Nezavisnom Kosovu predstoje izazovi u priznanju nove države i punoj kontroli suvereniteta, smatraju stručnjaci za pravna pitanja. Rezimirajući rezultate tokom dve godine nezavisnosti oni kažu da je Kosovo počelo da funkcioniše kao nezavisna država, ali ne sasvim uspešno.
Dve godine posle nezavisnosti Kosovo beleži uspehe ali nisu ispunjena sva očekivanja građana, ocenjuju poznavaoci političkih kretanja. Kao najveća postignuća navode se priznanja od 65 zemalja, članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, dok se kao najveći izazov vidi pitanje članstva Kosova u UN-u.
Pravnici u Prištini kažu da vlasti moraju više raditi na jačanju institucija i međunarodnog subjektiviteta, kontrolisanju cele teritorije, a posebno onih oblasti koje su još uvek pod ingerencijom Vlade Srbije. Akademik Esat Staviljeci je slikovito opisao Kosovo.
“Dve godine imamo državu koju nismo imali, ali nemamo državu koju smo očekivali. Kosovo je stalo na svoje noge ali ga za ruke drži međunarodna zajednica, zato je najveći izazov suverenitet”, kaže Staviljeci.
Staviljeci dodaje da su za funkcionisanje Kosova kao države potrebne aktivnosti kako domaćih tako i međunarodnih vlasti. Kao najveći izazov vidi se članstvo u UN.
Kosovska javnost nije zadovoljna priznanjem Kosova u svetu. Stoga je Vlada Kosova izložena kritikama da nije dovoljno radila u tom pravcu. Ipak dobre vesti za Kosovo zavisiće i od procesa koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a koji je, veruje se, uticao na sporost priznanja nezavisnosti.
Stručnjak za međunarodno pravo Ećrem Zeneljaj smatra da bilo kakva odluka MSP neće uticati na politički status Kosova. On veruje da odluka Suda neće biti jasno definisana i zato vidi dve mogućnosti.
“Sa jedne strane moguće je da se Sud uopšte ne izjasni, a moguće je i da iznese neutralno mišljenje koje će zadovoljiti dve strane”, kaže Zeneljaj.
I dok albanska javnost očekuje da se širom sveta prizna nezavisnost Kosova, Srbi procenjuju važnost stabilizacije zajednice za ove dve godine i stvarnje uslova za bolji život.
Predsednik Samostalne liberalne stranke (SLS) koja učestvuje u radu institucija Kosova, Slobodan Petrović, izjavio je da su u poslednje dve godine radilo na stvaranju uslova za ostanak i povratak Srba, u čemu ima konkretnh rezultata.
“Ja mislim da smo za ove dve godine ispunili očekivanja naših građana i to je nešto što je jako značajno i ima prostora za više, ipak ako uzmemo u obzir celokupnu situaciju ja mogu da budem zadovoljan”, rekao je Petrović.
On kaže da je pored njihovog zalaganja kroz institucije potrebno da za bolji život Srba zajedno rade Priština, Beograd i međunarodna zajednica. Prema Petroviću, koji je i član Predsedništva Skupštine Kosova, najvažniji korak u poboljšanju uslova života je formiranje novih većinskih srpskih opština.
“Svakako da ćemo pogotovo ojačani novim lokalnim strukturama imati mnogo više prostora za učešće i da se ne obezbedi samo krov nad glavom već i zapošljavanje. Mi smo u protekle dve godine zaposlili 300 ljudi na taj način obezbedili egzistenciju za trista porodica”, kaže Petrović.
I Rada Trajković, koja je donedavno bila potpredsednica Srskog nacionalnog veća Kosova, ocenuje da je prethodni period obeležilo stvaranje novih većinski srpskih opština.
Rada Trajković
Trajković ističe da još ima neizvesnosti i problema zbog rešavanja pitanja severa Kosova, te pružanja zaštite srpskim crkvama i manastirima. Ona dodaje da ipak postoji stepen poboljšanja etničkih odnosa.
“Relaksacija je evidenta čak i kretanje po gradovima. Normalno da ima izolovanih incidenata, imamo nešto što nismo završili u smislu identifikacije i izolacije ljudi koji su nekada činili žločine nad Srbima i unutar tih ljudi i tog potencijala nalazi se strah Srba od jedne potpune relaksacije koja bi podrazumevala i mogućnosti ne samo slobode kretanja nego i slobode rada”, kaže ona.
