Piše: Julia Petrovskaja
Početkom juna, Crna Gora završava integraciju u NATO, tako da je jedan od glavnih ciljeva crnogorske političke elite postignut. Ova faza proširenja Severoatlantskog saveza, međutim, bila je previše politizirana, čak i skandalozna.
Rusija se suočava sa optužbama zbog pokušaja puča i destabilizacije Crne Gore kako bi promenila njeno opredeljenje, dok crnogorska politička kriza nije ni blizu razrešenja. U pokušaju da se "istorijskom partneru" nanese što veća šteta zbog euroatlantskih integracija Kremlj vrši ekonomski i politički pritisak na Podgoricu, te vodi negativnu medijsku kampanju uz podršku marginalnih političara i lažnih stručnjaka.
"NATO će dovesti Crnu Goru do teške socijalne krize, a to je upravo ono što je potrebno za novi rat, da bi mogli da regrutuju borce i da ih šalju po svetu u interesu velikog kapitala", jedan je od mnogobrojnih sličnih komentara, koje možemo da čujemo u poslednjih nekoliko meseci na ruskoj televiziji.
Ovog je mišljenja i član Ruske akademije prirodnih nauka Konstantin Sokolov. On tvrdi da je Crna Gora potrebna NATO-u radi destabilizacije Evrope, vođenja "hibridnog rata", te podrivanja država, mada samo pre dve godine taj "stručnjak" nije smatrao ulazak Crne Gore u NATO značajnim događajem, jer taj potez ne utiče na vojnu ravnotežu.
Nisu samo stavovi Sokolova zanimljivi, nego i njegova biografija. Sokolov je diplomirao na Univerzitetu za vazduhoplovni i kosmički inženjering i uređaje (The Saint Petersburg State University of Aerospace Instrumentation), magistar je tehničkih nauka. Istovremeno se javlja kao savetnik vrhovnog atamana Unije Kozaka i potpredsednik Akademije geopolitičkih problema, gde se bavi duhovnim i moralnim pitanima. Radi se valjda o duhu i moralu Crne Gore...
Stručnjaka za korporativno upravljanje Viktora Kolbanovskog dočekuju velikim aplauzom na jednom od najgledanijih televizijskih show-programa. On tvrdi kako je tokom poslednjih godina Crna Gora u više navrata bila na rubu građanskog rata. Takođe, smatra da situacija na Balkanu ide ka "ukrajinizaciji", te stvaranju "Velike Albanije".
Kolbanovski se predstavlja kao direktor "Balkanskog centra za međunarodnu saradnju" i specijalni predstavnik za zemlje Jugoistočne Evrope jednog od rukovodioca vladajuće "Jedinstvene Rusije" Sergeja Železnjaka.
Međutim, pomenuti "Balkanski centar" je formalno postojao samo dve godine - od leta 2014. pa do jeseni 2016. godine. Nema podataka o navodnoj reorganizaciji tog centra, niti nekih dostupnih istraživačkih radova njegovog stručnog osoblja.
Što se tiče biznis projekata Kolbanovskog, izgleda da se on uglavnom bavi nekretninama. Osnovao je 2006. godine u Crnoj Gori kompaniju, koja se bavi izgradnjom ekskluzivnih stanova, te prodajom zemljišta. Uz to iskustvo valjda je došao do shvatanja o bezbednosnim rizicima na Balkanu...
Pre dve godine "Balkanski centar" je predao državnim organima aplikaciju za projekat "Balkanska Švajcarska", kojim se predviđalo stvaranje "uticajne međunarodne platforme" za dijalog o prednostima vojne neutralnosti za "male narode i zemlje" Balkana. "Uticajna platforma" iz nekih razloga nije uspela, mada se zadnjih godina aktivno raspravljalo o štetnosti euroatlantskih integracija po razvoj i bezbednost regiona, uglavnom uz prisutstvo redovnih gostiju ruskih propagandnih emisija i predstavnika antinatovskog krila crnogorske opozicije, te proruskih organizacija na Balkanu.
Naprimer, "stručnjak iz dijaspore" Veniamin Striga uvek je spreman da se priključi raspravi o bezbednosno-političkoj situaciji na Balkanu, čak i preko skypa iz svoje kuhinje. Striga se pojavio u Crnoj Gori 2005. godine, bežeći od kriminalnog skandala u Rusiji. Neko vreme se nalazio tamo nelegalno, zbog čega je bio proteran. Ponovo se vratio u Crnu Goru i aktivirao se kao ruski patriota. Zbog mnogobrojnih skandala bio je izbačen iz lokalne organizacije ruske dijaspore.
Striga je iznenada napustio Crnu Goru posle objavljivanja novosti o pokušaju državnog udara. Ali i dalje se bavi propagandom protiv Crne Gore i njenog ulaska u NATO. Rusi u Crnoj Gori su nedavno potpisali peticiju ruskim vlastima kako bi oni krivično gonili zbog klevete Strigu i njegovog partnera Alekseja Galickog. Ali to ih za sada ne sprečava u propagandnim aktivnostima.
Među poznatim "stručnjacima" sa crnogorske strane, koji uživaju pažnju od strane ruskih prokremaljskih medija, je Marko Milačić, čelnik organizacije "Otpor beznađu". Tokom samita NATO-a on je protestovao u Briselu, a nedavno je u ulozi običnog građanina Budve, plašio novinare ruske državne televizije crnogorskim kriminalom, koji odvraćuje turiste od Crne Gore.
