Evropski zvaničnici će biti veoma zadovoljni ako se sačuva politička stabilnost u Srbiji i stoga ne iznenađuje što ne osećaju nelagodu zbog pobede Aleksandra Vučića, kaže za RSE Danijel Server (Daniel Serwer), profesor na Univerzitetu “Džons (John) Hopkins. Od 1994. do 1996. godine bio je specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za BiH.
“Mnogi postavljaju pitanje zašto je Zapad tako blagonaklon prema Vučiću? Odgovor je jednostavan. Tajna diplomatije je da ubedite drugu stranu da učini ono što vi želite, a Vučić upravo uspešno radi mnogo toga što EU traži od njega. To svakako nailazi na odobravanje u Evropi i Vašingtonu”, smatra Server.
RSE: Vučićevi naprednjaci ostvarili su ubedljivu pobedu. Moglo bi se reći da je neubičajeno da u demokratskom društvu jedna stranka osvoji skoro polovinu glasova i sama ima većinu u parlamentu.
Server: Vučić je nesumnjivo dobio ogromnu podršku za svoju proevropsku politiku koja je bila glavna tema njegove kampanje.
RSE: Da, vodio je takvu kampanju i nekolicina evropskih zvaničnika mu je čestitala iste noći. Tako je austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc napisao poruku na ćirilici. Reklo bi se dosta brza reakcija iz EU.
Server: Treba da pitate evropske zvaničnike da li ta brza reakcija sama po sebi ima određenu važnost. Međutim, uopšte nije iznenađujuće da evropski zvaničnici ne osećaju nelagodu zbog pobede Vučića.
Na kraju krajeva, on je bio duboko uključen u razne pregovore, između ostalog i oko Kosova koji su vođeni pod pokroviteljstvom Brisela.
Dakle, evropski zvaničnici će biti veoma zadovoljni ako se sačuva politička stabilnost u Srbiji.
RSE: Rekli ste da su ovakvi izborni rezultati podrška evropskom putu Srbije. Međutim, Vučić je izjavio da će – osim ubrzavanja proevropskog kursa – i dalje održavati bliske odnose sa tradicionalnom saveznicom Rusijom. To Vučićevo balansiranje između EU i Rusije izgleda da mu donosi znatnu podršku pre svega na domaćoj sceni, ali i međunarodnoj.
Server: Moguće je biti evropska zemlja i, istovremeno, zadržati dobre odnose sa Rusijom u nekim normalim okolnostima. Međutim, Srbija će se uskoro suočiti sa problematičnom situacijom da njena politika nije usaglašena sa evropskom u odnosima prema Moskvi, pre svega kada je reč o zapadnim sankcijama Rusiji zbog njene uloge u Ukrajini.
Vučić, koji nastoji da „jaše oba konja“ (EU i Rusija), moraće u jednom trenutku da se opredeli. Ja nemam nikakvu dilemu da će odabrati EU
Dakle, Vučić, koji nastoji da za sada „jaše oba konja“, moraće u jednom trenutku da se opredeli. Ja nemam nikakvu dilemu da će odabrati EU.
RSE: Kažete da je Vučićeva pobeda potvrda njegove proevropske politike. Međutim, obični građani kojima su pre svega važne plate i penzije, teško to mogu da direktno povežu sa EU, a naročito ne sa njenim vrednostima.
To potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja da 70 odsto građana Srbije između 18 i 35 godine žele da rade u evropskim zemljama. Istovremeno, 65 odsto ispitanika podržava spoljnu politiku Rusije, a više od polovine bi prihvatilo ruske baze u Srbiji. U međuvremenu, broj pristalica ulaska u EU je pao na 48 odsto sa 51 procenta 2014.
Server: To pokazuje da građani Srbije žele da žive kao i stanovnici EU, a ne Rusije. Kada je reč o simpatijama za rusku spoljnu politiku, to je smešno. No, građani Srbije treba sami da to uvide.
U svakom slučaju, Rusija se poslednjih godina suočava sa sve ozbiljnijim ekonomskim, političkim pa i teškoćama u održavanju armije. Putinova pozicija je sve krhkija i to će se videti u narednih godinu dana ili nešto kasnije.
