U petak su u Tursku došli pojedini svetski državnici, poput australijskog premijera Tonija Abota i britanskih prinčeva Čarlsa i Harija, na obeležavanje stote godišnjice od bitke na Galipolju, jedne od najkrvavijih u Prvom svetskom ratu.
Istovremeno, komemoraciji u Jerevanu povodom stote godišnjice genocida nad Jermenima, prisustvuju, između ostalih, ruski i francuski predsednici Vladimir Putin i Fransoa Oland.
Turska je poslednjih godina održavala komemoraciju povodom ove bitke 18. marta na dan kada su otomanske snage odbile napad savezničkih brodova u moreuzu Dardaneli, što je označilo početak sukoba u kome je poginulo ili ranjeno skoro 500.000 turskih, britanskih, francuskih, australijskih, novozelandskih i indijskih vojnika.
Turska je obeležavala godišnjicu bitke i 25. aprila na dan kada su se savezničke trupe iskrcali na galipoljsko poluostrvo. Ipak, ove godine Ankara organizuje ceremoniju 24. aprila da bi se preklopilo i donekle zasenio drugi važan događaj, takođe od pre sto godina - masovno ubistvo Jermena, odnosno genocid kako ga mnogi u svetu označavaju.
Predsednik Jermenije je poziv turskog predsednika da prisustvuje komemoraciji u Galipolju okvalifikovao kao "ciničan pokušaj" da skrene pažnju sa obeležavanja stradanja Jermena.
Turska nije zvanično saopštila razloge za ovu odluku, ali kritičari ističu da time želi da skrene pažnju sa komemoracije koja se istoga dana održava u jermenskoj prestonici Jerevanu gde su žestoko kritikovali ovaj potez Ankare.
Predsednik Jermenije Serž Sarkisian je poziv turskog predsednika Redžepa Tajipa Edrogana da prisustvuje komemoraciji u Galipolju okvalifikovao kao "ciničan pokušaj" da skrene pažnju sa obeležavanja stradanja Jermena.
Naime, za Jermene je 24. april 1915. početak masovnih deportacija i masakra u kome su turske snage ubile 1.5 milion njihovih sunarodnika.
Ankara i dalje insistira da je to bila ratna tragedija koja je pogodila i Turke u istoj meri kao i Jermene, koji su se, kako tvrde u Turskoj, pobunili protiv tadašnjih vlasti i pridružili ruskim trupama koje su nadirale na otomansku teritoriju - te se ne može govoriti o genocidu.
Ankara takođe smatra da je broj ubijenih Jermena preuveličan i da ih je stradalo između 300 i 500 hiljada, dodajući da je najmanje toliko i Turaka poginulo.
Međutim, Jerevan i veoma brojna i uticajna jermenska dijaspora i dalje lobiraju kod stranih vlada da ova masovna ubistva definišu kao genocid.
Do sada je više od 20 zemalja, uključujući Francusku i Rusiju, priznalo masovna stradanja Jermena u Prvom svetskom ratu kao genocid.
I nemačka vlada je početkom ove sedmice saopštila da će podržati predlog Parlamenta da se ovaj masakr označi kao genocid.
Ovo je veliki zaokret Nemačke koja je dugo odbijala da koristi termin genocid da ne bi uvredila Tursku i 3,5 miliona Nemaca turskog porekla ili Turaka koji žive u Nemačkoj.
Istovremeno, nekoliko američkih administracija je poslednjih decenija, u nastojanju da ne isprovociraju Tursku kao važnu saveznicu u NATO-u, svake godine iskazivalo žaljenje zbog zločina nad Jermenima ali su se uzdržavale da ga označe kao genocid.
Grupa od 40 članova Kongresa SAD, koja je u martu predložila rezoluciju da se formalno prizna genocid nad Jermenima, pozdravila je papinu izjavu.
Predsednik Barak Obama (Barack), koji se zalagao tokom izborne kampanje 2008. da se stradanje Jermena okvalifikuje kao genocid, kasnije je zauzeo uzdržaniji stav. On je prošle godine nazvao ova ubistva "jednim od najtežih zločina u 20 veku" ali ne pominjući reč genocid.
Od 50 američkih saveznih država, u 44 je pogrom Jermena označen kao genocid.
Vlade u Ankari i Jerevanu nisu uspostavile formalne odnose od kako je Jermenija proglasila nezavisnost 1991. nakon raspada Sovjetskog saveza. Turska i Jermenija su potpisale 2009. istorijski dokument o otvaranju granica i uspostavljanju diplomatskih odnosa ali nije primenjen.
