Nacrt zakona o Specijalnim komorama i Specijalnom tužiocu, poznat pod nazivom kao 'Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu', prosleđen je poslanicima Skupštine Kosova radi informisanja, kako su rekli u vladi. Iz vlade je, takođe, jasno rečeno da se on ne može menjati. Ovaj zakon je rezultat pregovora vlade Kosova sa Evropskom unijom, a sada Skupština treba da odluči da li će ga usvojiti ili odbiti.
Kada je formiranje Specijalnog suda u pitanju, Vlada i Skupština Kosova sprovode posebne procedure za usvajanje zakona koji bi otvorio put tome. Vlada je sada poslanicima predala nacrt zakona koji je izrađen zajedno sa EU, ali koji ne može više da se menja.
Sve što je kosovska strana uspela da uradi je da izbaci termin 'genocid' iz zakona, a za navodne zločine kojima posebne komore ovog suda trebaju da se bave.
Ministar pravde, Hajredin Kući, naglasio je da se radi o poslednjoj verziji zakona.
"Predstavnik EU, Samuel Žbogar, i američka ambasadorka Tracey Jacobson su nam poslali, po njima, konačnu verziju. Ovo je verzija koju možemo uzeti ili ne, koja više nema prostora za pregovaranje", kaže Kući.
Kako su najavili iz vlade, zakon je predat poslanicima "kako bi se informisali", a uz taj zakon, prosleđen je i onaj o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci pojedincima koji mogu biti predmet optužnice u ovom sudu.
Poslanik Armend Zemaj iz vladajućeg Demokratskog saveza Kosova, član skupštinskog odbora za zakonodavstvo, ističe da bi Zakon trebao da se usvoji zajedno sa ustavnim izmenama o formiranju Specijalnog suda.
"Verujem da je opšte raspoloženje takvo da ovo prođe i verujem da će se sve završiti blagovremeno. Kosovo je zemlja gde postoji vladavina reda i zakona i u tom smislu trebamo izgraditi partnerstvo sa međunarodnim prijateljima", kaže Zemaj.
Specijalnom sudu se, međutim, protive tri opozicione partije, pokret Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo.
Predsednik i poslanik Samoopredeljenja, Visar Ymeri, navodi da formiranje ovih posebnih komora predstavlja mešanje u pravosudni sistem Kosova što, po njemu, predstavlja i mešanje u suverenitet zemlje.
"Poslanik ima odgovornost, a za šta se i zakleo, da brani suverenitet Republike Kosova. Koji god poslanik svesno glasa za nešto što ugrožava suverenitet, onda on više ne može biti poslanik Skupštine Kosova", tvrdi Imeri.
Samim slanjem ovog zakona Skupštini "u cilju informisanja poslanika" a ne kao nacrt zakona radi razmatranja, vlada je stvorila nepredvidivu situaciju.
Očekivanja vladajućih partija su da se ovo pitanje okonča do 26. juna. Specijalni sud bi trebao da se bavi navodima o ratnim zločinima pojedinih pripadnika OVK-a nad srpskim civilima, iz izveštaja Dika Martija.