RSE: Vučić je obrazložio raspisivanje prevremenih izbora potrebom da dobije ojačani mandat za nastavak evropskog puta Srbije. Međutim, po mišljenju pojedinih analitičara, ovo su bili izbori nalik na sovjetski model, raspisani sa ciljem da se ništa ne promeni, odnosno, da ljudi koji već drže vlast dobiju što odrešenije ruke. U tome se očito uspelo jer su sada jedina opozicija bivšim radikalima sadašnji radikali, dakle, još tvrđa desnica u liku Šešeljeve partije.
Ne treba previše brinuti šta Vučić kaže, već šta čini. Zapad je izrazio zabrinutost stanjem u medijima i sudstvu u Srbiji
Server: Ne treba previše brinuti šta Vučić kaže, već šta čini. Ja bih se pre svega fokusirao u kojoj meri se poštuje sloboda medija i nezavisnost sudstva.
To su dve oblasti o kojima je Zapad izrazio zabrinutost. Naravno, postoji još mnogo toga drugog što Srbija treba da uradi na evropskom putu.
RSE: Da li se može govoriti i o izvesnom nazadovanju. Naime, dok su prethodnom parlamentu bile isključivo partije proevropske orijentacije, sada će biti najverovatnije dve koje su protiv ulaska zemlje u EU zalažući se za mnogo bliže odnose sa Rusijom. Da li će to otežati ili olakšati posao Vučiću, jer će uvek moći u delikatnim situacijama da predoči Briselu – ako nećete mene dobićete Šešelja. Kao u slučaju Orbana i ultradesničarskog Joblika u Mađarskoj.
Server: Vučiću svakako preti veća opasnost sa krajnje desnice nego od modernih liberalno-levičarskih partija koje su razjedinjene. Ne mislim da je mnogo ugrožen ni od nacionalističke desnice.
No, situaciju treba pažljivo pratiti. Srbija ima dugu nacionalističku tradiciju što je uvek izazivalo veliku zabrinutost u EU i SAD.
RSE: Dakle, Šešeljevi radikali neće imati tako značajnu ulogu?
Server: Šešelj neće biti tako snažan u parlamentu. Iskreno rečeno, on je komična ličnost.
Šešelj je komična ličnost. Više brine uspon drugih stranaka koje mogu eksploatisati probleme sa migrantima kao što se desilo u mnogim članicama EU. Vredno je pažnje da se to nije desilo i u Srbiji
Veću zabrinutost može izazvati uspon neke druge stranke na krajnjoj desnici koja može eksploatisati probleme sa migrantima i druga pitanja kao što se desilo u mnogim evropskim zemljama. Zapravo, vredno je pažnje da se to nije desilo i u Srbiji.
RSE: Beogradska novinarka Olja Bećković je kazala da Šešelj i Vučić dva lica iste politike.
“Kad Vučić kaže da mi biramo između prošlosti i budućnosti, on zapravo nama kaže – birate između moje prošlosti i moje budućnosti. U prevodu, ja mogu ponovo da budem Šešelj, ako me nećete kao Evropljanina”, ističe Bećkovićka. Kako bi ste vi objasnili ovaj paradoks?
Server: To je tačno. Vučić je bio ekstremni nacionalista u prošlosti. Sada se opredelio za evropsku budućnost.
Mnogi postavljaju pitanje zašto je Zapad tako blagonaklon prema njemu? Odgovor je jednostavan. Tajna diplomatije je da ubedite drugu stranu da učini ono što vi želite, a Vučić upravo radi uspešno mnogo toga što EU traži od njega. To svakako nailazi na odobravanje u Evropi i Vašingtonu.
RSE: Mislite na spremnost da prihvati Briselski sporazum sa Kosovom, što bivši predsednik Boris Tadić ne bi uradio?
Server: Da, reč je pre svega o pregovorima sa Kosovom ali i drugim pitanjima. Mislim na spremnost da se primene kriterijumi iz Kopenhagena na putu ka EU.
