije, uključujući prihvatne centre, centre za azil i tranzitne centre, čiji je ukupni kapacitet 5.880.
Krajem marta, Srbija je usvojila novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti sa ciljem usklađivanja zakonodavstva sa međunarodnim i EU standardima.
Proces za određivanje azila, međutim, i dalje je neadekvatan sa slabom stopom priznavanja tog statusa i dugim kašnjenjima pre donošenja odluka. Između januara i avgusta, samo 151 tražilac azila podneo je zahtev u Srbiji, a vlasti su odobrile status izbeglice samo za devet osoba i supsidijarnu zaštitu za 14 njih.
U protekloj deceniji, Srbija je odobrila status izbeglica za ukupno 53 lica i supsidijarnu zaštitu za 74 osobe. Do kraja jula, 257 dece bez pratnje su registrovana kod srpskih vlasti, najviše njih iz Avganistana, u poređenju sa 101 u istom periodu 2017. godine.
Srbijii nedostaju procedure za procenu starosne dobi za decu bez pratnje, što stariju decu dovodi u rizik da budu tretirani kao odrasli umesto da dobiju posebnu zaštitu. Za decu bez pratnje postoje samo tri ustanove sa ukupnim kapacitetom od 43 mesta.
Ostala deca bez pratnje ostaju u otvorenim centrima za azil, kao što su centri za prijem i tranzit, često sa odraslim osobama koje nemaju veze sa njima, što ih čini ranjivim na zlostavljanje i eksploataciju.
Postignut je mali napredak ka trajnim rešenjima za izbegla i interno raseljena lica iz vremena ratova na Balkanu koji žive u Srbiji. Prema Komesarijatu za izbeglice i migracije, u julu je zabeleženo 26.702 izbeglih, u poređenju sa 27.802 u istom periodu 2017. Najviše ih je iz Hrvatske. Takođe zabeleženo je i 199.584 interno raseljenih lica, većinom sa Kosova, u poređenju sa 201.047 prethodne godine.
Mediji
Novinari su nastavili da doživljavaju napade i pretnje i neadekvatan tretman od strane vlasti. Provladini mediji su nastavili da “blate” nezavisne medije i novinare. Od januara do sredine avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) registrovalo je 50 incidenata nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, uključujući četiri fizička napada i 18 slučajeva zastrašivanja novinara od strane državnih službenika.
U avgustu je nezavisni dnevni list Južne Vesti izvestio da je poreska služba pokrenula proceduru da prisili internet stranicu tog medija da plati 8.500 evra odštete. Južne Vesti su u prošlosti bile podvrgnute brojnim poreskim inspekcijama bez ikakvih naznaka o nepravilnostima. Komisija za ispitivanje ubistava trojice istaknutih novinara, Dade Vujasinović 1994. godine, Slavka Ćuruvije 1999. godine i Milana Pantića 2001, nije napredovala, ocenjeno je u izveštaju.
Ratni zločini
Suđenja za ratne zločine i dalje su ometana zbog nedostatka političke volje, adekvatnih resursa i slabih mehanizama podrške svedocima, navodi se. Procesuirano je nekoliko visokih zvaničnika koji su uključeni u ozbiljne ratne zloupotrebe sudovima u Srbiji. Do avgusta 2018. godine, 11 slučajeva ratnih zločina još je bilo u fazi istrage, a 19 ih je bilo pred srpskim sudovima. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije izdalo je u toku istog perioda dve nove optužnice. U prvih osam meseci 2018. godine prvostepeni sudovi nisu doneli presude u predmetima ratnih zločina. Apelacioni sud je oslobodio šest lica i vratio jedan slučaj prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Od osnivanja Tužilaštva za ratne zločine 2003. godine, izdato je 44 konačnih presuda, 74 lica je osuđeno, a 50 oslobođeno. Prva suđenja u Srbiji za ratne zločine u Srebrenici ponovo su počela u novembru 2017. godine nakon kašnjenja. Osam bosanskih Srba, bivših pripadnika policije sa boravištem u Srbiji optuženi su za ubistvo više od 1.300 civila bošnjačke nacionalnosti iz Srebrenice u julu 1995. godine. U junu je svedok napustio suđenje, navodeći da je primao pretnje uprkos tome što je imao zaštićeni identitet.
U junu je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio šest bivših pripadnika paravojne grupe, koja se naziva “Simini četnici” krivice za ubistvo 27 Roma u selu Skočić, kod Zvornika (BiH) u julu 1992. godine.
