Hoće li Vojislav Šešelj, lider radikala slušati presudu u sudnici Haškog tribunala 31. marta? To pitanje s obzirom na trenutne političke okolnosti u Srbiji moglo bi biti bitnije premijeru Aleksandru Vučiću i vladajućoj partiji naprednjaka nego samom sistemu haške pravde. Naime, ako bi se ispunili rokovi koje je postavio tribunal izručenje bi se dogodilo u jeku predizborne kampanje u kojoj učestvuje i sam Šešelj. Koliko će se predstojeći događaji odraziti na vlast a koliko na blok desnih partija?
Zvaničnicima iz Vlade Srbije kao da ne odgovara da se uoče izbora bave povratkom Vojislava Šešelja u Hag, koji pak ne nemarava da im olakša poziciju i dobrovoljno ode na izricanje presude. To što će Haški tribunal izreći presudu Šešelju dvadesetak dana pred izbore, uz zahtev srpskim vlastima da lider Srpske radikalne stranke bude prisutan u sudnici, za pojedine ministre je maltene uplitanje u izborni proces i unutrašnju politiku u Srbiji. Premijer Aleksandar Vučić nije propustio da izjavi da zahtev Haga za izručenje Šešelja stvara Srbiji velike probleme.
“Ja mislim da je to samo već viđeno naprednjačko kukanje, odnosno podizanje tenzija”, ocenjuje Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika “Vreme”.
Zvanični Beograd do 15. marta treba da obavesti Haški tribunal da li ima poteškoća da obezbedi prisustvo Vojislava Šešelja u sudnici 31. marta.
Kakvoj se odluci Vlade nadaju građani sa kojima smo razgovarali:
Potpredsednik Vlade i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić priznaje da čisto formalno-pravno Srbija treba da izruči Vojislava Šešelja u Haški tribunal, ali je upitao i kako se može objasniti da činjenica da 20 dana pre izbora tražite da se izruči akter vanrednih parlamentarnih izbora nije uplitanje u politički izborni proces. Slične izjave davali su i ministri Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović.
Da li bi eventualna odluka o izručenju lidera radikala u Hag mogla da se odrazi na izborne razultate Vučićevih naprednjaka, kao i na samu Šešeljevu stranku, koja bez njega na poslednjim izborima nije uspela da pređe cenzus?
Marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević, podsećajući da je i sam Vučić kao član Srpske radikalne stranke bio svojevremeno uključen u Šešeljevu odbranu dok je ovaj bio u haškom zatvoru, ocenjuje da naprednjaci i Vučić rizikuju gubitak glasova u delu javnosti koja inklinira nacionalnoj desnici.
“Postalo bi problematično to njegovo preumnjenje, odnosno na neki način pelazak iz kože ortodoksnog radikala u kožu ekstremnog evrofanatika. To bi vrlo verovatno deo biračkog tela Srpske napredne stranke sankcionisao i vrlo verovatno bi se vratio ka onome što jeste njihov izvorni izbor a to je bila Srpska radikalna stranka”, kaže Milivojević.
Kompletna desnica ne bi trpela posledice, smatra naš sagovornik, ali verovatno bi sama Srpska radikalna stranka.
„To je vrlo čudno biračko telo koje glasa za tu stranku kada je Šešelj tu, kada je prisutan, kada je vidljiv, kada ga ima u medijima. Tu ne bi došlo do nekih velikih pomeranja, ali bi savim sigurno Srpsku radikalnu stranku ostavilo ispod cenzusa“, ocenjuje Milivojević.
Osim da obezbedi da se Šešelj pojavi u sudnici 31. marta, Haški tribunal zahteva i da bude suđeno članovima njegovog pravnog tima zbog nepoštovanje tog međunarodnog suda. Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića tribunal je optužio zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv lidera SRS-a. Od vlasti u Srbiji se traži da ih uhapsi i prebaci u Hag.
Interesantno je i da za razliku od premijera predsednik Srbije Tomislav Nikolić povodom ove teme kaže da "Srbija mora da pokaže da je pravno uređena zemlja". “Ako mora da ide na izricanje presude, mora tamo da bude. Isto važi i za Vjericu (Radetu). To je država. Dogovora sa Hagom izgleda neće moći da bude, jer se oni sa nama nikada nisu dogovarali, pa neće ni sada”, rekao je Nikolić.
Što se tiče Vojislava Šešelja, Filip Švarm misli da se nikako neće odraziti na izbore to da li će ga ova vlast izručiti.
„Ja mislim da je ovde desnica mit. Mislim da upravo vladajuće strukture priželjkuju ulazak Šešelja u skupštinu, a verovatno i ulazak Dveri, moguće i DSS-a, da bi imali pred kim da pokazuju kako su oni Evropljani i kako imaju velike otpore na putu ka Evropskoj uniji“, navodi Švarm.
Lider SRS-a od novembra 2014. godine čeka presudu na privremenoj slobodi u Srbiji. U pritvoru Tribunala bio je od februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao a suđenje je završeno u martu 2012.