Dakle, kada je u pitanju spoljna politika, smatram da Vučić nastoji da uspostavi pravi odnos prema Zapadu i Rusiji. On ističe da ne balansira između ova dva bloka, ali to čine neki njegovi saradnici i predsednik Srbije koji naginju više ka Moskvi, nastojeći da je održi u igri na Balkanu.
Međutim, ne mislim da Rusija može da igra ozbiljnu, pozitivnu ulogu u ovoj regiji. Uostalom, to nije činila ni 1990-ih, ni početkom 2000-ih i kasnije, pa ne mislim da to radi ni sada, imajući u vidu da će se suočiti sa ozbiljnim finansijskim teškoćama u narednih nekoliko godina.
RSE: Kažete da je Vučić veoma efikasan u spoljnoj politici. Međutim, pomenuli smo i problem pritiska na medije i nezavisno sudstvo. Nakon ovako ubedljive pobede postoji rizik od jačanja autoritarizma. No, stiče se utisak da je EU sklona da zažmuri na probleme na političkoj sceni Srbije zarad Vučićeve kooperativnosti oko Kosova, što je Briselu očito važnije.
Server: Pitanje Kosova je veoma važno za stabilnost regina i u tom smislu je ključan razvoj pozitivnih odnosa između Beograda i Prištine.
Presudna je odgovornost političara u Srbiji da poprave stanje u medijima i sudstvu. Ne može EU da to uradi umesto domaćih aktera. EU je veoma jasno kritikovala stanje u ovim oblastima.
Kada je reč o medijima i sudstvu, presudna je odgovornost političara u Srbiji kao i ostalih činilaca u društvu da poprave stanje u ovim oblastima.
Ne može da to EU uradi umesto domaćih aktera. EU je u svojim godišnjim izveštajima bila veoma jasna u kritici stanja u ovim oblastima.
U svakom slučaju, reforme se ne sprovode ad hok i Vučić bi napravio veliku grešku ukoliko u naredne četiri godine ne poboljša stanje u pomenutim i drugim oblastima u skladu sa očekivanjima Zapada.
RSE: Vučić, Dačić i Šešelj, koji su bili deo Miloševićevog nacionalističkog projekta tokom turbulentnih 1990-ih, sada predvode tri najjače partije u Skupštini Srbije. Da li je to paradoks i znači da je krug na neki način zatvoren?
Server: Da, to je neka vrsta paradoksa. S druge strane, promena vlasti je u srži demokratije. Srbija je vremenom uspela da izabere vlade različitog tipa, nastavljajući pri tom evropski put.
Svakako je mogla da uradi mnogo više u reformama. Međutim, u poslednjih 15-16 godina napravila je veliki iskorak postajući sve više evropska zemlja. Uticaj Rusije je prilično ograničen osim kada je u pitanju vera.
RSE: Kako će se Vučićeva pobeda odraziti na region. U poslednjih nekoliko sedmica ponovo su zaoštreni odnosi sa Hrvatskom jer ona blokira nastavak pregovora Srbije sa EU. Zagreb se protivi principu “univerzalne jurisdikcije”, odnosno pravu Srbije da sudi za ratne zločine svuda u regionu. Odavanje pošte stradalima u logoru Jasenovac takođe je uzburkalo strasti.
Server: Srbija nema izbora. Moraće na neki način da zadovolji Zagreb ako želi da nastavi pregovore sa EU.
Srbija nema izbora. Moraće na neki način da zadovolji Zagreb ako želi da nastavi pregovore sa EU
Treba podsetiti da je jedan od temeljnih principa tog procesa da zemlje aspiranti treba da reše sva sporna pitanja u odnosima sa članicama EU pre nego što uđu u ovaj blok.
I Hrvatska se našla u sličnoj situaciji pre nekoliko godina zbog blokade od strane Slovenije.
Dakle, ako Srbija želi da postane članica EU moraće da postigne sporazum sa Hrvatskom o svim spornim pitanjima. U to nema sumnje.
RSE: Ima nerešenih pitanja i u odnosima Srbije i BiH. Naime, iako se deklarativno zalaže za jedinstvenu BiH, Beograd jača veze sa Republikom Srpskom. Tako je nedavno objavljeno da će Vlada Srbije kupiti obveznice ovog bh entiteta kako bi mu se pomoglo u otplati dugova.