Sud je ipak troje od šestorice okrivljenih našao krivim za nečovečno postupanje, kršenje fizičkog integriteta, seksualno poniženje i silovanje i osuđeni su na 6 do 10 godina.
U januaru, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je zatvorske kazne osmorici bivših pripdanika Teritorijalne odbrane Vukovara za masakr oko 200 ljudi na Ovčari (farma kod Vukovara), 1991. godine. Sud je optuženima izrekao kaznu zatvora u trajanju od 5 do 20 godina. Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične tribunal (MICT) Serž Bramerc pozvao je Srbiju u junu da zvanično prizna zločine počinjene u Srebrenici 1995. godine kao genocid.
MICT u Hagu je u aprilu osudio Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora zbog podsticanja zločina nacionalističkim govorima u Vojvodini, tokom rata 1992. godine. Tribunal je oslobodio Šešelja krivice za ratne zločine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Šešelj je već odslužio kaznu, pošto je u Hagu bio od 2003. godine. Nakon ukidanja oslobađajuće presude 2013. godine, u junu je počelo ponovno suđenje bivšim zvaničnicima srpske državne bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću u MICT-u. Stanišić i Simatović se terete za zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske snage u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj tokom rata.
Branioci ljudskih prava
Branitelji ljudskih prava nastavili su da rade u neprijateljskom okruženju. Online pretnje aktivistima za ljudska prava su nastavljene, a istrage su se odvijale sporo. U avgustu je prekršajni sud u Rumi kaznio osam aktivista Inicijative mladih za ljudska prava sa po 420 evra (476 dolara) za prekid govora osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina u januaru 2017. godine. Aktivisti su tom prilikom bili napadnuti i izbačeni sa događaja.
Seksualna orijentacija i rodni identitet
Napadi i pretnje lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama i aktivistima za njihova prava su nastavili. Od januara do sredine avgusta Organizacija za prava LGBT osoba DA SE ZNA! Zabeležila je devet incidenata protiv LGBT osoba, uključujući četiri fizička napada i pet slučajeva pretnji i zastrašivanja. Istrage su često su spore, a sudski procesi retki. Parada ponosa održana je u septembru bez većih incidenata.
Prava osoba sa invaliditetom
Tokom 2018. godine, Vlada Srbije nastavila je da promoviše pristup obrazovanju svoj deci sa smetnjama u razvoju. Deca i odrasli sa invaliditetom i dalje se smeštaju u ustanove. Ostaje da se usvoji vremenski plan za premeštanje osoba sa invaliditetom iz institucija i osiguravanje podrške za to da život nastave u društvu/zajednici.
Ključni međunarodni akteri
Tokom aprilske posete Beogradu, visoka predstavnica Evropske unije za inostrane poslove Federika Mogerini fokusirala se na pristupanje Srbije Evropskoj uniji i procesu dijaloga na relaciji Beograd-Priština, ali nije javno poslala poruku za potrebom poboljšanja ljudskih prava. U svom izveštaju iz aprila 2018. godine u kontekstu pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Evropska komisija je naglasila da je nedostatak napretka u pogledu slobode izražavanja "zabrinjavajuć", a Savet EU je pritisnuo Srbiju u junu da pojača napore na istraživanju slučajeva napada na novinare.
U januaru je Savet UN za ljudska prava pomenuo Srbiju u svom periodičnom pregledu. Srbija je prihvatila 175 od 190 preporuka od strane država, ali je odbacila važne preporuke za uzdržavanje od krivičnog gonjenja novinara, branitelja ljudskih prava i drugih članova civilnog društva kao sredstva odvraćanja od slobodnog izražavanja mišljenja, navodi se. U januaru je Komitet UN za eliminaciju svih oblika rasne diskriminacije, nakon što je pregledao Srbiju, izrazio zabrinutost zbog niskog procenta romske dece koja pohađaju sve nivoe obrazovanja, kao i zbog segregacije Romske dece u školama, i prinudnih iseljenja Roma bez odgovarajućeg postupka i obezbeđivanja alternativnog smeštaja.
Komitet Saveta Evrope za sprečavanje mučenje i nečovečno ili ponižavajuće kažnjavanje (CPT) u maju je objavio izvještaj koji izaziva zabrinutost zbog maltertiranja osoba u policijskom pritvoru i pozvao vlasti u Srbiji da preduzmu mere da se zaustavi nasilje policijskih službenika nad privedenim i zatvorenim osobama. U februaru je tadašnji komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks pozvao Srbiju da ne glorifikuje ratne zločince i izrazio zabrinutost za stanje slobode medija i neprijateljsko okruženje u kojem novinari rade.
Facebook Forum