Šta se u jeku ovogodišnjeg poplavnog talasa događa na delu Save u Beogradu, gde se nalazi gradilište Beograda na vodi? Deluje da nadležni taj projekat brane bolje od pojedinih mesta u Srbiji na šta ukazuje to što su još krajem prošlog meseca postavljeni džakovi s peskom. Podsećamo, kritičari ovog projekta su upozoravali na opasnost od poplava u tom delu Save.
Veći deo toka reke Save je na nivou redovne odbrane od poplava. Međutim, parče tamošnjeg bivšeg šetališta koje je zatvoreno zbog gradnje projekta Beograd na vodi, od poplave se brani postavljenim nasipima.
Zoran Petrović, penzioner i dugogodišnji pecaroš koga smo zatekli pred kapijom ograđenog dela, pita se da li je to dovoljno.
“Šminka je samo napravljena. Evo ti ove terase, ako voda nadođe još pola metra da li će to izdržati? Voda je znala itekako da preliva, setite se samo kako je bilo u poplavama 2014. godine”, ukazuje nam Petrović odlazeći sa setom što mu, zbog radova, nije dozvoljeno da peca na omiljenom mestu koje je morao da promeni posle 30 godina.
Na ograđenom gradilištu, gde bi po obećanjima izvođača radova i premijera Srbije Aleksandra Vučića, u narednim godinama trebalo da budu izgrađene prve kule, deluje da je situacija uobičajena.
Kamioni dovoze materijal i odvoze zemlju, a bageri je iskopavaju i poravnavaju. Obližnjom biciklističkom stazom, kojom je kretanje dozvoljeno, u šetnji je Mirko Lakatoš.
Ubeđen je da bojazni, kako za Beograd, tako i za projekat u vladajućim krugovima označen kao najveće gradilište u prestonici nema, iako je voda iz Save počela da nadolazi.
“Kakve to veze ima. Pa Francuzi i Englezi su napravili tunel ispod Lamanša, a mi da ne možemo ovo da napravimo. Nisam ja to izmislio, nego je to istina."
Poslednjih dana, međutim, zbog porasta vodostaja u Srbiji deo stručne javnosti upozorava na opasnost od poplava u području gde je otpočela izgradnja Beograda na vodi.
Branislav Jovin, nagrađivani arhitekta, podseća da je kej na tom potezu projektovan i građen pre Drugog svetskog rata i da nije adekvatna zaštita od visokih vodostaja.
“Samim tim što su oko te rupe postavljeni džakovi znači da su kote niske i nisu bezbedne. To je nekada bila močvara, a potom nasuti teren kada je rađena železnička stanica, takozvani Prokop. Postoji i pritisak podzemnih voda koji je tu evidentan. Pretpostavljam da će se u okviru Beograda na vodi podići kota jer se nigde ne objavljuju. Vidite da se ceo projekat drži u maksimalnoj tajnosti. Niko pojma nema šta se tamo projektuje i šta se tamo radi”, smatra arhitekta Jovin.
Vraćamo se na Savsku promenadu, uređeno šetalište u dužini od 300 metara između Brankovog i Starog savskog mosta, u javnosti najčešće označavanog kao jednu od prvih etapa projekta Beograd na vodi.
Tu je izgrađena i “Savanova” – objekat koji lavira između statusa promotivnog štanda i skupog restorana je na sigurnoj udaljenosti od vode, što se ne može reći za dve terase ispod restorana, deo novoizgrađene Promenade, koje je reka ozbiljno ugrozila.
Gosti se smenjuju, a osoblje obavlja svoje redovne dužnosti, poput košenja trave.
Na baštensku ogradu je, pogleda uprtog u Savu, naslonjen dugogodišnji stanovnik Savamale, Šabo Nadir. Pita se da li bi Srbija bila sigurnija od poplava da su nadležni deo novca uložen u projekat Beograd na vodi, rasporedili za sanaciju sistema odbrane od poplava. Koji je 2014. ozbiljno zakazao, kada je Srbija bila poplavljena.
“Šta da kažem? Ima tu nadležnih… Oni su valjda toliko svesni da će voda da nailazi. Čujem preko televizije da je u Valjevu katastrofa i da imamo na stotine klizišta”, kaže nam Nadir nadajući se da se neće ponoviti scene od pre dve, ali i desetak godina, kada je u ovom pojasu reka Sava izazvala velike probleme.