Ankara se zalaže za formiranje zajedničke istorijske komisije koja bi utvrdila šta se dešavalo 1915. Međutim, Jermenija smatra da je to suvišno jer već postoji sveobuhvatna dokumentacija o tim događajima.
Evropska Unija je prošle sedmice ponovo pozvala dve zemlje da normalizuju odnose.
Sporo razbijanje tabua u Turskoj
Pre desetak godina grupa turskih intelektualaca suočila se sa kaznom zatvora zbog aluzije na tragediju iz 1915.
Nobelovcu Orhanu Pamuku je suđeno 2005. zbog "uvrede Turske" nakon što je izjavio jednom švajcarskom magazinu:
"Milion Jermena i 30.000 Kurda je ubijeno u ovoj zemljji i niko osim mene se ne usuđuje da o tome govori".
Optužnica protiv Pamuka je kasnije odbačena.
Međutim, taj neprobojni zid negiranja i ćutnje polako popušta u Turskoj. U knjižarama se mogu naći knjige jermenskih i turskih autora o zbivanjima iz 1915.
Više od 30.000 Turaka je potpisalo 2008. peticiju u kojoj se traži kolektivno izvinjenje za "veliku katastrofu".
Sve su učestaliji komentari poput Pamukovog i više nisu izloženi sudskom progonu. Ipak, to ne znači da su svi u Turskoj prihvatili realnost da je počinjen genocid, ali se sada o njemu može slobodnije razgovarati.
Tri četvrtine Jermena ubijeno u Otomanskoj carevini
Tri četvrtine Jermena ubijeno u Otomanskoj carevini
Otomansko carstvo, koje je na vrhuncu svoje moći u 17. veku kontrolisalo znatne delove Evrope, Azije i Afrike, početkom 20. veka je izgubilo oko 60 odsto nekadašnje teritorije.
Nakon dva balkanska rata 1912-3, ostalo je i bez 80 procenata evropske teritorije. Imperija koja je vekovima bila veoma moćna, zahvaljujući i svojoj multikulturalnosti, sve više se okretala sebi. Moderni reformistički pokret “Mladoturci”, koji je došao na vlast u revoluciji 1908., postajao je sve nacionalističkiji sa ubrzanim propadanjem carstva.
Kao rezultat, tadašnja otomanska vlast se sve više okretala ka Anatoliji, teritoriji na kojoj se nalazi znatan deo današnje Turske, u kojoj je tada živelo dosta hrišćana, poput Grka, kao i dva miliona Jermena.
U martu 1915. saveznička flota, predvođena Britanijom i Francuskom, pokušala je da prodre kroz Dardanele, napadne Istanbul i otvori novi front. Istovremeno, Otomansko carstvo, koje je bilo u savezu sa Nemačkom tokom Prvog svetskog rata, pribojavalo se nakon teškog poraza njene armije od ruskih snaga početkom 1915. na Kavkazu, da će car Nikolaj II, koji je težio da njegova zemlja izađe na Bosfor, pobuniti Jermene iz istočnih delova zemlje koji su se graničila sa ruskim carstvom. Više pročitajte OVDE.
Promenila se i zvanična retorika. Predsednik Erdogan je prošle godine izrazio saučešće preživelima i njihovim potomcima, ističući da su događaji iz 1915. bili "neljudski".
Etnički Jermenin Etjen Mačupijan, koji smatra da je 1915. izvršen genocid nad pripadnicima njegovog naroda, imenovan je krajem prošle godine za savetnika turskog premijera.
Doduše, u međuvremenu je otišao u penziju jer je napunio 65. godina, ali se smatra da je bio primoran da se povuče zbog nezadovoljstva vladajuće partije u Turskoj njegovim komentarima.
"Ako prihvatamo da događaje u Bosni i Hercegovini i Africi označimo kao genocid, onda je nemoguće da tako ne nazovemo i to što se desilo Jermenima 1915.", rekao je Mačupijan za Rojters (Reuters).
Prošlog meseca je poslanik turskog parlamenta iz redova Kurda Ahmet Turk priznao ulogu svojih predaka u vihoru Prvog svetskog rata i izvinio se Jermenima "zbog krvi na našim rukama".
Za razliku od ostalih parlamentarnih stranaka, prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) priznaje genocid.
