Autori: Amra Zejneli i Bekim Bislimi
Pre devet godina kosovski zakonodavci proglasili su Kosovo nezavisnom, suverenom, demokratskom i sekularnom državom i obećali da će štititi prava svih zajednica i omogućiti im aktivno učešće u političkom životu. Obećano je da će biti učinjeno sve da Kosovo uđe u EU i druge međunarodnih institucije i organizacije, te da će se raditi na unapređenju odnosa sa Srbijom.
Danas, na devetu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo 113 od 193 države, koliko ih je u Ujedinjenim nacijama.
I pored niza napora da se Kosovo učlani u pojedine međunarodne organizacije, kao što je UNESCO, anti kampanja Srbije često ga je sprečavala na tom putu. To se dešavalo i u toku briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji traje od 2011. godine, sa povremenim prekidima.
Dobrosusedski odnosi predstavljaju uslov obema zemljama na putu evrontegracija, a Kosovo na tom putu još uvek čeka dosta posla. Tokom 2016. potpisan je prvi ugovorni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali Kosovari i dalje moraju da čekaju u redu za vize kako bi posetili zemlje Unije.
Zastava Kosova se ipak najviše vijorila na međunarodnim sportskim događajima, zahvaljujući džudistkinji Majljindi Keljmendi, koja je Kosovu prošle godine donela prvu zlatnu medalju. Kosovo je danas takođe, nakon učlanjenja u FIFA i UEFA, nalazi na međunarodnim fudbalskim tabelama, i pored snažnog protivljenja Srbije.
Predsednik Kosova Hašim Tači, koji je 2008. i proglasio nezavisnost Kosova, devet godina posle kaže kako se i dalje Kosovo gradi kao država svih građana.
"Kosovo u kojem svaki građanin treba da se oseća dobro što živi u njemu. Gradimo Kosovo s novim političkim, ekonomskim reformama. Još mnogo toga treba da se uradi. Postigli smo dobrosusedske odnose sa svima u okruženju, i sada je naš cilj članstvo u NATO i EU što pre moguće", izjavio je Tači na prijemu povodom godišnjice.
Na svečanoj sednici Skupštine Tači je naveo da je Kosovo i pored mnogih izazova za ovih devet godina postiglo dosta - izgrađeni su novi gradovi, sela, škole, autoputevi, i ostala je "nepromenjena ljubav prema domovini".
Kao dostignuća izdvojio je izgradnju demokratskih institucija, Policije Kosova i Bezbednosnih snaga.
On je naveo da se političari mogu razlikovati po svojim ubeđenjima, ali poručio da treba postojati jedinstvo u očuvanju države Kosova.
Premijer Kosova Isa Mustafa rekao je da je Kosovo na devetu godišnjicu demokratska zemlja koja doprinosi miru na Balkanu.
"Ali u slučaju provokacija koje ugrožavaju naš suverenitet, Kosovo će delovati zrelo, kao kredibilna država", poručio je Mustafa.
On je takođe preneo da Kosovo u ovoj godini izlazi iz grupe siromašnih zemalja i da će se, na osnovu kriterijuma Svetske banke, smatrati zemljom sa srednjim primanjima.
Kosovski zvaničnici se u svakoj prilici na podršcu u uspostavljanju nezavisnosti Kosova i jačanju kosovske države posebno zahvaljuju Sjedinjenim Državama.
Život u siromaštvu
Proglašavanje nezavisnosti pre devet godina za građane različitih zajednica je predstavljalo važan trenutak za budućnost zemlje, ali danas kažu da njihova očekivanja nisu ispunjena.
Selo Žaže u opštini Zvečan na severu zemlje nastanjeno je albanskim stanovništvom. Kažu da i devet godina kasnije žive u siromaštvu i strahu.
"Nas nam ne pruža ruku pomoći. Ko može da živi, živi, ko ne može, umre", kaže nam Nezir Peci iz ovog sela.
"Sever nije toliko promenjen, ali nama ne preostaje ništa drugo nego da nastavimo da radimo jer je i ovde Kosovo", kaže nam radnik Doma zdravlja u selu Žaže Baki Peci.
Na 12 kilometara od ovog sela je Severna Mitrovica, gde živi većinsko srpsko stanovništvo koje odbija nezavisno Kosovo. To potvrđuje stanovnik ovog dela Mitrovice Ivan Drašković.
"Koga god da pitate ovde da li priznaju nezavisnost odgovori će vam da je nikada neće priznati", kaže Ivan.
Dragana Jevtić, pak, smatra da i pored toga može da se živi zajedno.
"Zadnje tri-četiri godine nemamo problema sa Albancima. Može da se živi normalno", navodi ona.
Na drugom kraju Kosova, u Dragašu, žive Goranci i Bošnjaci. Jedan od stanovnika ovog naselja Zikirija Mehmedović navodi da se slabo oseća pomoć države.
"Ostao sam ovde samo zato što radim", navodi on.
(Fotogalerija: Kosovski servis RSE)
Kosovo: Jedan dan u životu
U Mamuši na jugozapadu Kosova, gde uglavnom živi turska populacija, kažu da je glavni problem danas u državi nepotizam.
"Ovde diplome ne daju posao. Potrebna su 'leđa'. Zapošljavaju se sestrići, bratanci, stričevi. Šta mi da radimo?", komentariše Agim Mazreku.
Situacijom danas je razočaran i građanin Uroševca Isuf Ferati.
"Pre devet godina imali smo neopisivo veselje, a sada je jedno ogromno razočarenje u rukovodioce. Korupcija, nezaposlenost, vlast drže samo za sebe, a za narod nisu zainteresovani", navodi on.
Facebook Forum