Skupština Kosova nije uspela da izglasa ustavne amandmane za formiranje Specijalnog suda za ratne zločine, a koji treba da se bavi navodima iz izveštaja Dika Martija o trgovini organa srpskih civila od strane bivših pripadnika OVK.
Za njihovo izglasavanje bilo je potrebno 80 glasova, uključujući i 14 glasova poslanika iz redova manjinskih zajednica. Za amandmane je, međutim, glasalo 75 poslanika, protiv ih je bilo sedam, a dvoje su bili uzdržani.
"Iz neznanja i zbog lažnog patriotizma, poslanici koji su glasali protiv, napravili su ogromnu grešku na šteti državnog interesa", napisao je nakon sednice Hashim Thaci, zamenik premijera Kosova, na svom Facebook profilu.
"Razočaran sam ishodom današnje sednice Skupštine Kosova. EU je uzela u obzir negativno glasanje o ustavnim amandmanima kojim bi se omogućilo osnivanje Specijalnog suda za Kosovo i Kancelarije specijalnog tužioca. Kosovo nema druge alternative nego da se suoči sa ozbiljnim navodima sa izveštaja Saveta Evrope iz 2011. EU će nastaviti da sarađuje sa kosovskim institucijama u skladu sa dogovorenim obavezama koje proizilaze iz Razmene pisama 2014. godine", ocenio je Samuel Žbogar, visoki predstavnik EU na Kosovu.
Raspravu o Specijalnom sudu pratile su i brojne polemike koje su se odvijale između poslanika pozicije i opozicije. Ali, odlučujući glasovi su bili glasovi poslanika iz vladajuće Demokratske partije Kosova koji su se protivili formiranju suda.
Sada ostaje da se vidi da li će realizovati najave međunarodne zajednice da će ovo pitanje preći na Savet bezbednosti UN-a, u slučaju da kosovske institucije ne uspeju da formiraju ovaj sud.
Ranije je Hashim Thaci izjavio da u slučaju da ovo pitanje pređe Savet bezbednosti, ovaj proces može trajati 15 do 20 godina, a kada bi ga formirale kosovske institucije, od tri do pet.
Tok sednice
Predsednik Skupštine, Kadri Veselji, na samom početku sednice podsetio je poslanike da je Ustavni sud Kosova 15. aprila proglasio prihvatljivim njegov zahtev u vezi ustavnih amandmana a koje je predložila Vlada Kosova za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine.
Premijer Kosova, Isa Mustafa, pozivajući poslanike da glasaju za ove amandmane, kazao je da će Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvu sluđiti ojačavanju pravosuđa i da će se baviti rasvetljavanjem sumnjih za određene pojedince tokom određenog vremenskog perioda a ne da će suditi borbu OVK-a.
„Uzimajući u obzir da je Ustavni sud potvrdio da su amandani u potpunosti u skladu sa Ustavom, da ne ugrožavaju princip raspodele vlasti a posebno ne ugrožavaju suverenitet pravosuđa, pozivam vas da glasate za predložene amandmane“, kazao je on.
Hashim Thaci, kazao je da su pred kosovskim institucijama dve mogućnosti: da Kosovo samo, sa EU i SAD, formira Specijalni sud za jedan vremenski period od tri do pet godina, a u suprotnom, ako to ne uspe, ovo pitanje će preći na Savet bezbednosti što može potrajati od 15 ili 20 godina.
„Kako bi očistili našu borbu i dokazali da nemamo šta da krijemo, i kako bi očuvali istorijske i strateške saveznike, SAD, EU i NATO, mi moramo da formiramo ovu nezavisnu i međunarodnu instituciju“, kazao je Thaci.
„Zahvali smo što je međunarodna zajednica našla potrebna sredstva u visini od 300 miliona eura za Specijalizovana veća kako bi istražili sumnjive slučajeve iz rata na Kosovu. Sve se ovo dešava nakon presuda UNMIK-a, nakon presuda Haga, nakon presuda EULEX-a i lokalnih sudova, i ovo je peti put da se istražuju slučajevi ratnih zločina od strane bivših pripadnika OVK-a. Neko se može pitati zašto međunarodna zajednica mora da potroši 300 miliona eura za ovo, ali, moram da kažem da je u našoj koristi da se očistimo od nepotrebnog i nepravednog etiketiranja borbe OVK-a. Ali, nikada nećemo dozvoliti da se Specijalizovana veća upotrebe za promenu naše istorije“, kazao je Thaci, i pozvao poslanike da glasaju za ustavne promene a kako bi se zaštitila istorija.
Aljbuljena Haxhiu, predsednica skupštinskog odbora za zakonodavstvo iz redova Samoopredeljenje, odbila je da pročita, kako je rekla „ političku odluku odbora za zakonodavstvo".
„Sramotno je ono što su uradili poslanici pozicije u odboru“, kazala je ona. Umesto nje, preporuke je pročitala zamenica predsedavajuće iz Demokratske partije Kosova Selvije Haljimaj.
