Broj poginulih u neuspelom puču u Turskoj porastao je na preko 290, saopštilo je tursko ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da je ranjeno više od 1.400 ljudi.
Od tog broja je više od 100 učesnika pokušaja puča, javlja Rojters.
U saopštenju se navodi da nema sumnje da su pokušaj puča organizovali sledbenici imama Fetulaha Gulena koji živi u SAD.
U Turskoj su u toku su masovna hapšenja ljudi za koje se sumnja da imaju veze sa neuspelim pučem.
Uhapšen je glavni vojni savetnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pukovnik Ali Jaziči, javila je tv stanica CNN Turk.
Ova agencija prenosi da za sada nije jasno kakvu ulogu je Jaziči imao u pokušaju puča.
Oko šest hiljada ljudi je u pritvoru radi ispitivanja posle neuspelog puča u Turskoj, izjavio je turski ministar pravde Bekir Bozdag i dodao da se "veliko čišćenje nastavlja".
"Veliko čišćenje se nastavlja. Sada imamo oko 6.000 pritvorenih a taj broj će biti još veći", rekao je Bozdag za agenciju Anadolija, prenosi AFP.
Kako javlja Rojters, zbog umešanosti u pokušaj puča uhapšen je i komandant vazduhoplovne baze Indžirlik na jugu Turske koju koriste Sjedinjene Američke Države i drugi koalicioni partneri.
Sjedinjene Američke Države upozorile su Tursku, povodom insinuacija da su SAD umešane u pokušaj propalog vojnog udara. Učinio je to američki državni sekretar Džon Keri u telefonskom razgovoru sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom.
“Javne insinuacije ili tvrdnje o bilo kakvoj ulozi SAD u propalom pokušaju puča u Turskoj su potpuno lažne i štetne po bilateralne odnose dve zemlje", bile su Kerijeve reči, saopštio je Stejt department. U saopštenju je navedeno i da je Čavušoglu rekao Keriju da turska vlada kontroliše državne institucije i zahvalio se na podršci.
Istovremeno, ogroman broj građana Turske proveo je veče na ulicama Istanbula i drugih gradova nakon poziva turskih vlasti koje su od njih zatražile “da odbrane demokratiju” posle propalog vojnog udara, javio je BBC. Manje od 24 časa pre toga hiljade građana izašlo je na ulice, pružajući otpor pokušaju zbacivanja turskih vlasti.
Skoro 3.000 vojnika nalazi se u pritvoru, dok je oko 2.700 sudija razrešeno u postupku turskih vlasti da ponovo stave pod kontrolu poluge moći.
Prema zvaničim podacima u sukobima je poginulo 161 policajaca i građana, 104 vojnika, dok je 1.440 osoba ranjeno.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je pred okupljenima zatražio izručenje Fetulaha Gulena, turskog verskog vođe, koji se nalazi u egzilu u Sjedinjenim Državama. Upravo njega Erdogan označava kao osobu odgovornu za planiranje neuspelog vojnog udara.
“Posle ovog pokušaja vojnog udara još jednom pozivam predsednika Baraka Obamu. Dajte tog čoveka koji je u Pensilvaniji Turskoj već jednom. Pozivam SAD, ako smo strateški partneri, izađite u susret vašem partneru. Mi smo vama izručili svakog teroristu kog ste tražili", poručio je Erdogan.
Gulen je optužbe odbacio, dok su SAD poručile Turskoj da potkrepi svoje tvrdnje.
“Pozivamo turske vlasti da nam dostave bilo kakve dokaze koji su u skladu sa njihovim optužbama. Mi ćemo to prihvatiti, na adekvatan način razmotriti i doneti svoj sud”, poručio je Džon Keri, američki šef diplomatije.
U svojoj analizi krize u Turskoj, BBC navodi da se pokušaj vojnog udara dogodio zbog duboke podeljenosti u vezi sa nastojanjem aktuelnog predsenika Erdogana o transformaciji države, ali i prelivanja nasilja iz susedne, ratom razorene, Sirije.
Uprkos tome što su Erdogan i “Partija pravde i razvoja” koju predvodi postali svojevrsni eksperti za dobijanje izbora, postoje jake sumnje u njegovu posvećenost demokratiji, ocenjuje BBC. Označen je kao politički islamista koji odbacuje moderno tursko sekularno nasleđe. Britanska medijska kuća označava ga kao autoritarnog lidera koji, na poziciji predsednika, pokušava da izdejstvuje izvršna ovlašćenja.
Podseća se i na duboku umešanost turske vlade u rat koji besni u Siriji i poziciju koju je zauzela podržavajući snage suprotstavljene predsedniku Bašaru El Asadu. Međutim, nasilje se prelilo preko granice, podstaklo je nove sukobe sa sledbenicima kurdske Radničke partije na istoku Turske, koji traže veću autonomiju od turskih vlasti. Sve to Tursku čini lakšom metom za islamisitčke militante koji se nazivaju Islamskom državom Iraka i Levanta.
Facebook Forum