Srbija se sprema za nove padavine koje su najavljene za četvrtak i petak, a nakon što je u proglašena je vanredna situacija u tri grada i 13 opština Republike. Kako je saopšteno iz Ministarstva unutrašnjih poslova je saopšteno da je zbog poplava je evakuisano 170 osoba, pod vodom je 710 domaćinstava.
Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je da je situacija trenutno mirnija, ali da su zbog najava da će u narednim danima pasti veća količina kiše svi kapaciteti stavljeni u punu pripravnost, a reke koje se polako povlače za sobom ostavlju nanose zemlje i mulja na kolovozima.
Marić je naveo da su za Vladu Srbije infomacije Republičko-hidrometeorloškog zavoda i kolega iz Rusije simbol da se mora spremati za najgori scenario. Kako kaže, do kraja proleća sve snage moraju biti u punoj pripravnosti i vršiti monitoring nad vodotokovima:
"Javno preduzeće 'Srbija vode', Direkcija za vode, 'Vojvodina vode', 'Beograd vode' će definisati krizne tačke. Podiže se kapacitet svih snaga, znači i Vojske i policije i Sektora za vanredne situacije. Sve ono što država ima narednih dana će biti stavljeno u potpunu pripravnost", ističe Marić.
Čačak se sprema za odbranu
U Štabu za vanredne situacije Čačka kažu da je situacija pod kontrolom, ali da zahteva oprez. Trenutno su sve ekipe angažovane na sanaciji i ojačavanju bedema na Čemernici, koji je bujica probila u ponedeljak ujutro.
Akcijom rukovodi Javno preduzeće "Srbijavode", čiji rukovodilac u Čačku Jovanka Ćirković ističe da su radovi uveliko u toku.
"Šta možemo da uradimo, mi radimo. Svi smo tamo. Stiže nam materijal, pozvali smo ljude, građanstvo i nastojaćemo da to tamo maksimalno uradimo sve što možemo", kaže Ćirković.
Pomoćnik gradonačelnika Milan Bojović apelovao je na građane Čačka da se kao dobrovoljci pridruže pripadnicima Vojske Srbije i civilne zaštite u Čačku, koji su preumorni, usled danonoćnog punjenja i postavljanja vreća sa peskom iznad korita Čemernice u Konjevićima i Preljinskoj Baluzi.
"Uputili smo apel građanima Čačka koji imaju dobru volju da organizovanim prevozom od Gimnazije na svakih sat vremena odu na Živanića most u Konjeviće i svojim volonterizmom pomognu u punjenju džakova i sanaciju oštećenih bedema", ističe Bojović.
Mnogi Čačani strahuju da bi pod novim poplavnim talasom mogla da popusti brana u Parmencu, usled čega bi bio ugrožen čitav grad. Član štaba za vanredne situacije, zamenig kradonačelnika Radenko Luković uverava da je takav strah bezraložan.
"Prethodni vodeni talas bio je od 800 do 1.000 litara u sekundi, a 2014. godine oko 1.500 litara. Kada je u pitanju brana, tu apsolutno ne postoji nikakav rizik. Statika je stabilna, brana je renovirana i statički ojačana pre nekoliko godina, tako da apsolutno nikakav rizik ne postoji", navodi Luković.
Znatno teža situacija je u dragačevskom kraju. Nekoliko lučanskih sela nabujala Bjelica gotovo potpuno je potopila. Milivoje Dolović iz kriznog štaba opštine Lučani kaže da desetak teškoh mašina tokom čitave noći i jutra rade na ojačavanju bedema u selu Đerać, na ušću Bjelice u Zapadnu Moravu.
"Pokušavamo da dignemo nivo bedema za još pola metra, kako bismo spremni dočekali padavine koje se najavljuju za petak. Pored bedema u Đeraću, radi se na još pet lokacija, gde se pročišćavaju potoci koji se ulivaju u reku Bjelicu. Pokušava da se izvadi nanešeni mulj, granje, drva koja su u potoku, kako bismo spremni dočekali novu količinu vode", reči su Dolovića.