U međuvremenu, ispred Skupštine u toku su protesti veterana OVK-a koji se protive formiranju Specijalnog suda. Poslanici zahtevaju da se uklone policijske snage koje su od jutros raspoređene ispred zgrade Skupštine.
Šefovi vladajućih parlamentarnih grupa Demokratske partije i Demokratskog saveza Kosova, Adem Grabovci i Ismet Beqiri, kazali su da će, nakon mnogih konsultacija, ove partije podržati ustavne amandmane, koji su potvrđeni i od strane Ustavnog suda.
Opozicija je, međutim, kritikovala osnivanje suda.
Gljauk Konjufca iz pokreta Samoopredeljenje oštro se usprotivio osnivanju Specijalnog suda, upoređujući jednu takvu odluku sa ukidanjem autonomije Kosova u bivšoj Jugoslaviji. Osnivanje ovakvog suda je, po njegovim rečima, odustajanje od suvereniteta Kosova.
Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, kazao je da Specijali sud predstavlja „pravni monstrum“ koji se nudi samo Kosovu.
Valjdete Bajrami iz Inicijative za Kosova, istakla je da se radi o selekvitnom sudu za Albance koji Kosovu oduzima suverenitet.
Poslaničke grupe iz manjinskih redova nisu iznele svoj stav.
Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, dan ranije je još jednom zatražila od Skupštine Kosova da glasa za Specijalni sud, dodajući da je to međunarodna obaveza Kosova.
Kosovska opozicija, pokret Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo sa ukupno 31 glas, već je zauzela čvrst stav da neće glasati za ove amandmane. Iz Samoopredeljenja su rekli da „niko nema pravo, pa ni poslanici, čak ni većina u Skupštini, da pokrene inicijativu da izmeni Ustav koji rezultira umanjivanje suvereniteta Kosova“. Pored opozicije, upitni su i pojedini glasovi iz vladajućih stranaka. Poslanici iz redova manjina su se izjasnili da će podržati ustavne amandmane.
Ovo je drugi put da je sednica po ovom pitanju zakazana, s obzirom da je 29. maja odlučeno da se odloži dok se jedan deo dokumentacije preciznije prevede na albanski jezik.
Šta piše u predlogu zakona
Skupština razmatra samo ustavne amandmane, dok bi Zakon o Specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu trebao da se nađe pred poslanicima nakon što se amandmani usvoje.
U nacrtu ovog zakona stoji da su Specijalizovana veća neophodna a kako bi se ispunile međunarodne obaveze i kako bi se osigurao bezbedan i nezavisan postupak u vezi sa navodima o teškim prekograničnim i međunarodnim krivičnim delima izvršenim u toku i posle sukoba na kosovu, a koja se tiču dela iz Izveštaja parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Veće će raditi u skladu sa Ustavom Kosova, pomenutim zakonom, drugim odredbama zakona na Kosovu, međunarodnim običajnim pravom, koje ima primat nad domaćim zakonima, i međunarodnim pravom ljudskih prava, uključujući Evropsku konvenciju o ljudski pravama i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima.
U svrhu ovog Zakona, a prema međunarodnom pravu, zločini protiv čovečnosti obuhvataju bilo koju od sledećih radnji: ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportacija, zatvaranje, mučenje, silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija i svaki drugi oblik seksualnog nasilja; progon na političkoj, rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi, prisilni nestanak lica i drugi nehumani postupci.
Specijalizovana veća imaju nadležnost nad krivičnim delima koja su izvršena između 01.01.1998. godine i 31.12.2000.
U okviru svoje nadležnosti, Specijalizovana veća imaju primat nad svakim drugim sudom na Kosovu.
Na osnovu zakona, nikome se neće suditi pred Specijalizovanim većima za dela za koja mu je suđeno pred nekim sudom na Kosovu ili pred Međunarodnim sudom za krivično gonjenje lica na teritoriji bivše Jugoslavije. Takođe, nikome se neće suditi pred drugim sudom na Kosovu za dela za koja mu je već suđeno pred Specijalizovanim većima.
Sedište Specijalizovanih veća će biti na Kosovu, ali i u državi van teritorije Kosova u skladu sa Međunarodnim sporazumima i ono ima pravo da obezbedi uslove za svedočenje ili prisustvo stranaka alternativnim sredstvima, po nahođenju sudija.
Predsednik Specijalizovanih veća i tužilac biraju se na period od četiri godine, i mogu biti reizabrani.
Najstrožija kazna koju Specijalizovano veće može izreći osuđenom licu je kazna doživotnog zatvora. Zatvorska kazna se izdržava u državi koju odredi predsednik Specijalizovanih veća iz niza država koje izraze spremnost da prihvate osuđena lica.
Specijalizovana veće i tužilaštvo imaju budžet koji je nezavisan od budžeta Kosova.
