Više državno tužilaštvo u Bijelom Polju podiglo je optužnice protiv četiri ljekara bjelopoljske Bolnice zbog infekcije beba u novembru prošle godine. Oni su optuženi zbog krivičnog djela ugrožavanja zdravlja ljudi – nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti, za koje je propisana kazna zatvora od dvije do 12 godina.
U optužnici stoji da okrivljeni Tomislav Jeremić, kao direktor Opšte bolnice u Bijelom Polju, Zoran Puletić, kao načelnik Ginekološko – akušerskog odjeljenja, Haka Tahirović, kao načelnica Dječijeg odjeljenja i Odsjeka za neonatologiju, te Jela Cimbaljević, kao specijalista pedijatrije, nisu postupali po propisima kojima se određuju mjere za suzbijanje i sprečavanje opasne zarazne bolesti.
Povodom odluke o podizanju optužnice protiv bjelopoljskih ljekara, gost je direktor NVO, Krug života, Dejan Cvijanović.
RSE: Šta očekujete od suđenja ljekarima protiv kojih je podignuta optužnica? Vjerujete li da će pravda biti zadovoljena kroz crnogorski sudski sistem?
Dejan Cvijanović: Mi smo neki umereni optimisti, što se tiče čitavog procesa koji je ispred nas. Ne bih komentarisao optužnicu jer ne znam detalje optužnice, nego samo ono što sam video iz medija i uspeo da pročitam. Vidim da su se ljudi iz Tužilaštva ozbiljno pripremili za sve ovo i da će verovatno proces, koji bude ispred nas, trajati poprilično dugo jer se radi o oblasti koja u našem pravosudnom sistemu nije dovoljno obrađena i gde ne postoje ljudi koji su upućeni u samu problematiku.
Vidim da je proširena optužnica na još jedno lice. Ne bih komentarisao postojeću pretpostavku nevinosti. Očekujem od Tužilaštva da se optužnica proširi i na lica koja su odgovorna za pokušaj zataškavanja čitavog postupka, što je za nas jako bitno. Ima jako puno slučajeva u prošlosti gde se uspevalo, na neki način, zataškavati.
RSE: Nakon, reklo bi se poduže istrage i utvrđivanja svih okolnosti u vezi sa infekcijom pet beba iz bjelopoljskog porodilišta, optužnica je podignuta. Da li je ovo signal da se u sistem crnogorskog zdravstva polako uvodi institut odgovornosti za greške i propuste, preko kojih se do sada prelazilo isključivo usljed esnafske solidarnosti ljekara? Da li je ovo početak drugačije, oštrije prakse, prema nestručnim i nesavjesnim ljekarima ili mislite da je do istrage i podizanja optužnice došlo samo zbog velikog pritiska javnosti?
Dejan Cvijanović: Mislim da je veliki pritisak javnosti uslovio podizanje optužnice. Nisam od onih koji veruju da je ovo neki prvi korak ka novom početku. Mnogo toga još treba da se desi, da imamo jedan otvoreni zdravstveni sistem i druge državne organe koji su spremni da se uhvate u koštac sa slučajevim kao što je Bijelo Polje. Bijelo Polje je bio rezultat rada Kruga života unazad tri godine, koliko postojimo kao organizacija. Otvorili smo vrata medijima i mediji su se zainteresovali za sve ono što se dešava u našem zdravstvenom sistemu. Bijelo Polje je samo rezultat toga. Nismo dozvoli da dođe do zataškavanja ovakvih slučajeva i da to bude samo još jedna priča za novinski članak. Namerno smo vršili neku vrstu pritisak, kako na javnost, tako i na Tužilaštvo, da se konačno počne rešavati ovaj slučaj.
Skeptik sam da ćemo imati u budućnosti neki drugačiji pogled na sve ovo, ali u svakom slučaju dobro je što imamo epilog da su se podigle optužnice. Dobro je da na kraju vidimo čija je odgovornost za ono što se desilo, ne samo u Bijelom Polju. Želimo da vidimo gde je problem u čitavom sistemu. Ljudi koji su odgovorni, treba da se procesiraju, a da se na njihovo mesto dovedu stručna lica, koja će znati da rade svoj posao.
