Crnogorska Vlada će od kineske Exim banke pozajmiti 680 miliona eura i obezbijediti, vjerovatno, takodje pozajmicom, dodatnih 120 miliona eura za gradnju prve dionice autoputa Bar – Boljare i time Crnu Goru učiniti visokozaduženom zemljom sa neizvjesnom mogućnošću nastavka gradnje cjelokupne trase autoputa, a jedan od glavnih argumenata za ulazak u taj projekat su tzv. multiplikativni efekti koji će pokrenuti domaću ekonomiju.
Niko u domaćoj javnosti ne spori opravdanost ulaska u gradnju infrastrukturnih projekata koji bi ozbiljno poboljšali internu i eksternu saobraćajnu povezanost Crne Gore, ali projekat gradnje autoputa Bar - Boljare ima više spornih aspekata medju kojima je pitanje – da li je baš autoput prava mjera za Crnu Goru ili bi primjerenija bila brza cesta, a tu je i reputacija odabranog izvodjača, kineske kompanije CRBC koja se nalazi na listi Svjetske banke na kojoj se nalaze kompanije kojima je uskraćen pristup sredstvima ove finansijske institucije jer su do ugovora dolazile prevarom i korupcijom.
Medjutim, posebno problematični su ekonomski efekti ovog projekta. Medju glavnim argumentima za ulazak u ovaj projekat koji vlast neprestano ponavlja su tzv. multiplikativni efekti, odnosno, trošenje novca koje će onda pokrenuti domaću ekonomiju što se sada pokazuje kao više nego neizvjesno.
Prvo, kineska kompanija će dovesti svoje radnike, uz obavezu da 30 posto radne snage bude angažovano u Crnoj Gori u šta dio ekonomista već sumnja da će biti moguće zbog manjka kvalifikovane radne snage, odnosno, da postoji mogućnost da će ta kvota djelimično biti popunjena radnicima iz okruženja.
Pored toga, u Predlogu zakona o autoputu Bar – Boljare koji Skupština tek treba da odobri stoji da je kineska kompanija CRBC oslobodjena poreza na dodatu vrijednost na sav promet proizvoda i usluga u vezi sa gradnjom autoputa. Zatim, strana fizička lica zaposlena u CRBC-u neće plaćati porez na zaradu, ni obavezno socijalno osiguranje.
Kompanija CRBC je u potpunosti oslobodjena poreza na dobit ostvarenu iz prihoda od gradnje autoputa, kao i carine na sav materijal i opremu koju uveze.
Prema ovom zakonu, CRBC neće morati da plati ni cent čak ni za korišćenje kamena do kog dodje tokom izvodjenja radova.
Gdje su, onda, ti multiplikativni efekti?
„Imajući u vidu kakva je naša operativa, ja ne vjerujem ni da će 20 – 30 posto biti odradjeno. Dakle, to je veoma slab kanal. Drugi kanal za realizaciju efekata projekta gradnje prve dionice autoputa koji u slučaju Crne Gore funkcioniše nešto snažnije je u tome da, pošto se sva roba i materijal, faktički uvozi, onda se preko PDV-a na uvezenu robu i drugih dažbina znatno poboljšava fiskalna pozicija budžeta i samim tim, preko tog kanala se utiče na porast agregatne tražnje i odredjene multiplikativne efekte. S obzirom da je predvidjeno da se ne plaća PDV na uvezenu robu, onda ja zaista ne vidim odakle bi došli ti multiplikativni efekti. Drugim riječima, mislim da će oni biti veoma loši“, kaže univerzitetski profesor i ekonomski analitičar Milenko Popović.
Sudeći po riječima koje je premijer Milo Djukanović još maja 2013. izgovorio državnoj Pobjedi, nije ni trebalo očekivati da će Vladi biti važno da se novac od gradnje autoputa „zavrti“ u Crnoj Gori. Od ekonomskih efekata, Djukanović je samo govorio o indirektnim koristima na dug rok.
„Ovaj projekat bi imao ogromne multiplikativne efekte za našu ekonomiju. Važan je i sa bezbjednosnog stanovišta. Crna Gora je do sada izgubila cijelu jednu armiju u saobraćajnim udesima u Platijama. Pored turističkog stanovišta auto-put je važan i za bolje korišćenje kapaciteta Luke Bar. Važan je i sa unutrašnjeg političkog stanovišta Crne Gore, jer bolje integriše državu, a dio javnosti i ne zna da smo mi druga država u Evropi u odnosu obradivog zemljišta po glavi stanovnika, ali do tog obradivog zemljišta je sada teško doći“, rekao je tada Djukanović, a slično misli i funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista i član skupštinskog Odbora za ekonomiju Zoran Jelić.
„Izgradnja autoputa Bar – Boljare imaće višestruke multiplikativne efekte na razvoj privrede Crne Gore i, uopšte, porast bruto domaćeg proizvoda. Prije svega, izgradnja autoputa će uticati na razvoj lokalnih samouprava, veće zapošljavanje i eliminisanje biznis barijera koje se tiču saobraćajne povezanosti izmedju juga i sjevera države. Što se tiče dodatnih benefita koji se odobravaju investitorima, to je poznata praksa koju imamo u mnogim zemljama u okruženju gdje strateški investitori, da bi došli i investirali i radili u Crnoj Gori, moraju imati odredjene poreske olakšice.“
Urednik ekonomske rubrike nedjeljnika Monitor, Zoran Radulović smatra da Vladin projekat autoputa ima više spornih aspekata, ali da mu poresko oslobadjanje izvodjača radova oduzima svaki smisao.
„Jedina korist koju Crna Gora može imati od 'autoputa Gornje Mrke – Mateševo' je naplata PDV-a na ugradjeni materijal i makar djelimičnih poreza na zarade radnika angažovanih na tom poslu. Ako smo se toga odrekli, onda taj projekat nema nikakvog smisla izuzev mehanizacije koja pripada firmama koje povezujemo, da li sa bivšim ili sadašnjim ministrom inostranih poslova, odnosno, bivšim i sadašnjim premijerom, ceh će pasti na ledja gradjana Crne Gore.“