Užice: Voda se povlači, problema sve više
Vodostaj reka u užičkom kraju je u opadanju, trećeg dana od poplave postepeno se normalizuje situacija, ali ostali su veliki problemi. U opštini Kosjerić mnogo je odrona, oštećenih puteva i klizišta.
"U kosjerićkom zaseoku Godečevo imamo 70 domaćinstava odsečenih, jer su tri pristupna puta u prekidu zbog klizišta. Donose se konkretne mere za otklanjanje tih posledica", kaže načelnik Odeljenja za vanredne situacije Zlatiborskog okruga Saša Cicvarić.
U Bajnoj Bašti su problemi sa srušenim mostovima, oštećenim lokalnim putevima i strujom:
"Lokalni putevi su u prekidu zbog bujičnih potoka koji su odneli deo asfalta ili manje mostove i propuste. Takođe u Bajnoj Bašti imamo aktiviranje starih i pojavu novih klizišta. Na teriotoriji bajnobaštanske opštine sada je oko 600 domaćinstava bez struje, zbog pokidanih dalekovoda i kvara na dve trafo stanice. Slična situacija je i u čajetinskoj opštini gde je trenutno bez struje 500 domaćinstava", navodi Cicvarić.
U Požegi Štab za vanredne situacije je u stalnom zasedanju. Strah je od narednih dana, pa se pravi strategija za zaštitu najugroženijeg naselja, rekao je predsednik Opštine Milan Božić:
"Predviđaju obilne padavine četvrtak u petak pa smo doneli odluku da nam naselje Tatojevica bude prioritet, jer je ovo naselje uvek najugroženije kada se izliva i Morava, Đetinja, ili Skrapež. Bilo bi dobro da ove godine odradimo plansku dokumentaciju zaštite ovog područja i pročišćavanje svih kanala", kaže Božić.
Komisije bi trebale da počnu procenu štete na terenu, kaže Božić i podseća da su i građani odgovorni za ovakvu situaciju:
"Građani treba da shvate da nešto moraju sami za sebe da urade. Možda je deset plastičnih flaša koje smo mi svi bacili zapušilo propuste, možda je neko zabravljeno plastično bure izazvalo zagušenje i tako se zapušili odvodni kanali. Koliko je ko odgovoran, to je pitanje", konstatuje Božić.
S obzirom na ogromne štete od ove poplave postavlja se pitanje čija je krivica veća, odgovornih na lokalnom ili republičkom nivou? Direktor požeške Direkcije za izgradnju Mikan Janković podvlači da su za velike vodotokove odgovorne „Srbijavode“:
"Regulacija vodotoka prvog reda je u nadležnosti države. Ako već država pokušava da nađe opravdanje zbog čega to ne radi, ima nekih prečih poslova, neka kaže, jer pred našim sugrađanima mi smo krivi. Mi moramo da nađemo način kako da se urade regulacioni radovi, kako bi ove štete bile što manje. Za održavanje izgrađenih vodoprivrednih objekata na području cele Republike opredeljuje se neka masa para. U ovoj kalendarskoj godini opredeljeno je samo deset posto tih sredstava. Znači, nemoguće je da država sa samo tih deset posto sredstava drži sve vodoprivredne objekte pod kontrolom. Reka koja ti tri puta godišnje pravi veliku štetu, a da to niko ne vidi, niti reaguje, to je po meni nerazumljivo za 21. vek", komentariše Janković.
Požeška sela Prijanovići i Gugalj su pod vodom. Stariji meštani kažu da od 1965. godine ne pamte ovakvu poplavu. Stojan Obradović, čija porodica je evakuisana, njive poplavljene, stočna hrana uništena, kaže, ima rešenja, ali nema dobre volje:
"Problem u ovom mom delu Mesne zajednice jeste taj tok Morave od sela Prijanovići do mosta prema Lučanima. Tu treba nešto hitno uraditi, zvali smo kao Mesna zajednica više puta stručnjake preko lokalne samouprave, ja sam bio i odbornik, pa sam opominjao ljude u opštinskoj vlasti. Tražili smo da dođe neko iz Vodoprivrede, hteli smo da tih 40 metara toka reke ispravimo, da upravimo rečno korito. I ostalo je sve na rečima, doći će to da vide, pa neće doći, pa ne znam kada će? A svi znamo da bi ti radovi mogli doprineti da se tu ubrza tok reke, a onda bi ljudi imali više vremena da se izvrši evakuacija", kaže meštanin Stojan Obradović.
