Većina građana Srbije ne bi ratovala za Kosovo, čak 74 odsto ispitanih reklo je u anketi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) da je protiv ulaska u eventualni oružani sukob radi očuvanja Kosova u sastavu Srbije. U istraživanju, u kom je od 26. decembra do 14. januara učestvovalo 1.400 ljudi, zaključeno je da je u 10 odsto onih koji bi se pridružili ratovanju sa Kosovom najviše mladih od 18 do 29 godina.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić rekla je da se ispostavilo da oni koji nisu ratovali devedesetih najviše podržavaju oružanu opciju.
"Baš zato što nemaju iskustvo koliko svi stradaju u ratu, kako je prljav za sve strane i kako je biti u izbeglištvu, podložniji su romantičnim slikama sukoba. Ali je najveći problem što je ta grupa mladih, a u njoj je najviše muškaraca, najmanje integrisana u društvo. Uglavnom se integrišu u neke paralelne strukture kao što su, na primer, navijačke grupe", navodi Stojanović Gajić.
Pokazalo se, ako je suditi prema ovom ispitivanju javnog mnjenja koje je uključilo i političku opredeljenost, da su najratoborniji simpatizeri Srpske radikalne stranke, a da su za miroljubivo rešavanje političkih problema najviše oni koji podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku, partiju koju su osnovali upravo nekadašnji funkcioneri radikalne stranke.
Istraživači su to objasnili pretpostavkom da pristalice naprednjaka disciplinovano prate politiku stranačkog lidera Aleksandra Vulčića, u čijim izjavama dominira zalaganje za mirno rešavanje sukoba.
Neki od Beograđana za RSE su govorili o tome da li bi ratovali za Kosovo. Evo šta su nam u centru grada rekli Nenad Tasić, Mila Petrović i Filip Rajčević:
Prema istraživanju BCBP pod nazivom "Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom", tri četvrtine građana Srbije je za dijalog sa Prištinom, dok je samo devet odsto ispitanih za prekid pregovaračkog procesa.
Sonja Stojanović Gajić naglasila je da je važno da u poslednjih nekoliko godina nema radikalnih promena raspoloženja građana.
"Građani su i dalje, pre svega, za dijalog. Tako je od 2013. godine. Ne verujem da bi se to promenilo preko noći. Osim ako se, ne daj bože, ne bi desilo nešto poput 17. marta 2004. godine", ističe Stojanović Gajić.
Građani se (ne)plaše terorističkih napada
Više od polovine građana smatra da je nacionalna bezbednost ugrožena, a oko 20 odsto građana veruje da bi ulaganjem u bezbednosne snage ona bila poboljšana. Tridesetak odsto ispitanih navelo je da su put ka bezbednijem životu bolja diplomatska aktivnost, unapređenje saradnje sa susedima i poboljšanje ljudskih i manjinskih prava.
"Delovanje velikih svetskih sila, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, NATO saveza i Rusije, i terorizam su, po mišljenju anketiranih, glavne spoljne pretnje Srbiji. Većina građana ne plaši se mogućih terorističkih napada, ali polovina takođe i smatra da država od njih ne bi mogla da ih zaštiti", rekao je Miloš Popović, iz BCBP-a.
Kako je pokazalo istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, građani Srbije, čak dve trećine njih, kao najveću opasnost ne doživljavaju spoljne bezbednosne pretnje, već kao ključni problem vide unutrašnju bezbednost i korupciju i kriminal u državi, kao i ponašanje političara i stranaka. Čak 42 odsto ispitanika reklo je da se država ne bori ozbiljno protiv kriminala, jer se ne obračunava sa svim kriminalnim vođama.
Rešenje za postojeće stanje, kako se navodi u istraživanju, oni vide u ekonomskom razvoju i obrazovanju.
Facebook Forum