Nakon ubistva Hranta Dinka, urednika jermenskog dnevnog lista Agos 2007., izbili su protesti u Turskoj. Ubica tinejdžer je kasnije doveden u vezu sa bezbednosnim snagama. Turska vlada je posle ovog ubistva prestala da proganja one koji upotrebljavaju termin genocid za stradanja Jermena.
"Razbijaju se razni tabui o kurskom i jermenskom pitanju i ulozi islama", kazao je Halil Berktaj (Berktay), istoričar sa Univerziteta Sabancı za "Fajnenšel tajms" (Financial Times).
On je među prvim turskim intelektualcima javno upotrebio reč genocid za masovna ubistva Jermena.
"Nisu svi u Turskoj prihvatili realnost da je počinjen genocid, ali je to tema o kojoj se može slobodno razgovarati. U 2000. nisam mogao da zamislim da govorim o stvarima koje sada kažem", dodaje Bertaj.
Međutim, pošto Erdoganova vladajuća partija Pravde i razvoja (AKP) nastoji da privuče nacionalističke glasove za parlamentarne izbore u junu, verovatno neće biti mnogo sklona pomirljivoj retorici, što potvrđuje i pomenuta odluka da se stota godišnjica galipoljske bitke po prvi put održi u istom danu kada i stoga godišnjica početka genocida nad Jermenima.
Pošto Erdoganova partija nastoji da privuče nacionalističke glasove za parlamentarne izbore u junu, neće biti mnogo sklona pomirljivoj retorici.
"To je potez za žaljenje", ističe profesor Berktaj.
U diplomatskom smislu to može biti kontraproduktivno.
"Predstavnici velikih država ili će odsustvovati sa obe komemoracije ili će ići u Jerevan", izjavio je za Fajnenšel tajms Soli Ozel, profesor na univerzitetu Kadir Has u Istanbulu.
On se pribojava da bi ova godišnjica mogla da se pretvori u "nadmetanje" između Turske i Jermenije, tako što bi prisustvo ili odsustvo svetskih zvaničnika bilo iskorišćeno kao dokaz za podršku jednom istorijskom narativu u odnosu na drugi.
U Turskoj su nakon dolaska Kemala Ataturka na vlast 1923. ovi događaji bili skoro zaboravljeni, ali su dobili na političkom značaju u vreme Hladnog rata i izbijanja jermenskog terorizma, piše Tomas de Val (Thomas de Waal), autor knjige "Velika katastrofa: Jermeni i Turci u senci genocida" (Great Catastrophe: Armenians and Turks in the Shadow of Genocide).
U poslednje vreme, Turci su počeli da se suočavaju sa svojim tabuima. Oživljavajući istoriju, potomci stotine hiljada "islamizovanih Jermena", koji su bili u senci od 1915., počeli su da iskazuju svoj stav i tragaju za svojim prvobitnim identitetom.
Oko 200 hiljada Jermena je nasilno asimilovano nakon 1915. Oko million ili više njihovih potomaka živi u Turskoj, mada je precizan broj teško utvrditi. Većina "islamiziranih Jermena" bile su mlade žene - koje su u mnogim slučajevima poslate u hareme - kao i deca koja su ostala siročad.
Turska optužuje papu
Papa Franja je kazao tokom uskršnje mise da je stradanje Jermena "prvi genocid u 20 veku".
On je istakao u prisustvu čelnika jermenske crkve i predsednika Jermenije Sarkisiana da je njegova dužnost da oda poštu nevinima, među njima ženama i deci, koje su Turci "bezumno" ubili.
Njegova izjava je izazvala u Turskoj "veliko razočarenje". Poglavar Rimokatoličke crkve je optužen za širenje mržnje i da koristi istoriju za političke svrhe - pominjući stradanja Jermena, ali ne i Turaka u Anatoliji tokom Prvog svetskog rata. Ankara je nakon toga povukla svog ambasadora iz Vatikana.
Papa je ovo izjavio u trenutku kada su hrišćani izloženi progonima, pre svega na Bliskom istoku, ali i drugim zemljama pretežno nastanjenim muslimanima.
U konačnici, papa Franjo nije prvi poglavar rimokatoličke crkve koji je označio stradanje Jermena kao genocid. To je učinjeno u zajedničkoj deklaraciji pape Jovana Pavla Drugog i Katolikosa Karekina II, čelnika jermenske apostolske crkve.
Međutim, sadašnji papa je otišao korak dalje nazivajući ubistvo Jermena jednim od "tri masovne i tragedije bez presedana" u 20 veku.
"Vinovnici druge dve su nacizam i staljinizam", istakao je poglavar Rimokatoličke crkve.