Procese i rad kosovskih institucija posle nezavisnosti prate međunarodne misije, kao Međunarodna civilna kancelarija, čiji rad nadgleda Međunarodna upravljačka grupa koju čini 25 zemalja koje su priznale Kosovo. Tu je i misija EU, Euleks, koja prati rad sudstva, policije, carine i administracije, dok je za ukupnu bezbednost Kosova nadležan Kfor.
Verena Knaus iz Inicijative za evropsku stabilnost kaže da sistem u kojem razne institucije imaju svoje odgovornosti dugoročno nije održiv.
“Pre ili kasnije postaviće se pitanje značaja ovog skupog i velikog međunarodnog prisustva, koje pomaže napretku Kosova, rešavanju problema severa ili drugih pitanja koja se tiču evropske budućnosti Kosova”, izjavila Knaus i dodala:
“Otale zemlje u regionu dokazuju da nije potrebno da međunarodne misije imaju izvršni mandat kako bi se postigao progres u integracijama.”
Na Kosovu se veruje da će najveći izazov u periodu koji sledi biti jačanje institucija i vladavina zakona na celoj teritoriji, te ispunjenje standarda neophodnih za evropske integracije.
Mnogi kažu da usporen ekonomski rast i visok stepen nezaposlenosti su u suprotnosti sa očekivanjima građana, koji su smatrali da će se sa nezavisnošću rešiti svi njihovi problemi.
* * *
Povodom dve godine od proglašenja nezavisnosti razgovarali smo sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, šefom Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piterom Fejtom i ministrom za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goranom Bogdanovićem.
Pročitajte i ovo:
Sejdiu: Nezavisnost doprinos miru i stabilnosti na Balkanu
Kosovo proglasilo nezavisnost
Nedelja dan volje naroda Kosova
Prva sednica Vlade Republike Kosovo
Istorijski dan za Kosovo
Svjetska štampa o Kosovu
Država Kosovo - kraj raspada SFRJ?
Prva godišnjica: Dan nezavisnosti Kosova
Završena rasprava o Kosovu pred Međunarodnim sudom pravde
Dve godine posle nezavisnosti Kosovo beleži uspehe ali nisu ispunjena sva očekivanja građana, ocenjuju poznavaoci političkih kretanja. Kao najveća postignuća navode se priznanja od 65 zemalja, članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, dok se kao najveći izazov vidi pitanje članstva Kosova u UN-u.
Pravnici u Prištini kažu da vlasti moraju više raditi na jačanju institucija i međunarodnog subjektiviteta, kontrolisanju cele teritorije, a posebno onih oblasti koje su još uvek pod ingerencijom Vlade Srbije. Akademik Esat Staviljeci je slikovito opisao Kosovo.
“Dve godine imamo državu koju nismo imali, ali nemamo državu koju smo očekivali. Kosovo je stalo na svoje noge ali ga za ruke drži međunarodna zajednica, zato je najveći izazov suverenitet”, kaže Staviljeci.
Staviljeci dodaje da su za funkcionisanje Kosova kao države potrebne aktivnosti kako domaćih tako i međunarodnih vlasti. Kao najveći izazov vidi se članstvo u UN.
Nade u odluku MSP
Kosovska javnost nije zadovoljna priznanjem Kosova u svetu. Stoga je Vlada Kosova izložena kritikama da nije dovoljno radila u tom pravcu. Ipak dobre vesti za Kosovo zavisiće i od procesa koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a koji je, veruje se, uticao na sporost priznanja nezavisnosti.
Stručnjak za međunarodno pravo Ećrem Zeneljaj smatra da bilo kakva odluka MSP neće uticati na politički status Kosova. On veruje da odluka Suda neće biti jasno definisana i zato vidi dve mogućnosti.
“Sa jedne strane moguće je da se Sud uopšte ne izjasni, a moguće je i da iznese neutralno mišljenje koje će zadovoljiti dve strane”, kaže Zeneljaj.
I dok albanska javnost očekuje da se širom sveta prizna nezavisnost Kosova, Srbi procenjuju važnost stabilizacije zajednice za ove dve godine i stvarnje uslova za bolji život.
