Dve hiljade šesnaesta za predstavnike vlasti u Srbiji je godina stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta. Građani, pak, imaju neke svakodnevne, prozaičnije želje za narednih 365 dana. Pitanje je koliko su želje vlasti o progresu moguće u zemlji u kojoj se o vanrednim izborima šuška gotovo svakog meseca, a ekonomija, po ocenama pojedinih stručnjaka, kontinuirano stagnira.
Za predsednika Srbije Tomislava Nikolića nema dileme - bolji dani dolaze sa 2016. godinom.
"U to sam ubeđen. Svi rezultati ostvareni otkako je konstituisana ova onova vlada govore u prilog tome da sa malo više optimizma i vere, sa osmehom na licu možemo da očekijemo ono što će se dogoditi 2016. i posebno u godini iza nje", rekao je predsednik Srbije u novogodišnjoj čestitki građanima.
Na pitanje šta očekuju od naredne godine, građani sa kojima smo razgovarali na ulicama Beograda odgovaraju različito, u zavisnosti od uzrasta. Oni mlađi imaju ova očekivanja:
Dok stariji imaju nešto drugačije želje:
Svoje planove premijer Aleksandar Vučić ne krije. Želja mu je da 2016. godine u Srbiju dođe inostrani kapital. Građanima obećava da dolaze bolji dani.
„Ova 2015. godina je bila prelomna. Napravili smo mnogo dobrih i važnih stvari, postavili smo temelje bolje ekonomije, bolje i zdravije Srbije. Dve hiljade šesnaesta biće bolja, ići ćemo preko dva odsto privrednog rasta, dve hiljade sedamnaeste svakako preko tri posto i posle toga više nikada nećemo ulaziti u recesiju“, rekao je Vučić pre desetak dana.
No, ne dele svi optimizam glavnog čoveka u državi, a ni statistike mu nisu baš naklonjene. Naime, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po “odlivu mozgova” na 141. mestu, od 144 države. Glavni razlozi za ovaj trend su velika nezaposlenost, mala primanja, te nesigurnost.
“Da bi se na tom planu nešto desilo, potrebno je promeniti ‘pravila igre’ koja će motivisati investitore, domaće i strane, da više ulažu. Onda će zaposlenost porasti, a nezaposlenost opasti", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa ekonomista Miroslav Prokopijević. On, međutim, ne veruje da će ova vlast imati snage i volje da promeni ekonomska ‘pravila igre’.
“Potrebno je jačanje vlasničkih prava i slobode ugovora, oslobađanje tržišta od birokratske stege i regulacije i pojeftinjavanje države. To su u najkraćem recepti, ali to se niko iz ove ekipe ne usuđuje da sprovodi, jer oni nisu ni dobili mandat za takvu reformu koja bi značila više tržišta i kapitalizma, nego upravo za obrnuto – oni su dobili mandat da svoje birače, koji su uglavnom gubitnici tranzicije, čuvaju od reformi, kapitalizma i tržišnih sila. Prema tome, mandat je dobijen za upravo suprotnu stvar i iluzorno je tu, s obzirom na sastav te ekipe, bilo šta očekivati.”
Da li će se sastav sadašnje vladajuće ekipe promeniti – jedno je od pitanja koje se valjalo kroz 2015. godinu. U medijima se više puta licitiralo datumom vanrednih parlamentarnih izbora, a premijer je u oktobru rekao da građani neće na birališta barem u narednih šest meseci. Ove sedmice je istakao da ne vidi razloga da izbora bude.
Đorđe Vuković, politički analitičar Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), smatra da je teško prognozirati vanredne izbore u situaciji kada oni zavise od odluke jednog čoveka. Ipak, vladajuća većina je, dodaje on, stabilna.
„Naročito imajući u vidu da, pored toga što postoji većina od strane jedne stranke, imamo teoriju široke koalicije u koju su ušle i neke druge stranke. Mi suštinski sad u parlamentu imamo preko 200 poslanika koji daju podršku izvršnoj vlasti. Suštinski ja ne očekujem nikakva politička previranja kada je u pitanju izvršna vlast.“
Ništa novo u domenu kulture ne očekuje ni Vladimir Arsenijević, pisac i osnivač regionalnog književnog festivala Krokodil. Prema njegovoj oceni, na izdavačkoj sceni nastaviće se nezdravi trend jačanja velikih izdavača, koji su ujedno i knjižari, dok će oni srednji i mali i dalje biti u problemima.
„Kod nas postoji jedan veliki jaz, gde veliki izdavači objave po 300-400 naslova, jedan neverovatan broj naslova koji je teško i ispromovisati u jednom tako malom okruženju, a sa druge strane, vi imate izdavače koje smatramo uglednim izdavačima srednje veličine, poput recimo Geopoetike ili nešto manjih, koji retko prebace eventualno dvadesetak naslova godišnje, to dosta govori o nezdravom stanju u srpskom izdavaštvu“, ističe naš sagovornik.
Nezdravo stanje vlada i u javnom prostoru koji je ove godine, čini se, dostigao vrhunac ili dno svoje tabloidizacije. Vladimira Arsenijevića zabrinjava to što, kako kaže, ne vidi da je napravljena jasna alternativa postojećem poretku.
„Mislim da bi valjalo da dođe do jedne vrste novog balansiranja tih stvari, makar u onom smislu u kojem je to postojalo tokom devedesetih godina – koje je više nezahvalno spominjati u bilo kom smislu – kada smo ipak gradili jedan kulturni ambijent koji je bio zasnovan na protivljenju onome što se uočavalo kao dominantna kultura i iz toga je crpelo svoju snagu.“
