Autorka: Nevena Bogdanović
"Uopšte mi nije jasno zbog čega se to zove razvojni budžet ako se za isplate raznih vrsta koje nisu investicije povećava budžetsko davanje. Takođe, mi ne znamo tačno sa kojim će privrednim rastom i kakvom inflacijom biti planirana naredna godina", komentariše za Radio Slobodnu Evropu (RSE) konsultant za inostrana ulaganja, ekonomista Milan Kovačević, prve informacije koje su se u javnosti pojavile o Predlogu budžeta Vlade Srbije za 2019. godinu.
Izneo ih je sam ministar finansija Siniša Mali, pre nego što je predlog stigao u Skupštinu koja bi ga, po pravilu, morala usvojiti do kraja 2018. godine. Mali je tako podstakao raspravu u javnosti bez da su se vladajući i opozicioni narodni poslanici izjasnili o najznačajnijem državnom finansijskom dokumentu.
Ministar finansija najavio je i nikad veće povećanje penzija. Pored najavljenog povećanja od 7 do 12 odsto, Siniša Mali je ostavio mogućnost i za dodatno povećanje.
"Kad ministar finansija priča, morao bi da počne jasno pričati, trebalo bi prestati više lažno pričati. Naime, trebalo bi sad znati koliko će biti usklađivanje penzija svim penzionerima u istom procentu. To ne znamo. Trebalo bi da bude jer će biti inflacije. I drugo, proširila se jako laž da su već penzije povećane. Nijedna penzija još nije povećana. Penzije koje su bile iznad prosečne počele su da se isplaćuju u visini prava, dakle prestalo je zakidanje na penziju", objašnjava Kovačević.
Ovogodišnji procenjeni suficit u budžetu od oko 28 milijardi dinara (oko 240 miliona evra) je za ekonomistu Milana Kovačevića znak da Vlada u 2018. godini nije štedela, već da nije realizovala ono što je planirano budžetom.
"Kad se to dogodi to znači da je planiranje loše. A zašto je to loše, zato što to prija vlasti jer onda ima više novca kog može trošiti kako hoće", kaže Kovačević.
"Čini mi se da će opet biti strategija da se planiraju prihodi manji pa da budu veći, a rashodi obratno, tako da bude suficita i da onda bude više novaca koji nisu unapred raspoređeni, nego veća arbitrarnost vlasti, a to se već događa i na druge načine", a i dodaje da je to već slučaj sa davanjem jednokratne pomoći penzionerima koja je regulisana isključivo uredbom Vlade.
Kada je reč o kapitalnim ulaganjima, Milan Kovačević ističe da ona u planiranom budžetu nisu dovoljna, ali da ne bi bilo dobro ni da se više optereti privatni sektor.
"Bilo bi dobro da država još ponešto proda, pa da se odatle finansiraju kapitalne investicije. Bilo bi dobro da se na razne načine poveća produktivnost javnog sektora pa da on doprinosi za investicije. A ovo je čini mi se u velikoj meri ideja, približavaju se neki izbori, pa da napravimo populistički da će svakome biti dobro, a kako će biti posle toga i kako će se odraziti na privredni rast, videćemo", ističe Kovačević.
Dok ministar finansija Siniša Mali, u izjavi od srede za RTS, čestita građanima Srbije, jer je, kako je rekao, "ovo njihov budžet", direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić naglašava da je nedopustivo da budžet nije dostupan u onom momentu kada Vlada saopšti da ga je usvojila.
"Ne može se govoriti na bilo koji participativni način, štaviše, za sada nema ni elementarnih informacija o tome šta u tom budžetu zaista piše", kaže Nenadić i dodaje da građani Srbije nemaju nikakvu praktičnu mogućnost da utiču na sadržaj budžeta, niti su je ikada imali.
"Pravila o javnim raspravama nikada nisu primenjena na nacrt Zakona o budžetu koji je najvažniji. Ona se primenjuju samo u nekim lokalnim samoupravama kada oni donose svoje budžetske akte", objašnjava Nenadić.
Iz nevladinog sektora upozoravaju da se vreme za skupštinsku raspravu troši na priču o "besmislenim amandmanima" koje podnose poslanici vladajuće većine kako bi potrošili vreme namenjeno diskusiji. Strahuju da bi takva praksa, koju redovno primenjuju poslanici partije predsednika države Aleksandra Vučića, Srpske napredne stranke, a kojoj su pribegli i krajem prošle godine pri raspravi o Budžetu za 2018, mogla da se ponovi i u predstojećem skupštinskom izjašnjavanju:
"Videćemo da li će ove godine biti išta drugačije, eto ja se nadam da postoje neke šanse da se stvari poprave. Ostalo je nešto više vremena narodnim poslanicima da raspravljaju o budžetu, da ga pročitaju, jer ipak je reč o veoma velikom dokumentu, i ako ništa drugo oni neće imati izgovor kakav su imali ranijih godina kada je bilo svega dan-dva za pripremu, da se bolje ne pripreme za tu raspravu", kaže Nenadić.
Netransparentnost donošenja budžetskih dokumenata dovode do lošeg plasmana Srbije u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index), koje sprovodi međunarodna organizacija International Budget Partnership.
"Pogotovo nema opravdanja da se kasni sa nacrtom i predlogom budžeta, što je u Srbiji već redovna praksa, a da ne govorimo o tome da već godinama nema ni predloga završnog računa", zaključuje Nenadić.
Prema poslednjem objavljenom izveštaju, iz januara 2018, Srbija je zauzela 62. mesto od 115 zemalja, sa svega 43 od 100 mogućih poena za otvorenost budžeta.
Facebook Forum