Stručnjak za međunarodno pravo Ećrem Zeneljaj smatra da bilo kakva odluka MSP neće uticati na politički status Kosova.
Predsednik Samostalne liberalne stranke (SLS) koja učestvuje u radu institucija Kosova, Slobodan Petrović, izjavio je da su u poslednje dve godine radilo na stvaranju uslova za ostanak i povratak Srba, u čemu ima konkretnh rezultata.
“Ja mislim da smo za ove dve godine ispunili očekivanja naših građana i to je nešto što je jako značajno i ima prostora za više, ipak ako uzmemo u obzir celokupnu situaciju ja mogu da budem zadovoljan”, rekao je Petrović.
On kaže da je pored njihovog zalaganja kroz institucije potrebno da za bolji život Srba zajedno rade Priština, Beograd i međunarodna zajednica. Prema Petroviću, koji je i član Predsedništva Skupštine Kosova, najvažniji korak u poboljšanju uslova života je formiranje novih većinskih srpskih opština.
“Svakako da ćemo pogotovo ojačani novim lokalnim strukturama imati mnogo više prostora za učešće i da se ne obezbedi samo krov nad glavom već i zapošljavanje. Mi smo u protekle dve godine zaposlili 300 ljudi na taj način obezbedili egzistenciju za trista porodica”, kaže Petrović.
Nerešena pitanja u vezi sa severom Kosova
I Rada Trajković, koja je donedavno bila potpredsednica Srskog nacionalnog veća Kosova, ocenuje da je prethodni period obeležilo stvaranje novih većinski srpskih opština. 
Trajković ističe da još ima neizvesnosti i problema zbog rešavanja pitanja severa Kosova, te pružanja zaštite srpskim crkvama i manastirima. Ona dodaje da ipak postoji stepen poboljšanja etničkih odnosa.
“Relaksacija je evidenta čak i kretanje po gradovima. Normalno da ima izolovanih incidenata, imamo nešto što nismo završili u smislu identifikacije i izolacije ljudi koji su nekada činili žločine nad Srbima i unutar tih ljudi i tog potencijala nalazi se strah Srba od jedne potpune relaksacije koja bi podrazumevala i mogućnosti ne samo slobode kretanja nego i slobode rada”, kaže ona.
Procese i rad kosovskih institucija posle nezavisnosti prate međunarodne misije, kao Međunarodna civilna kancelarija, čiji rad nadgleda Međunarodna upravljačka grupa koju čini 25 zemalja koje su priznale Kosovo. Tu je i misija EU, Euleks, koja prati rad sudstva, policije, carine i administracije, dok je za ukupnu bezbednost Kosova nadležan Kfor.
Verena Knaus iz Inicijative za evropsku stabilnost kaže da sistem u kojem razne institucije imaju svoje odgovornosti dugoročno nije održiv.
“Pre ili kasnije postaviće se pitanje značaja ovog skupog i velikog međunarodnog prisustva, koje pomaže napretku Kosova, rešavanju problema severa ili drugih pitanja koja se tiču evropske budućnosti Kosova”, izjavila Knaus i dodala:
“Otale zemlje u regionu dokazuju da nije potrebno da međunarodne misije imaju izvršni mandat kako bi se postigao progres u integracijama.”
Na Kosovu se veruje da će najveći izazov u periodu koji sledi biti jačanje institucija i vladavina zakona na celoj teritoriji, te ispunjenje standarda neophodnih za evropske integracije.
Mnogi kažu da usporen ekonomski rast i visok stepen nezaposlenosti su u suprotnosti sa očekivanjima građana, koji su smatrali da će se sa nezavisnošću rešiti svi njihovi problemi.
* * *
Povodom dve godine od proglašenja nezavisnosti razgovarali smo sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, šefom Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piterom Fejtom i ministrom za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goranom Bogdanovićem.
Pročitajte i ovo:
Sejdiu: Nezavisnost doprinos miru i stabilnosti na Balkanu
Kosovo proglasilo nezavisnost
Nedelja dan volje naroda Kosova
Prva sednica Vlade Republike Kosovo
Istorijski dan za Kosovo
Svjetska štampa o Kosovu
Država Kosovo - kraj raspada SFRJ?
Prva godišnjica: Dan nezavisnosti Kosova
Završena rasprava o Kosovu pred Međunarodnim sudom pravde