Ruska agencija "Sputnjik" je ove godine objavila oko trideset izveštaja o aktivnostima Milačića kao da se radi o nekom uticajnom političaru. Prenesena je čak i njegova poruka na Facebooku nakon ubistva u Turskoj ruskog ambasadora Andreja Karlova. Tim tragičnim povodom Milačić je tvrdio da "lice Zapada ne prestaje da se trese od šamara, koji je Zapadu opalio Putin usred Sirije".
Medijski borci protiv NATO-a najčešće nemaju vremena niti dovoljno znanja za ozbiljne analize, umesto toga se bave dezinformacijama i trolovanjem. Njihova glavna tvrdnja se svodi na to da se dve trećine stanovništva Crne Gore protive pristupanju NATO-u. Mada objavljene ankete prikazuju jednak broj protivnika i pristalica integracije.
Druga njihova tvrdnja je vezana za "masovne proteste", koje "vlast brutalno guši", iako je pitanje euroatlantskih integracija zapravo na drugom planu za same Crnogorce.
Recimo, na dan glasanja u parlamentu o pristupanju NATO-u na protest su došli svega nekoliko stotina građana. U nedostatku dramatičnih video dokaza, ruska televizija često koristi snimke sukoba policije sa aktivistima "Demokratskog fronta" iz 2015. godine tokom njihovog pokušaja da probiju u parlament.
Propagandisti su sigurni da Crnu Goru očekuje gubitak suvereniteta, unutrašnje sukobe te ekonomski kolaps zbog troškova odbrane od dva odsto BDP-a.
"Ako Tramp hoće da naplati od Nemačke 300 milijardi dolara za američki kišobran. Koliko bi on naplatio Crnoj Gori?", zabrinuti su "dobronamerni" posmatrači.
S druge strane, oni su sigurni da crnogorsko članstvo u NATO-u neće da potraje zbog "kolapsa" Evrope i Amerike.
Kako bi se Crna Gora prikazala kao neprijateljska zemlja ruski državni mediji preneli su provokativni razgovor dvojice ruskih prankera sa premijerom Duškom Markovićem i bivšim predsednikom vlade Milom Đukanovićem. Pored toga, duže vreme u Rusiji traje negativna kampanja po pitanju turizma u Crnoj Gori.
Na raspolaganju ruskim vlastima i dalje stoje prokremaljski aktivisti u Srbiji koji šire preko društvenih mreža stavove Kremlja i lažne informacije. Jedan od poslednjih fejkova koji su preneli tabloidi na Balkanu je tvrdnja Kolbanovskog o "direktnim instrukcijama" Amerikanaca radi ubrzavanja stvaranja "Velike Albanije". Zanimljivo je da je autor te izmišljotine predstavljen kao “jedan od najbližih saradnika Putina”.
Među promoterima nacionalističke antizapadne priče i lažnih informacija su Stefan Stamenkovski iz organizacije "Zavetnici", koji se u poslednjih nekoliko meseci tri puta sastao s Sergejem Železnjakom, te Nemanja Ristić, koji je napravio skandal slikanjem sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom tokom njegove posete Beogradu kraj 2016. godine. Na društvenim mrežama Ristić se predstavlja kao saradnik FSB-a ili Ministarstva inostranih poslova, mada taj trol najviše ukazuje na psihološke probleme.
Ristić je jedan od optuženih u slučaju propalog puča u Crnoj Gori za koji crnogorski vlasti i zapadne obaveštajne službe krive "ruske nacionaliste" i "ruske državne strukture".
Na listi optuženih su i glavni politički partneri ruskih vlasti u Crnoj Gori - Andrija Mandić i Milan Knežević iz Demokratskog fronta (DF).
Iako crnogorska opozicija je raznolika, Moskvu interesuje saradnja samo sa nacionalističkim konzervativnim strankama u DF-u, koje ne priznaju državni status Crne Gore i ne kriju neprijateljski odnos prema etničkim maninama. Knežević i Mandić su česti gosti u Moskvi, ih nazivaju prijateljima. U ruskim medijima ih predstavljaju kao glavne lidere opozicije, mada druge snage se uzdržavaju od zajedničkih aktivnosti sa DF-om.
Recimo, ideja o referendumu o ulasku u NATO, koju su zajedno sa DF-om promovisali rusko Ministarstvo inostranih poslova te "Jedinstvena Rusija", nije dobila značajnu podršku među crnogorskim strankama. Sada, uz blagoslov sveprisutnog Železnjaka, guraju priču o referendumu o izlasku iz NATO-a kada se za to stvore uslovi.
Nedostatak političke težine Mandića i Kneževića u Moskvi su pokušali da nadoknade preko kontakata u Ministarstvu inostranih poslova i okruženju čečenskog lidera Ramzana Kadirova, ali zapravo te otvorene i nespretne metode samo kompliciraju njihovu poziciju na političkoj sceni Crne Gore. Posebno što su oni već lišeni poslaničkog imuniteta u slučaju pokušaja državnog udara.
Međutim, posmatrači u Rusiji i Crnoj Gori veruju da u narednom periodu Moskva neće odustati od uticaja u Crnoj Gori. Ostaje da se vidi hoće li se taj uticaj ojačati, ili će ruski vlasti samo stvarati taj privid uz podršku "stručnjaka" i lažnih informacija.
Facebook Forum