Ogromne štete u okolini Trstenika
Zapadna Morava ponovo je izazvala ogromne štete u okolini Trstenika, gde je poplavljeno oko 1.000 hektara obradivih površina, a stradali su kalemari loznih kalemova, povrtalri, kao i njive zasejane pšenicom i drugim usevima.
Kao i pre dve godine i ovoga puta stradala su ista sela i iste obradive površine.
"Poplavljeni su atari sela Drenova, Medveđa, Bogdanje, Počekovina, Ribnik… Maltene, sada su veće poplave nego 2014. godine, kada je Zapadna Morava u maju uništila sve useve. Ovo je prava katastrofa za nas kalemare jer su poplavljene tek okalemljene voćne sadnice tako da će to ostaviti teške posledice na našu proizvodnju, jer će te sadnice u najboljem slučaju morati ponovo da se kaleme, za šta je potrebno mnogo novca i vremena", navodi Radoslav Milanović koji je u kraju poznat po proizvodnji sadnica voćnih kalemova i povrća.
Predsednik Opštine Trstenik Mioslav Aleksić kaže za RSE da nivo Zapadne Morave trenutno stagnira, a da ekipe za odbranu od poplava ojačavaju bedeme i nasipe u očekivanju novih padavina i novog vodenog talasa.
"Mi ćemo se svim raspoloživim kapacitetima baviti ojačavanjem odbrambenih bedema i nasipa na Zapadnoj Moravi na kritičnim tačkama i pripremati se za najavljene obilne padavine u četvrtak i petak, kako bismo sprečili dalje poplave", kaže Aleksić.
Odbrambeni bedemi ni ovoga puta nisu izdržali visok nivo vode, koja se izlila po poljima pored reke, a zbog toga je u prekidu saobraćaj na nekoliko lokalnih puteva. Na sreću, nije poplavljeno gradsko izvorište, koje je obnovljeno nakon majskih poplava 2014. godine, tako da se Trstenik normalno snabdeva vodom za piće.
Raška: Strah od novih padavina
U opštini Raška, u kojoj je proglašena varedna situacija, reka Raška ostavila je blato mulj u dvorštima kuća i poplavljenim njivama. Poplavljeno je oko 320 hektara njiva, jedna porodica je evakuisana a ugroženo je 67 kuća.
Najteže je u Mesnoj zajednici Milatkovići, pa meštani u strahu od novog udarnog talasa i najavljenih padavina, pune džakove sa peskom i postavljaju nasipe uz priobalje.
Srećko Milićević iz Milatkovića priča da mu je uništen kompletan zasad malina i žitarica, a na njivama je velika količina mulja i smeća koje je reka nanela.
"Poplavljeno mi je oko 50 ari pod žitaricama i 15 ari pod malinama. Pa samo u ovom delu poplavljeno je na hiljade malina. Ne znam da li na ovim njivama više i sme da sesadi bilo šta dok se ne očiste, jer je reka nanela ogromne količine smeća. To je ogroman, mulj, smrad, svud se oseća, na njivama, oko kuća", kaže Milićević.
Predsednik opštine Raška Ignjat Raketić kaže da je trenutno je vodostaj reke Raške i Ibra miran, ali da je pre dva dana Raška je dostigla nivo od pre 50 godina.
"Popucali su bedemi koji su pravljeni pre 15 godina u vodotoku reke Raške i to je bio vrh udarnog talasa, koji je naneo veliku štetu u Milatkovićima i Draganiću, a dosta štete su izazvali nabujali potoci u mnogim selima", konstatuje Raketić.
(Pišu: Branko Vučković, Novka Ilić, Vladimir Nikitović i Danica Gudurić)