RSE: U lancu odgovornosti najodgovorniji su oni koji donose odluke, ne bi trebalo da bude drugačije ni u zdravstvu. Ministar Radunović je nakon ovog skandala, koji je doveo i do tragedije, odnosno smrti jedne od inficiranih beba, podnio ostavku. Čini se da je ostao dužan da odgovori na još neka pitanja u vezi sa cijelim slučajem. Prije par dana dobio je novi posao, takođe u Vladi. Sada je premijerov savjetnik. Kakva je to poruka građanima koju šalje država?
Dejan Cvijanović: Bojim se da nisu samo porodice i njihova deca žrtve ovog lošeg sistema. Na neki način i lekari, protiv kojih je podignuta optužnica, su žrtve jednog sistema bez radnih navika, koje su morale i trebale da se menjaju. Za to su najodgovornija lica koja se nalaze u samom Ministarstvu. Radunović je podneo ostavku, ne zbog moralnog čina, već je to bio elegantan manevar da pobegne od odgovornosti, koja je ležala na njemu. Razočaralo me što je u Ministarstvu ostao isti tim ljudi koji su radili sa Radunovićem.
Još 2013. smo upoznali javnost sa UNICEF-ovim dokumentom o stanju u porodilištima u Crnoj Gori. Stručna lica iz naše organizacije su uradili analizu na osnovu tog dokumenta. Sve to smo ponovili Radunoviću i ostalim koja su bila u njegovom timu. Tada se već upalila nekakva crvena lampica. Da su tada ozbiljno shvatili naša upozorenja, ne bi se desilo Bijelo Polje. Ovako je Radunović uspeo da se izvuče. O njemu se ne govori, osim nas. Fokus je prebačen samo na lekare iz bjelopoljske bolnice, koji su također odgovorni za ono što se dešavalo jer su menadžerski tim te bolnice.
To što je Radunović dobio novi posao je nešto što se u Crnoj Gori dešava unazad već nekoliko godina. Građani Crne Gore znaju da postoje ljudi koji su za obične građane nedodirljivi. To je jasna poruka – budite zadovoljni ovim što ste dobili i ne tražite više od toga.
RSE: Od izbijanja afere saznali smo mnogo toga o stanju u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama u Crnoj Gori. Koliko se stanje popravilo, u odnosu na vrijeme prije slučaja bjelopoljskih beba?
Dejan Cvijanović: Informacije koje mi dobijamo govore da se na neke stvari definitivno obratila pažnja. Higijena je poboljšana, čak je i ljubaznost medicinskog osoblja na većem nivou nego je bila ranije, ali to su sve manje, sitne promene. Suštinske tek predstoje.
Trenutno sakupljamo činjenice na osnovu zahteva koji smo podneli sa kolegama iz drugih nevladinih organizacija, iz šest ili sedam bolnica, od 2007. do 2014., gde imamo porodilišta. Uradićemo jednu sveobuhvatnu analizu, kada dobijemo sve te briseve i pravilnike njihovog rada. Onda ćemo, ne samo da izađemo sa našim viđenjem, nego i sa našim predlozima kako i na koji način sprečiti tragedije, kao što je Bijelo Polje.
Bijelo Polje nije jedinstven slučaj. Bijelo Polje je uspelo da probije beli zid našeg zdravstva. Infekcija se dogodila u Kliničkom centru Crne Gore, 2010. godine, gde je jedna beba preminula. Infekcija se dogodila i u Beranama, 2009., kada je takođe jedno dete umrlo. Sve je to tada bilo zataškavano. Mislimo da je došlo vreme da postoji neka odgovornost. To će biti pravi korak, ukoliko se uspostavi takav sistem vrednosti, da se takve stvari u buduće ne dešavaju i da nemamo ovakve tragedije.
