Internet, kao što stara izreka kaže za vatru i vodu, može biti dobar sluga, ali zao gospodar. Najizloženija opasnostima koje vrebaju u virtuelnom svetu su deca koja se uglavnom povezuju na društvenim mrežama, nesvesna da upravo na ovim platformama mogu lako biti izložena zloupotrebama. U takvim okolnostima roditelji u Srbiji često nisu sigurni kako da se postave, pa nemali broj njih balansira između rigidne kontrole i nezainteresovanosti za aktivnost dece u sajber prostoru.
Beograđanka Dijana majka je troje dece. Njena najstarija ćerka ima deset godina, a Fejsbuk je počela intenzivno da koristi kao devetogodišnjakinja.
“Ranije je ona to mnogo slobodnije koristila. Čak je u početku postojao taj neki trend da svi oni imaju jako puno prijatelja. Njima je bio cilj da skupe što više prijatelja i onda je to razlog da se hvališu – ko ima najviše prijatelja taj je najpopularniji. Međutim, ja sam joj objasnila da ne treba svima da šalje zahtev za prijateljstvo, niti da prihvata svačiji zahtev, tako da je ona to smanjila samo na one koje baš poznaje i s kojima se druži”, kaže Dijana.
Jezikom statistike, ćerka naše sagovornice pripada populaciji od oko 3,8 miliona stanovnika Srbije koji imaju nalog na Fejsbuku. Istraživanja pokazuju da je Srbija vodeća balkanska zemlja po broju korisnika ove društvene mreže, a među najaktivnijim članovima su mladi.
Mediji poslednjih godina često izveštavaju o zloupotrebi dece na društvenim mrežama – otvarane su Fejsbuk grupe na kojima su postavljane fotografije polugolih učenica osnovnih i srednjih škola. Početkom ove godine, štampa je pisala o slučaju 14-godišnje devojčice koju je bivši dečko ucenjivao i pretio da će na Internetu objaviti njene nage fotografije koje mu je devojčica dala dok su bili u vezi.
Udruženje “Roditelj” iz Beograda već godinama kroz radionice i tekstove na svom veb sajtu edukuje očeve i majke kako da se postave u situaciji kada njihova deca počnu da koriste kompjuter.
Dragana Soćanin, predsednica ovog udruženja, kaže da očevi i majke često nisu dovoljno obavešteni o opasnostima koje nosi Internet, ali dodaje da rešenje nije ni u tome da se detetu zabrani korišćenje kompjutera.
“Što pre detetu dozvolite da koristi kompjuter, to bolje zato što ćete ga pre edukovati koji su to sajtovi koje može da pretražuje, a koje ne. I obavezno mora da mu se objasni zašto ne može. Mora da mu se objasni izuzetno velika opasnost društvenih mreža. Tu je problem: mi kao roditelji nismo svesni opasnosti društvenih mreža. Tek kada im kažemo onu čuvenu rečenicu: jednom na Internetu (slika ili reč), zauvek ostaje na Internetu – tek se tad malo trgnu”, objašnjava Dragana Soćanin.
No, brzopleto podeljene informacije u sajber spejsu tek su jedan od problema. Društvene mreže omogućavaju komunikaciju sa velikim brojem ljudi koji vrlo lako mogu da sakriju ili lažiraju svoj identitet. Naša sagovornica Dijana kaže da je njena ćerka u početku imala javan, nezaključan profil, i da je to sa sobom nosilo potencijalne opasnosti:
“Pojavljivali su se i neki ‘prijatelji’ koje ona uopšte ne poznaje. Imaju slike, na primer, nekih košarkaša. Nemaju slike tog deteta koje je navodno iza njega. Ja pitam: ‘Da li ti poznaješ uopšte ovu osobu?’, a ona kaže: ‘Ne poznajem.’ Kad je pitam: ‘Zašto si prihvatila?’, kaže: ‘Pa, poslali su mi zahtev.’”
Ćerka naše sagovornice imala je sreće i nije bila izložena nikakvoj vrsti sajber nasilja, u koje spada šikaniranje i zloupotreba ličnih podataka. Prema aktuelnom istraživanju, svaki četvrti učenik u Srbiji doživeo je neki oblik “cyberbullyinga”, i to vrlo često od strane svojih drugara.
Temom nasilja u virtuelnom prostoru bavi se predstava “Deca na Internetu” koju je osmislio autorski tim Studija „Centar“ iz Beograda. Komad je nastao istraživanjem i nizom intervjua sa mladima, a čine ga četiri različite priče, od kojih svaka obrađuje jedan od načina zloupotrebe dece na internetu.
Reditelj predstave Čarni Đerić objašnjava na koje su se sve situacije na Internetu žalili učesnici istraživanja.
“Oni u principu to vide kad odu na raznorazne forume i chatove, jer to su mladi ljudi koje interesuju prva zaljubljivanja i upoznavanja mladih ljudi. Tamo im se dešavalo da naiđu na čudnu komunikaciju, poruke i uznemiravanja. Ono što je kod njih bilo upečatljivo je i nemogućnost da se danas surfuje Internetom bez toga da ulete reklame za pornografske sajtove”, kaže Đerić.
Da li je u tom moru lažnih profila, porno reklama i poziva za upoznavanje sa neznancima uopšte moguće zaštititi mlado biće? Na pitanje da li kontroliše aktivnosti koje njena ćerka vodi na Internetu, Dijana odgovara potvrdno.
“Naravno, treba mnogo da se priča sa njima. Ja sa njom pričam o tome kakve su opasnosti, ko sve može da joj traži da bude prijatelj, da ona ne zna ko se iza nalazi. I povremeno, naravno, uđem i sve pročitam.”
RSE: Imate njenu šifru?
Dijana: “Pa da. Oni su još uvek, da kažem, naivni – ne sete se čak ni da mogu šifru da promene. Sada više koriste Vajber nego Fejsbuk. Ja kad odem na Fejsbuk čak mi bude dosadno, na njenom profilu nema ništa novo, ali zato je na Vajberu pojačana aktivnost.”
RSE: Možete li da kontrolišete taj segment?
Dijana: To je malo teže, to moram kad spava.
Stručnjaci, pak, savetuju roditeljima da sa decom najpre izgrade poverenje u realnom svetu. Socijalni psiholog Dragan Popadić kaže da deca, ukoliko primete da ih roditelji kontrolišu, lako mogu naći način da zavaraju trag na Internetu.
“Ono što bi psiholozi rekli je da je veoma važno uspostaviti odnos poverenja između roditelja i deteta, u smislu da je dete spremno da se obrati za pomoć u bilo kojoj od oblasti svog privatnog života, bilo u ličnoj komunikaciji ili u internet komunikaciji sa svojim vršnjakom. Ako roditelj na silu želi da poveća te granice i da uspostavi veću kontrolu, dete vrlo lako može da se povuče i da fingira neke iskrene odnose sa roditeljima i roditelj je tu apsolutno na gubitku”, konstatuje Popović.
Izgleda da će hod po tankoj liniji između opravdane brige za dete i zadiranja u njegovu privatnost biti lekcija koju će roditelji morati da savladaju mnogo efikasnije od surfovanja po Internetu.
