Još jedan kamen temeljac, drugi po redu, zasijao je u Beogradu na vodi. Prve lopate betona za kulu “Beograd”, koja je najavljena kao najviša u ovom delu Evrope, svečano su ubacili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i investitor Muhamed Alabar, direktor arapske kompanije „Igl hils“.
„Kao što vidite, dragi prijatelji, ovo ovde izgleda divno. I već ima temeljna ploča tu jedna završena... Sve je to urađeno, i sad to ide iznad zemlje“, optimistično je Vučić objasnio gostima.
Ambasadori i druge visoke zvanice, u prisustvu izabranih medija koji nisu postavljali suvišna pitanja, svedočili su početku novog neimarskog poduhvata na lokaciji na kojoj je u septembru spektakularno postavljen prvi kamen temeljac - za Beograd na vodi. Iako, za razliku od te manifestacije, ovog puta građani nisu bili pozvani, mnogi su sada preko ograde radoznalo iz daleka posmatrali kako odmiču radovi.
Mada nijedne građevine nema na vidiku, bar ne iznad površine zemlje, nekima se, kako izgleda u anketi RSE na licu mesta, posle silne promocije ovog projekta vrednog 3,5 milijade evra učinilo da već vide kulu „Beograd“:
Čini se da je svakodnevna medijska ofanziva, objašnjavanje vlasti narodu koliko je u njihovom interesu da pored Save niknu oblakoderi u staklu i čeliku, ovih dana jača nego ranije.
Posebno je zbunjujuće otkud opet svečanost i premijer koji sa lopatom u rukama lično počinje izgradnju, jer građevinci kažu da je običaj da se jedna lokacija otvara samo jednom.
Ova priča, kaže arhitekta Bojan Kovačević, je predizborni kamen temeljac.
„To jedino tako može da se nazove. A ja se nadam da od te kule ništa neće biti. Beograđani će shvatiti o čemu se radi ako beton krene iz zemlje ozbiljno da raste. Kakve su grdobe u pitanju i kako se odnose te građevine prema onome što Beograd danas jeste. Ne da se ne uklapa, nego to je kao kada bi uzeli vanglu da stavite na glavu a hteli ste da stavite šešir“, naveo arhitekta Kovačević.
Osim o urbanističkoj i arhitektonskoj štetnosti Beograda na vodi, građanska inicijativa Ne Davimo Beograd od početka ukazuje i na pogubnu ekonomsku stranu ovog projekta. Zatvoreni karakter ove svečanosti, kaže Dobrica Veselinović iz te organizacije, dovoljno govori.
„Ne vidim šta je problem, ako je nešto toliko dobro kao što kažu, da bude otvoreno za sve građane Beograda. To sakrivanje i pozivanje na nekakav ekskluzivitet u stvari otkriva da to nije ono za šta je proklamovano“, navodi Veselinović.
Kula „Beograd“ prvobitno je trebalo da bude visoka 220 metara, ali je prihvaćena sugestija njenih dizajnera iz Čikaga da se gradi do samo 168 metara, jer će se tako „lepše uklopiti u perspektivu grada“.
“Ta izjava je na granici elementarne inteligencije. Kako to neko iz Čikaga može da snižava ili povećava kulu, stanjuje ili udebljava, pored svih beogradskih arhitekata koje niko ništa nije pitao. Kao, baš neko u Čikagu zna kako treba,” smatra Bojan Kovačević.
Kontroverze oko Beograda na vodi traju od nastanka tog projekta čiju realizaciju premijer Aleksandar Vučić, koji je njegov najveći promoter, vidi kao dokaz progresa i prespektive grada i celog društva. Za deset ili dvadeset godina, ako bude građeno po planu, Beograđani će u stvarnosti potpuno moći da uvide šta je to Beograd na vodi. Ali ipak je bolje, zaključuje Bojan Kovačević, da Beograd to ne doživi.
„To se tako apsolutno ne radi jer će unakaziti izgled i identitet Beograda. Sva rešenja koja su sada u igri su loša, osim varijante da to odmah stane. Ali iz političkih razloga sigurno neće stati“, konstatuje Kovačević.
