Godina koja je upravo počela, na Balkanu će biti prilično politički turbulentna, dok građane država regiona ne očekuju veći boljici na ekonomskom planu, zaključak je analitičara iz Srbije, BiH, Crne Gore Hrvatske i sa Kosova.
Godina za nama u Srbiji je bila burna... Održani su još jedni parlamentarni izbori. Osobe skrivene fantomkama rušile su objekte u beogradskoj četvrti Savamala, plate i penzije nisu vraćene na nivo od pre smanjenja. Bogoljub Karić se, nakon obustavljanja istrage, vratio u Srbiju. U naselju Jajinci, u blizini kuće roditelja premijera, pronađeno je oružje. Po prvi put protestovali su pripadnici vojske.
I 2017. obećava – uz redovne predsedničke izbore, govori se o mogućnosti još jednih vanrednih parlamentarnih. Čekaće se na epilog slučaja „Savamala“, najavljena je oštra borba protiv sive ekonomije, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru...
Stiče se utisak da će se u 2017. godini vući repovi iz godine za nama, ukazuju sagovornici Ognjena Zorića u tekstu “Još jedna izborna godina u Srbiji”.
Analitičar iz Banjaluke, Zoran Pavlović, ne očekuje značajnije promene na ekonomskom i političkom planu u BiH.
Takođe ne vidi mogućnost za bolji standard građana, osim ako spas ne pronađu u drugim zemljama, gde već odlaze cele porodice. “Jedino će dobro živjeti kasta ‘budžetlija’”, kaže Pavlović u tekstu “Građani koji ostanu u BiH će živeti teže” Gordane Sandić-Hadžihasanović.
Politička 2016.godina u Crnoj Gori je obeležena Vladom izbornog poverenja i parlamentarnim izborima iz kojih je proizašlo još veće političko nepoverenje.
U 2017. godini, ključni izazovi za Crnu Goru će biti rešavanje političke i ekonomske krize, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, a biće razrešeno da li će Crna Gora biti i nova članica NATO alijanse.
Politički torbulentna 2016. godina će se nastaviti i u 2017. godini – Crna Gora je u političkom smislu podeljeno društvo, ni jedna politička opcija nije tako snažna, jedan poslanik deli vlast i opoziciju, kažu sagovornici Srđana Jankovića u tekstu “Kriza i nepovjerenje se prelivaju u 2017. godinu”.
Hrvatska je u 2016. godini promenila tri vlade i doživela dva izborna ciklusa. Dve najveće stranke promenile su lidere, a negativni ekonomski trendovi počeli su lagano da menaju predznak.
Najveći su izazovi pred Hrvatskom u 2017. godini očuvanje političke stabilnosti i nastavak gospodarskog rasta. „Koalicijska vlada HDZ-a i Mosta ima puno veći potencijal stabilnosti nego ona Tihomira Oreškovića“, ocjenjuje Berto Šalaj sa zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti u tekstu Enisa Zebića “Politička stabilnost najveći izazov Hrvatske u 2017. godini”.
Osim sporta i kulture, Kosovo se malo čime može pohvaliti u 2016. godini. Nasleđeni problemi iz prethodne prenose se i na narednu godinu.
Odlazeću 2016. propratili su protesti opozicije i civilnog društva, što zbog obaveze Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, što zbog Specijalnog suda za ratne zločine, te izbora Hašima Tačija za predsednika Kosova.
Posebno se protestvovalo protiv urađene demarkacije sa Crnom Gorom što je Kosovo i 2016. ostavilo bez vizne liberalizacije.
Kosovo je nastavilo borbu protiv terorizma te su nadležni u par navrata naveli da je Kosovo, zahvaljujući usvojenom zakonodavstvu, zabeležilo pad kada je u pitanju odlazak Kosovara na strana ratišta.
Sloboda medija na Kosovu je bila na najnižem nivou, korupcija je i dalje „rak rana“ za institucije, što su nedavno potvrdili i ambasadori KVINT-e u Prištini, piše Amra Zejneli u tekstu “Kosovo na političkoj raskrsnici”.
Facebook Forum