Mnogi zapadni analitičari već dugo ukazuju na to da stari-novi premijer Srbije Aleksandar Vučić ima sasvim solidan rejting u Briselu i Vašingtonu. Ističu da je ispunjavao ono što je obećavao, bilo da je u pitanju briselski dijalog sa Kosovom, evrointegracije Srbije ili regionalna i susedska saradnja. Nakon poslednjih izbora, akcije u Evropskoj uniji mogle bi mu čak i skočiti.
Nakon vanrednih izbora, kada su u srpski parlament ušle i radikalno-desne opcije, Srpska radikalna stranka i DSS-Dveri, koje zajedno imaju ne baš nezavidan broj mandata, Vučić će, kako, pozivajući se na tamošnje diplomate, javlja naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak, imati i više aduta u rukama nego do sada.
"Vučić u Briselu stoji veoma dobro i nakon izbora to se neće promeniti. Naprotiv. On će čak moći da radi isto ono što radi i Viktor Orban u Mađarskoj. Orban Briselu kaže: Ok, ne sviđam vam se ja, želite li onda Jobik? Uz to, diplomati sa kojima sam pričao, detektuju uglavnom nestabilnost u regionu Zapadnog Balkana – gde god da bace pogled – bilo na Makedoniju, Bosnu ili Kosovo. I onda rezonuju ovako: imamo Vučića, sa njim smo dobro sarađivali, on je ispunjavao ono što je obećavao i zaradio je kredit kod nas. I kad je u pitanju izbeglička kriza, takođe je zadobio veliko poverenje Brisela, ponašajući se bolje nego političari u nekim susednim zemljama. Sve u svemu, on u Briselu ima kredit“, prenosi Jozwiak stav briselskih diplomata.
Da “EU Vučića doživljava kao faktor stabilnosti u Srbiji i regionu”, da on “uspešno radi mnogo toga što EU traži od njega” i da “to svakako nailazi na odobravanje u Evropi i Vašingtonu”otvoreno će za RSE reći Daniel Serwer, profesor na Univerzitetu Johns Hopkins.
Devedesetih godina specijalni izaslanik američkog Stejt Departmenta za BIH, Serwer će bez dlake na jeziku reći i da ne veruje “da je Vučić problem u BiH u meri u kojoj je to bio Boris Tadić. Bivši predsednik je mnogo snažnije podržavao Milorada Dodika nego što to čini Vučić”.
Akteri domaće kritičke scene često gube iz vida ovakve i slične ocene koje dolaze sa važnih spoljnih adresa.
Gube iz vida i trenutne egocentrizme unutar EU koji, naročito u svetlu izbegličke krize, prete da uzdrmaju sam temelj evropske kuće koja je decenijama građena. Iz te perspektive se iz Brisela svaki, i najmanji, donosilac stabilnosti regionu tradicionalno sklonom barutu, bogato nagrađuje. I kada kod kuće pravi gafove. A Vučić i te kako dobro zna da je "the name of the game“ sada – stabilnost.
"Stabilnost je ključna reč... za Srbiju. Zato ću se oštro suprotstavljati svakom pokušaju destabilizacije", rekao je Vučić posle polaganja kamena temeljca za fabriku streljačke municije u Uzićima kod Požege.
Dva koraka ispred
Jelica Minić, predsednica Fomuma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, za RSE objašnjava zašto Evropska unija u ovom trenutku pruža podršku Vučiću:
“U metežu koji trenutno vlada u samoj Evropskoj uniji i u migrantskoj krizi koja Uniju ugrožava spolja, Briselu u ovom trenutku odgovara da ima jake lidere u zemljama Zapadnog Balkana koji mogu pod kontrolom da drže unutrašnju situaciju, pa se onda malo gleda kroz prste autoritarnim potezima ljudi kao što je i Aleksandar Vučić i Milo Đukanović - to je, dakle, taj neki profil balkanskih lidera. Briselu, odgovara, na kraju krajeva, i Erdogan. Tu se prave kompromisi da bi situacija bila pod kontrolom”, ukazuje Jelica Minić i podseća na to šta su prednosti Vučića u Briselu koje često apostrofiraju zapadni zvaničnici i analitičari:
“Ono što je velika prednost Aleksandra Vučića u Briselu i među spoljnim partnerima jeste da je on čovek od reči; dakle, ako je nešto obećao da će da uradi, on je to i uradio. I to je veoma bitno. On je ono što na engeskom zovu ‘deliverer’ – on isporučuje; ako je nešto prihvatio da uradi, on to zaista uradi. To se pokazalo u mnogim oblastima – od odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama, do odnosa u regionu, odnosa sa konkretnim zemljama Evropske unije – teško bi se mogao naći potez kome bi se nešto moglo zameriti. A unutrašnja scena – tu ima mnogo stvari koje mi vidimo izbliza i gde predstoji unutrašnja politička borba. Tu niko ne može da nam pomogne, tu moramo da se borimo sami”, ocenjuje predsednica Foruma za međunarodne odnose.
Često će Vučićevu politiku evrointegracije Srbije, normalizovanja odnosa sa Kosovom i spuštanja tenzija u regionu spremnije priznati zapadni i regionalni posmatrači nego pristalice proevropske građanske opozicije kod kuće.
Naravno, višak njegovog autoritarizma kod kuće legitimna je meta kritike i legitiman razlog političke borbe, ali kritičari autoritarca Vučića koji prećutkuju ili u zagrade stavljaju Vučića pregovarača sa Prištinom i Briselom, morali bi da se sete da su u tim zagradama i prećutkivanjima upravo interesi građana Srbije. Pa, ako žele da steknu legitimitet u očima tih građana, morali bi, ukazuje Jelica Milić, da "podižu gredu više“ nego što to čini Vučić.
"Ta građanska opcija, otprilike ove tri stranke koje su sad u Parlamentu – Dosta je bilo, koalicija oko Demokratske stranke i koalicija Čeda-Boris-Čanak – moraće da osmisle jednu potpuno drugačiju strategiju. To neće moći da bude čisto kritizerstvo. Da bi uopšte imali šanse na nekim budućim izborima za četiri ili osam godina, oni će morati da budu inovativni, moraće da dižu gredu, a ne da trče i kritikuju Vučića šta on radi. Oni moraju da podižu gredu više nego što je to u stanju Srpska napredna stranka. A za to moraju da pokažu da imaju kapacitet. Moraju da idu dva koraka ispred njega i da oni njemu nameću ritam, a ne da on njima nameće ritam“, zaključuje Jelica Minić.
