Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan proglasio je tromesečno vanredno stanje u zemlji nakon pokušaja puča. Samo dan nakon te odluke, u četvrtak, potpredsjednik Vlade Turske Numan Kurtulmuš objavio je da će Turska privremeno suspendovati Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Erdogan je odluku o vanrednom stanju saopštio u obraćanju koje je direktno prenosila televizija, nakon što je u Ankari održan sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost koji je trajao pet sati. Erdogan je rekao i da odluka nije protivzakonita i da ne ruši nikakve demokratske slobode.
"Nikada nismo pravili nikakve kompromise u pogledu demokratije, i nikada ih nećemo praviti. Vanredno stanje apsolutno nije protiv demokratije, zakona i sloboda. Sasvim je obrnuto - zaštitiće i ojačati te vrednosti."
Erdogan je dodao da pokušaj zavere možda nije gotov i da je moguće da postoji još planova da se nasilno preuzme vlast. Naveo je i da evropske zemlje nemaju pravo da kritikuju odluku o proglašenju vanrednog stanja. On je rekao i da je samo manjina oružanih snaga umešana u prošlonedeljni pokušaj puča, ali da još nije jasno koliko ljudi je tačno učestvovalo.
"Kao vrhovni komandant, postaraću se da se očiste svi virusi unutar Oružanih snaga."
Erdogan je naveo da je broj ubijenih tokom pokušaja državnog udara dostigao 246 osoba, dok je ranjeno 1.536 građana. Istovremeno, odao je počast poginulima u borbi protiv pučista, nazivajući ih “mučenicima”.
“Nacija nikada neće zaboraviti hrabrost i žrtvu onih koji su dali svoje živote”, rekao je Erdogan u živom obraćanju naciji.
Šta donosi turski zakon o vanrednom stanju?
Važna odredba Zakona je što otvara put za vladavinu predsedničkim dekretima. Po Zakonu se mogu ograničiti ili zabraniti saobraćaj, okupljanje, kretanje na nekim mestima ili u neko vreme, može se narediti pretresanje lica, vozila i plenidba predmeta koji se smatraju dokaznim materijalom. Može se zabraniti i štampanje i distribucija novina, časopisa i drugog štampanog materijala, uvesti kontrola svih oblika štampanih i audio-vizulenih medija, kao i pozorišnih predstava i filmova.
Ministar unutrašnjih poslova Turske Efkan Ala kaže ipak da vanredno stanje „ni u kom slučaju neće negativno uticati na živote građana“.
"Vanredno stanje će ubrzati funkcionisanje države na polju borbe protiv terorizma. Nema razloga za zabrinutost", rekao je.
Zakon o vanrednom stanju, inače, datira iz 1983. godine i ocene su da je u izvesnoj meri zastareo, te se ne može sa sigurnošću proceniti kako će biti primenjen sada.
Štajnmajer: Vanredno stanje ukinuti što pre
Prva reakcija iz Evrope, stigla je od nemačkog ministra spoljnih poslova, Frank-Valtera Štajnmajera, koji je Tursku pozvao da vanredno stanje na snazi zadrži samo onoliko koliko je to zaista potrebno i da tu meru okonča što pre.
Kako javlja Rojters, Štajnmajer je to saopštio kasno sinoć, pozvavši istovremeno tursku vladu da održi i vladavinu prava i princip srazmernosti u svom odgovoru na pokušaj puča izveden u noći između petka i subote.
"Proglašenje vanrednog stanja ponovo stavlja do znanja da pokušaj puča ima duboke posledice po tursku politiku i društvo", rekao je šef nemačke diplomatije.
On je dodao da Nemačka nastavlja da poziva Tursku na uzdržanost u svom odgovoru na propali državni udar.
"Samo dokaziva umešanost u nezakonita dela, a ne sumnjive političke tendencije, trebalo bi da budu okidač za vladinu akciju", rekao je Štajnmajer, zaključivši da je takav pristup u interesu same Turske, jer bi se inače, upozorio je, ta zemlja raspala i oslabila kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu.
Turska nastavlja čistke u sudstvu, vojsci, prosveti i civilnim službama
U međuvremenu, u Turskoj su nastavljene čistke u sudstvu, vojsci, prosveti i civilnim službama. Dvojica sudija turskog Ustavnog suda juče su uhapšena, javila je privatna tv stanica NTV. Kako javlja Rojters, do sada je oko 60.000 vojnika, policajaca, sudija, službenika i nastavnika suspendovano, uhapšeno ili su pod istragom.
Istovremeno, turska agencija Anadolija javlja da je ministarstvo obrazovanja započelo proces zatvaranja 626 obrazovnih ustanova, od čega 524 privatne škole i više od 100 drugih ustanova.
SAD osuđuju pokušaj vojnog udara u Turskoj i podržavaju vladu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u akcijama masovnih čistki, izjavio je američki državni sekretar Džon Keri.
"Podržavamo vladu u akcijama protiv pokušaja vojnog udara koji se dogodio u petak uveče", rekao je Keri. Američki državni sekretar je, takođe, od turskih vlasti zatražio čvrste dokaze o umešanosti muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena u pokušaj neuspelog vojnog puča u toj zemlji, ukoliko žele njegovo izručenje.
Gulenov portparol, Alp Aslandogan, rekao je međutim da nisu zabrinuti.
„Erdogan je, zapravo, još pre dve godine javno izneo zahtev za izručenje i o tome se razgovaralo, ali do sada nije podnet niti jedan zvaničnin zahtev. Sada međutim, stižu informacije da su to učinili, ali zbog nečega to i dalje nije prepoznato kao zvaničan zahtev. Možda će ga i uvažiti, ali, sve dok se poštuje odgovarajuća procedura, bi nismo zabrinuti“, rekao je portparol Fetulaha Gulena.
Dodajmo da će osam turskih oficira i podoficira koji su, posle neuspelog puča u Turskoj, u subotu vojnim helikopterom prebegli u Grčku i zatražili politički azil, u četvrtak u Atini biti izvedeni pred sud, pod optužbom za ilegalni prelazak državne granice i druga dela.
Facebook Forum