Većina građana Balkana sve teže sastavlja kraj sa krajem jer su osnovne potrepštine sve skuplje, razni državni nameti sve viši, a plate, ako u najboljem slučaju i rastu ogromnoj manjini, ne mogu da pokriju ni rast inflacije. Doduše, vlasti se hvale da su uprkos globalnoj ekonomskoj krizi uspele da spreče finansijski slom, pa čak i da obezbede minimalan rast prosečnih zarada.
Međutim, ta statistika ne obuhvata armiju nezaposlenih, zatim prikriva zabrinjavajuće produbljivanje nejednakosti, odnosno da mnogi građani primaju znatno ispod proseka, nasuprot ekstremno visokim platama privilegovane manjine. Kako kaže jedna izreka, statistika može dokazati sve osim istine. I Ruzvelt je tokom Velike depresije bio sumnjičav prema statistikama, jer prema njoj - i milioner i prosjak, svaki imaju po pola miliona.
Prosečna plata u Bosni i Hercegovini u junu je iznosila 412 evra. Nominalno je bila veća za 0,1 posto u odnosu na isti mesec godinu ranije, ali je niža u odnosu na kraj 2012. Analitičari ocenjuju da ovi podaci ukazuju kako je broj zaposlenih u administraciji sve veći, a da privrede uopšte i nema. Istovremeno, jedan od problema je i to što desetine firmi u BiH plate obračunavaju i prijavljuju, ali ih ne isplaćuju. Sindikalne vođe se bave sami sobom, a njihove plate su tri puta veće od prosečnih u toj zemlji. Dženana Karabegović u tekstu "Glomazna administracija otežava rad bh. privrede" donosi detalje.
Gotovo 70 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji odlazi na kupovinu minimalne potrošačke korpe, koju čine osnovne životne namirnice, zvanični su podaci koji odslikavaju standard građana Srbije. Faktičko stanje je međutim da veliki broj njih mesečno prima manje od prosečnih 375 evra, ne računajući nezaposlene, ali i one koji se snalaze radeći na crno, čiji se broj meri stotinama hiljada. Tu sumornu sliku upotpunjuje činjenica da je Srbija među liderima Evrope po siromaštvu svojih građana. Više u priči Milana Nešića "U porastu i apsolutno siromaštvo".
Prosečna zarada u Crnoj Gori je 473 evra, što je najviše u regionu, ne računajući članice EU. Međutim, imajući u vidu iznos minimalne potrošačke korpe to ne predstavlja naročitu utehu - navode sagovornici Esada Krcića u tekstu "Neophodna veća privredna aktivnost".
Prosečnu neto platu u Hrvatskoj oko 750 evra ozbiljno nagrizaju i dalje skupa hrana i sve više cene energenata. Pošto je privatni sektor teret krize podneo većim otpuštanjima, ekonomisti upozoravaju da porez prikupljen u ovom segment privrede neće biti dovoljan za plate u javnom sektoru, gde zbog otpora snažnih sindikata nije bilo otpuštanja. Više pojedinosti u priči "Socijalna osjetljivost samo u predizbornoj retorici" Enisa Zebića.
Prosečna neto plata na Kosovu u javnom sektoru, u kome je 82.000 zaposlenih, je oko 440 evra mesečno. U privatnom delu privrede, u kome radi oko 222.000 lica, primanja su znatno niža. Zvaničnih podataka nema, ali iz Nezavisnog sindikata privatnog sektora na Kosovu kažu da je plata nešto iznad 200 evra. S druge strane, potrošačka korpa iznosi 116 evra mesečno po osobi, a potrošnja domaćinstva je 635 evra - navodi Amra Zejneli u tekstu "Cene evropske, plate i penzije balkanske".
Prosečna plata u Makedoniji je oko 345 evra, što je najniže u regionu, dok je potrošačka korpa, prema proračunima Saveza sindikata, za četvoročlanu porodicu oko 500 evra. I ta vrednost, kažu upućeni, nije realna jer u Makedoniji ima oko 30 posto nezaposlenih, a i većina onih koji rade dobijaju platu manju od prosečne. Pročitajte priču Blagoja Kuzmanovskog "Jedni jedu kupus, drugi meso".
