Čitav niz radnji na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije je neobojašnjiv i ide u smeru oslobađanja optuženih za zločin počinjen pre devetnaest godina, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji Veran Matić, a povodom ocene Advokatske komore Beograda (AKB) da on svojim izjavama nanosi “nenadoknadivu štetu” procesu koji se vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu.
“Kada pogledate u navode AKB, videćete da se pritužba najviše stavlja na kršenje prezumpcije nevinosti. U mojim izjavama nema nigde kršenja prezumpcije nevinosti samih opštuženih. Kada AKB govori o tome da vršim pritisak na sud, ja mislim da je ovo javno suđenje, koje pratimo već tri i po godine, pa upravo zbog te javnosti imamo pravo da ga komentarišemo”, kaže Matić.
On takođe dodaje da ne vidi ni jedan razlog da se na ovakav način ocene koje iznosi Komisija, koja je 2013. godine osnovana sa ciljem prevazilaženja nekažnjivosti ubistava novinara, diskvalifikuje.
“To je za mene takođe način na koji se radi na široj opstrukciji suđenja”, zaključuje Matić.
Prethodno AKB je saopštila da Matić nanosi "nenadoknadivu štetu u razumevanju elementarnih principa pravne države i vladavine prava" izjavama u vezi sa suđenjem za ubistvo vlasnika “Dnevnog telegrafa” i časopisa “Evropljanin” Slavka Ćuruvije.
"Sama ideja Verana Matića da 'Državna komisija za rasvetljavanje slučaja Ćuruvija' na čijem je čelu, treba da referiše činjenično stanje javnosti koja je 'vrhovni sudija' i čiji stav bi moralo da poštuje i sudsko veće - nanosi nenadoknadivu štetu u razumevanju elementarnih principa pravne države i vladavine prava u jednom demokratskom društvu", piše u saopštenju koje je prenela agencija Beta.
Veran Matić podseća da je Sudsko veće izbacilo ključni dokaz u procesu optuženima za ubistvo:
“To su trake na kojima je u danima ubistva zabeleženo kretanje svih osumnjičenih. To su trake koje govore o praćenju Ćuruvije. Dakle, ako ja iznosim tu činjenicu i ako je konstatuje i sama Komisija, da je nedopustivo da Sudsko veće dva puta ključni dokaz u ovom slučaju dva puta izbacuje, ja ne vidim ni jedan razlog da je to pritisak na sud. Sam sud ima svoju nezavisnost i donosiće odluke bez obzira na komentarisanje. Mi nemamo operativne mogućnosti da sankcionišemo rad Sudskog veća. Sudsko veće jedinu kontrolu ima u samoj javnosti. Dakle, ako je već suđenje javno i komentarisanje je apsolutno dozvoljeno”, rekao nam je Matić.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, a optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili bilo kakvu povezanost s tim zločinom.
Za ubistvo su optuženi načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak. Optuženi Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014. godine i od tada su u pritvoru, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu.
Suđenje je počelo 1. juna 2015. godine. Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu u glavu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".
