Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su pred Srbijom dve opcije kada je pitanju rešenje kosovskog problema, da je realniji predlog opstanka zamrznutog konflikta, ali da je on protiv toga.
Vučić je na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu sa nevladinim organizacijama izjavio da će razgovori sa Prištinom svakako biti nastavljeni, ali da će se videti na koji način i u kom formatu.
Ispred Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, koji okuplja nevladine organizacije, koordinatorka Nataša Dragojlović podvukla je da je za Srbiju i njene evropske integracije sve uslovljeno napretkom u dijalogu Beograda i Prištine.
Ona je rekla da kosovsko pitanje mora da se reši jer će u suprotnom Srbija izgubiti i ono što joj je realno ostalo, te ohrabrila Vučića da izađe sa planom.
Organizacije civilnog društva okupljene u radnu grupu za Poglavlje 35 traže od Vučića da se u izradi platforme za rešenje kosovskog problema pridržava principa: mir i bezbednost svih građana regiona, evropske integracije, kompromisno, realno i održivo rešenje, nastavak normalizacije odnosa sa Prištinom i nastavak unutrašnjeg dijaloga.
Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose, koji je pratio tok unutrašnjeg dijaloga, rekla je da dosadašnji institucionalni dijalog zastupa dve opcije za rešenje kosovskog problema - status kvo ili razgraničenje, te da je primećeno antievropsko raspoloženje među učesnicima.
Sonja Liht iz Beogradskog centra za političku izuzetnost kaže da, iako je na početku izgledao kao niz monologa, važno da je dijalog otvoren.
“Građani su nedovoljno informisani, njihovi stavovi zasnivaju se na emocijama”, rekla je i dodala da je neophodan suštinski dijalog između dva društva.
Nikola Burazer iz Centra za savremene politike ističe da se mogu čuti četiri predloga rešenja za pitanje Kosova – zamrznuti konflikt, priznanje Kosova, podela uz kasnije priznanje i normalizacija odnosa sa Prištinom bez priznanja nezavisnosti.
Gotovo svi učesnici skupa saglasni su u oceni da je podela Kosova najopasnije rešenje.
“Ovo četvrto je minimum koji EU traži od Beograda i maksimum koji Beograd može da da”, rekao je Burazer.
Dodaje da je neopdhono da se odustane od oštre retorike, da se građanima Srbije jasno kaže šta mogu da očekuju, da se u dijalog uključe predstavnici Srba s Kosova i da se iskoriste kapaciteti civilnog društva, koji se decenijama unazad bave ovim problemom.
Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku takođe podvlači da dijalog mora biti predvidiv, da se ne dižu tenzije i ne etiketiraju sagovornici. Ona je navela da istraživanja pokazuju da se Srbi na Kosovu danas više plaše srpskih mafijaških struktura nego albanskih komšija. Dodala je da je intenziviran trend iseljavanja ljudi sa severa, naročito posle ubistva Olivera Ivanovića.
Svi učesnici skupa pozvali su na otkrivanje počinilaca i ukazali da je veliki gubitak što Ivanović danas u ovom dijalogu ne učestvuje.