Server: Problemi u BiH su pre svega uzrokovani unutrašnjim političkim podelama a manje zbog mešanja Srbije.
Ne verujem da je Vučić problem u BiH u meri u kojoj je to bio Boris Tadić koji je snažnije podržavao Milorada Dodika.
Iskreno govoreći ne verujem da je Vučić problem u BiH u meri u kojoj je to bio Boris Tadić. Bivši predsednik je mnogo snažnije podržavao Milorada Dodika nego što to čini Vučić.
RSE: A kada je reč o Kosovu?
Server: Srbija će morati da donese neke teške odluke. Njen ulazak u EU nije moguć sve dok je nerešeno i jedno ozbiljnije pitanje.
To podrazumeva i diplomatsko priznavanje Kosova i razmenu ambasadora. Ako to ne uradi, ne vidim kako će Srbija postati članica EU.
RSE: Mislite da Srbija i formalno prizna Kosovo kao nezavisnu državu?
Server: Da, nekoliko članica EU jednostavno neće ratifikovati ugovor o pristupanju Srbije bez formalnog priznanja Kosova i razmene ambasadora.
Srbija će morati da donese neke teške odluke. To podrazumeva i diplomatsko priznavanje Kosova i razmenu ambasadora. Ako to ne uradi, ne vidim kako će postati članica EU
U tom smislu jedino stvarno pitanje je kada će se to desiti. Beograd je sklon da to odlaže sve do kraja procesa, odnosno njegovog pristupanja EU. No, ne mislim da je to mudra ideja. Bilo bi bolje da to uradi ranije jer bi doprinelo stabilizaciji regiona.
RSE: Nisam siguran ni da će kada dođe taj trenutak da Srbija uđe u EU – za 5 ili 10 godina – Vučić ili bilo drugi na vlasti u Beogradu biti spreman da proguta tu veoma gorku pilulu za njih.
Server: Gledano iz perspektive političara u Srbiji morala bi da postoji velika nagrada, odnosno dobitak na kraju tog procesa zauzvrat. Međutim, to će biti teže što se bude više odugovlačilo.
No, to nema mnogo smisla jer je Srbija već prihvatila važenje Ustava Kosova na celoj njegovoj teritoriji, zatim da se Kosovo odvojeno od nje kvalifikuje za članstvo u EU.
To je samo “centimetar” od formalnog priznanja Kosova kao nezavisne države. To pokazuje koliko se otišlo daleko u prihvatanju te nove realnosti na terenu, jedino što se u Srbiji to ne priznaje.
RSE: Vi ste prošle godine bili domaćin Vučiću na Univerzitetu Džons Hopkins gde radite. Kakav je Vaš utisak o njemu kao političaru?
Server: Sreli smo se samo tada. Razgovarali smo privatno pre nego što je održao govor na mom univerzitetu odgovarajući potom i na pitanja.
Bio sam impresioniran njegovom otvorenošću tokom našeg privatnog razgovora. Čak i u javnom nastupu odgovarao je veoma direktno na pitanja čak i kada nisu bila blagonaklona, pri tom mudro ne kritikujući one koji su ih postavljali.
To je inače manir na Balkanu, da se političari kada im se ne sviđaju pitanja obrušavaju na one koji ih upućuju.
Dakle, Vučić je tokom pomenutog boravka na Univerzitetu Džons Hopkins govorio bez okolišanja i mislim da je ostavio pozitivan utisak u Vašingtonu.
RSE: Da, kao vest političar vodio je računa kakav će utisak ostaviti u SAD do čijeg mišljenja mu je veoma stalo. Međutim, u Srbiji je veoma često veoma kritički nastrojen prema novinarima koji mu postavljaju neprijatna pitanja i polemišući sa stvarnim i imaginarnim kritičarima njegove politike.
Server: Ja se nadam da je izvukao pouke i da će i u Srbiji nastupati kao što je to učinio tokom boravka na Univerzitetu Džons Hopkins.
