Civilni sektor regiona, zajedničkom akcijom, zatražio je od Evropske komisije (EK) da povuče odluku o dodijeli novca organizaciji na čijem je čelu Vladimir Beba Popović jer je, kako ocjenjuju, ta organizacija prepoznata je po "rodnoj diskriminaciji žena i nije dostojna da realizuje projekat 'Ženska vlada Zapadnog Balkana'“.
Na adresu predsjednika Evropske komisije Žan Klod Junkera nevladine organizacije iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Makedonije i Slovenije poslale su pismo kojim traže da povuče odluku da finansira projekat Instituta za javnu politiku Vladimira Bebe Popovića pod nazivom „Ženska vlada Zapadnog Balkana EU“.
U pismu se, između ostalog, podsjeća:
„Vladimir Beba Popović je čovjek koji je direktno promovisao nedostojnu kampanju protiv hrabre aktivistkinje civilnog društva Vanje Ćalović, ali indirektno i protiv drugih aktivistkinja i aktivista civilnog društva koji su kritički orjentisani prema crnogorskim vlastima. Te činjenice su dobro poznate Evropskoj komisiji. Sama kampanja protiv Ćalović bila je perfidna i nemilosrdna, zasnovana na rodnoj diskriminaciji, s ciljem da uništi ne samo njen profesionalni integritet, već i lični ugled i sposobnost da vodi normalan život u svojoj zajednici“.
Građanski sektor u pismu još navodi: „tražimo od Evropske komisije da povuče odluku o dodjeli pomenutog granta i obustavi dalju saradnju i finansiranje organizacija koje u svojim redovima imaju ljude koji sprovode rodnu diskriminaciju i ne poštujuljudska prava.”
Ovo pismo su potpisale 52 NVO organizacije iz regiona, a jedna od njih je Centar za ženska prava iz Podgorice. Tim povodom Maja Raičević kaže:
„Radi se upravo o zaštiti nekih vrijednosnih principa koje sama Evropska unija promoviše u integracionim procesima. Znači, ne možemo govoriti o promociji takvih vrijednosti ukoliko se sredstva dodijeljuju onim organizaijama koje okrutno krše ljudska prava. Važno je reći da je na djelu solidarnost velikog broja organizacija iz regiona, ne samo onih koje se bave ženskim pravima, nego i organizacijama koje se bave ljudskim pravima, uopšte, kao i razvojem civilnog društva. Važno je da spriječimo kreiranje jedne atmosfere da se nekakve kvazi organizacije bave zaštitom ljudskih prava , a da njihovi čelnici tako okrutno i besprizorno krše ljudska prava pojedinih osoba. U ovom slučaju se radi o rodnoj diskriminaciji.“
Šta je motivisalo „Ženski autonomni centar Beograd“ da potpiše protesno pismo - objašnjava Tanja Ignjatović:
„Protiv činjenice da je Vladimir Beba Popović koji je direktor Instituta za javne politike dobio projekat da promoviše zapravo 'Žensku vladu' dakle, čovjek koji je na tako nedostojan način dehumanizovao i degradiiraojednu ženu, bilo koju ženu. Dakle,ne radi se o tome da je to direktorka jedne nevladine organizacije -nije dostojan da bude nosilac takvogprojekta i EK mora o tome da vodi računa“, smatra Ignjatović.
Ona je precizirala šta ženski civilni sektor regiona očekuje od EK:
„Da se predomisle odnosno, da donese odluku kojom se projekat suspenduje zato što zapravo bi ova organizacija morala da dokaže šta je njen kredibilitet da sprovodi projekat vezan za žene? Region ima snažan i višedecenijski ženski pokret i ako ko treba da se bavi politikom žena u regionu Zapadnog Balkana onda su to ženske organizacije, a ne juče stvorena problematična organizacija“, objasnila je Tanja Ignjatović iz beogradskog Ženskog autonomnog centra.
Za razliku od aktivistkinja beogradskog civilnog sektora, u Zagrebu su skeptični i ne očekuju promjenu odluke EK, kazala je predsjednica nevladine udruge B.a.b.e Sanja Sarnavka.
„Ja sam uvijek jako skeptična što se tiče njihovih standarda koje, vrlo često, mijenjaju kako im odgovara ali u svakom slučaju će ih uznemiriti- to je sigurno. Jer je zbilja puno organizacija i osoba koje imaju kredibilitet ljudskopravačkih oglasilo u ovom slučaju. Vidjećemo sada da li će biti nekakvih konkretnih koraka, ali jako sumnjam da bi se moglo dogodit da bi sad oni povukli projekt jer je to kod njih, u njihovom birokratskom mozgu, gotovo nemoguće“.
Sarnavka napominje da su potpisivanjem protesnog pisma, u ovom slučaju, B.a.b.e. reagovale „na nivou principa“.
„Znamo da crnogorske ženske organizacije koje su zatražile našu podršku se stvarno čvrsto drže nekih temeljnih vrijednosti i principa, a sa druge strane nije nam strano da EK i EU rješavaju, vrlo često, stvaribirokratski i da ih uopće ne zanima kontekst i ne zanima ih suština“, objasnila je Sanja Sarnavka iz zagrebačke udruge B.a.b.e.
