Iako iz Ministarstva pravde Srbije navode da je izrada Predloga Zakona o zaštiti podataka o ličnosti bila transparentna, te da su usvojene sve preporuke evropskih institucija, dokument je upućen Skupštini bez obzira na kritike Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića.
I drugi zakon koji će primenjivati (o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja), upućen je Vladi na usvajanje, uprkos spornim tačkama na koje ukazuju i Šabić, i deo stručne javnosti.
"To nije odnos prema meni, to je odnos prema vama. Ja sam predstavnik jedne nezavisne institucije čiji je posao da štiti prava građana zajamčena tim Zakonom", tako Rodoljub Šabić komentariše vest koju je saznao iz saopštenja – da je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i uputila ga u skupštinsku proceduru.
Dokument je naknadno objavljen na sajtu Skupštine Srbije, a Šabić kaže da, uprkos određenim korekcijama, ostaju kritike onih koji će se njime direktno baviti.
"Nije samo Poverenik dao kritičko mišljenje, dalo ga je i Društvo sudija Srbije, bezbroj relevantnih subjekata civilnog sektora, dala ga je i Evropska komisija", navodi Šabić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On kaže da je Nacrt "praktično neprimenljiv, teško čitljiv i shvatljiv i za pravnike koji se bave tom materijom".
U Ministarstvu pravde odgovaraju da su tokom izrade Zakona "uzimana u obzir mišljenja nadležnih i u Srbiji i u Evropskoj uniji", da je "u radu učestvovao i ekspert Saveta Evrope", da je drugi tekst "usklađen sa preporukama iz javne rasprave, i prosleđen Evropskoj komisiji i Eurodžastu na mišljenje", a da je konačna verzija "sačinjena po dobijenim mišljenjima iz domaćih institucija".
Društvo sudija Srbije ocenilo je prethodno da Nacrt, koji je Ministarstvo pravde objavilo nakon usaglašavanja teksta sa komentarima Evropske komisije i Eurodžasta, "u velikom obimu treba izmeniti i prilagoditi pravnom sistemu Srbije".
I izmene drugog Zakona kojim će se baviti sudije i Poverenik, izazvale su oštre kritike dela stručne javnosti.
Nakon rasprave, u predlog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ušle su, prema Šabićevim rečima, dve sporne stavke.
"Jedna je ideja o tome da se svakom organu vlasti daje ovlašćenje da može da tuži Poverenika, što bi napravilo cirkus u pravnom poretku, a druga je još kontroverznija, da se iz domašaja zakona izuzmu javna preduzeća, koja su ozbiljan predmet interesovanja javnosti, koja su subjekti mnogih priča vezanih za potencijalnu korupciju, finansiranje političkih stranaka, revanša tajkunima koji su finansirali političke stranke i slično", kaže Šabić.
Nacrt predviđa da će ubuduće od primene zakona biti izuzete državne firme koje su organizovane kao društva kapitala, pa će građanima biti onemogućeno da dobiju odgovore na pitanja kako novac iz budžeta Srbije koriste firme poput "Telekoma", "Železnica", "Koridora"...
Za ovaj Zakon zaduženo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Državni sekretar Ivan Bošnjak rekao je za RSE da je odredba ušla u tekst na zahtev kompanija, kako bi se "zaštitio njihov položaj na tržištu".
Može vas interesovati – Ivan Bošnjak: Srbija dobija Nacionalni savet Rusa
Ipak, i po sadašnjem Zakonu ova preduzeća su mogla da uskrate pojedine podatke, kako bi se zaštitila od eventualne konkurencije, dok im predložene izmene omogućavaju da uopšte ne dostavljaju informacije.
"U jednom delu smo pohvaljeni zato što smo proširili obuhvat institucija, dali ažurnost vezanu za informatore o radu delu institucija, međutim, stoji i dalje da su akcionarska društva u kojima država ima osnivački ulog tražila da budu isključena iz ovog dela, i naravno da je deo javnosti uputio kritike. Na tome će nastaviti da se radi u direktnim konsultacijama kako sa predstavnicima tih državnih preduzeća, tako i sa ključnim političkim činiocima u zemlji", navodi Bošnjak.
Više od 60 organizacija civilnog društva i medija pozvalo je još u aprilu Vladu Srbije da iz Nacrta povuku rešenja kojima se, kako su ocenili, smanjuje dostignuti nivo prava građana, ali se to nije dogodilo.
"Postoji osetljiva ravnoteža između informacija koje vlada treba da pruži na uvid javnosti i između obaveze države da zaštiti nacionalnu bezbednost, da obezbedi odgovarajuću upotrebu informacija čije objavljivanje ne bi smelo da povredi interese privatnog sektora. O tome, međutim, mora da postoji otvorena debata, i postoji potreba da se unapredi pravni okvir", poručila je direktora Projekta za odgovornu vlast Žaklin Vilijems-Bridžers.
Na skupu, koji su u okviru "Nedelje prava javnosti da zna", organizovali Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID) i kancelarija Poverenika, Rosana Lemut Štrle, bivša zamenica Poverenika za informacije Slovenije poručila je da je zakone nemoguće menjati bez političke volje i jakog pritiska javnosti.
"Sve se te okolnosti moraju steći da bi dobili zakon koji većina u zemlji shvata kao dovoljan da bi smanjio percepciju korupcije", navodi ona.
U poslednjih sedam godina, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izrekao je 469 novčanih kazni državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija. Upozorava da svake godine raste broj slučajeva u kojima se ignorišu zahtevi građana i novinara za pristup informacijama od javnog značaja.
Facebook Forum