Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Zagrebu odgovoriti recipročnim merama, nakon što je Hrvatska zabranila ulazak u zemlju ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu, pošto je izjavio da o tome da li će putovati u Hrvatsku odlučuje vrhovni komandant Vojske Srbije, a ne hrvatski ministri.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da bilo kakve kontramere Srbije ne bi bile dobre ni po jednu ni po drugu zemlju.
Odluku Zagreba da ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu zabrani do daljeg ulazak u Hrvatsku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je rekao, ne razume. Nazvao ju je ishitrenom i nervoznom i dodao da je to učinjeno, zbog Vulinovih izjava. Voleo bi, kazao je, da neko u Evropskoj uniji ne uvodi verbalni delikt. A što se tiče odgovora Srbije, ovo je najavio:
„Srbija kao suverena i nezavisna zemlja, sasvim sigurno, reagovaće recipročnim merama. Kakvim merama – pretpostavljam da će odluku doneti Vlada Srbije na svojoj narednoj sednici u četvrtak“, rekao je Vučić.
On je takođe rekao da ne očekuje reakciju EU povodom isticanja zastave sa ustaškim pozdravom "Za dom spremni" u Jasenovcu.
"Ne očekujem reakciju. Ne postoji nijedna zemlja gde mogu da se ističu slike Adolfa Hitlera a da ne budete kažnjeni. Ovde je moguće da se to radi", rekao je Vučić novinarima posle prijema povodom dana Vojske Srbije.
Upitan koje bi to recipročne mere prema Hrvatskoj Srbija mogla preduzeti, nekadašnji diplomata Simeon Pobulić za RSE lakonski kaže:
„Pa jedino da zabrani nekom njihovom ministru da dođe u Srbiju.“
Pobulić odmah dodaje da ne bi imao razumevanja za bilo kakve oštre odgovore Srbije Hrvatskoj.
„Ja ne mogu da shvatim da bi sada Srbija išla na neke vrlo oštre odgovore jer joj to, na kraju krajeva, uopšte nije potrebno. Dakle, ja ne bih pravio od toga neku veliku stvar“, kaže ovaj bivši diplomata.
Vučić je kritikovao to što, kako je rekao, kao da se Srbima brani da govore o zločinima u Jasenovcu i da, ako to bude tako, Srbija treba da razmisli o tome da sama izgradi neko spomen obeležje i za taj i za druge zločine.
„Onda ćemo mi razmatrati neke druge predloge da ovde u našoj Srbiji... uradimo posao koji nismo stigli da uradimo još od Drugog svetskog rata: najpre da popišemo žrtve i Jadovna i Prebilovaca, i Golubnjače, i Jasenovca i sve druge žrtve i da ovde napravimo i muzeje holokausta i muzeje koji bi govorili o stravičnom stradanju srpskog naroda, pri čemu mi nikada ne bežimo od toga da govorimo i o zločinima koje su pripadnici našeg naroda počinili“, rekao je Vučić.
Oglasila se i premijerka Srbije Ana Brnabić.
Ona je rekla da joj je veoma žao što je ministru odbrane Aleksandru Vulinu uskraćena mogućnost da poseti Hrvatsku. Dodala da je za Srbiju stabilnost u regionu prioritet i da zbog toga Vlada ostaje otvorena za dijalog sa susedima.
„Žao mi je što se situacija sa Hrvatskom donekle pogoršava... Mislim da nije dobro što premijer (Andrej) Plenković nije uzvratio moj poziv. To pokazuje da ne postoji spremnost za dijalog na premijerskom nivou, što je nesrećna okolnost. Mislim da je loše što se bilo kome zabranjuje ulazak u Hrvatsku zato što onda to otvara jedan veliki prostor za arbitrarnost – koje zemlje i kome, na osnovu čega, uskraćuju gostoprimstvo – i mislim da to nije evropska vrednost, ali bez obzira na to, važno je da mi budemo fokusirani na budućnost, a bez otvorene komunikacije između Srbije i Hrvatske region ne može biti stabilan“, izjavila je Ana Brnabić.
Tu regionalnu stabilnost i normalizaciju odnosa sa susedima ministar odbrane Aleksandar Vulin svojim zapaljivim izjavama veoma često dovodi u pitanje.
Vlatko Sekulović, kolumnista i nekadašnji državni sekretar, za RSE kaže da nije jasno da li Aleksandar Vulin Aleksandru Vučiću služi kao megafon za sopstvene nacionalističke stavove iz prošlosti ili za nacionalistički deo biračkog tela.
„Mislim da Vučić koristi Vulina i njemu slične kako bi se kamuflirao prema nacionalističkom delu biračkoga tela i kako bi se prikazao na neki način većim nacionalistom od (Vojislava) Šešelja. To je funkcija Vulina. Sad, jedino je pitanje koliko je to stvarna namera, u smislu neke politike prema Hrvatskoj, a koliko je to neko taktičko prilagođavanje. Da li se tu radi o neprevaziđenim stavovima iz prošlosti ili je reč o izbegavanju konfrontacije sa tim nacionalističkim biračkim telom, za koje Vučić jednostavno ne može da pretpostavi kakav će biti krajnji ishod političkog sukoba“, ocenjuje Sekulović.
U februaru, uoči susreta u Zagrebu sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, Aleksandar Vučić je ocenio da Hrvati i Srbi nemaju sukobljene interese po pitanju budućnosti i predložio moratorijum od šest meseci na rasprave o temama iz prošlosti.
Tih 180 dana još nije prošlo, a skorašnji incidenti svedoče da Vučićev apel nije uslišio ne samo ultranacionalistički lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je, pre nekoliko dana, po sopstvenom priznanju, izgazio hrvatsku zastavu, nego i član Vlade Srbije, ministar vojni Aleksandar Vulin, koji ne propušta prilike za zapaljive izjave o Hrvatskoj. Apel na moratorijum na rasprave o temama iz prošlosti nije ispunio ni sam autor – Aleksandar Vučić.
Facebook Forum