Prošlo je jedanaest godina od kako je na ulazu u zgradu Vlade Srbije snajperskim hicima ubijen prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić.
Danas, jedanaest godina nakon njegovog ubistva, vence na mestu gde su ga pokosili snajperski hici postavili su i oni protiv kojih se politički borio, a koji danas vode Srbiju. Da li je njihova politička tranzicija u evropski prihvatljive političare, uspeh koji se može i pridodati onome što je Đinđićeva politička zaostavština?
Članovi odlazeće Vlade, koju je predvodio premijer Ivica Dačić, počast Đinđiću odali su u dvorištu zgrade vVlade Srbije, na mestu na kome je premijer ubijen 12. marta 2003. godine, a nešto kasnije, tu su vence položili i članovi nekadašnje Đinđićeve Vlade.
„Najteži udarac zdravoj Srbiji“, tako ubistvo premijera danas opisuje Zoran Živković, koji je vodio Vladu u mesecima posle atentata, sada predsednik Nove stranke, odnedavno koalicionog partnera upravo Đinđićevog DS-a.
„Jedanaest godina nije dovoljan vremenski period da se zaboravi ono što je Zoran Đinđić ostavio Srbiji i da se preboli ono što je nastalo, ona velika praznina i onaj veliki bol koji su nastali nakon njegovog gubitka. Ponovo ćemo reći da je taj dan bio najteži udarac razvoju srpske demokratije, jedne moderne zdrave, Đinđićeve Srbije“, rekao je Živković
U Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, porodica, prijatelji, saradnici i građani, od jutarnjih sati su odavali poštu polaganjem venaca i cveća na Đinđićev grob i paljenjem sveća.
Vence su položili i predstavnici njegove Demokratske stranke, a građane su pozvali da im se pridruže u šetnji centrom Beograda, takozvanom „medijskom trasom“. Beogradom su prošetali i građani koje je pozvala Liberalno demokratska partija:
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da bi ljudi, odgovorni za stvaranje atmosfere u kojoj je bilo moguće ubiti premijera, morali da budu otkriveni i "nemilosrdno kažnjeni". Jovanović je okupljenima poručio i da u idejama Zorana Đinđića, Srbija vidi "večitu inspiraciju i putokaz".
„Šetnja dokazuje da u ovom društvu ima energije i spremnosti koja bi toj 5. oktobarskoj Srbiji, koja zapravo nikada nije ni stvorena dala sve ono što je potrebno kako bi u nekoj budućoj šetnji mogli da šetamo za Zorana u Srbiji za koju je živeo“, rekao je Jovanović.
“Zoran Đinđić nije uspeo da postane deo srpske istorije, zato što je i dalje deo njene sadašnjosti”, rekla je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa sociološkinja Vesna Pešić.
Godinama se upravo rame uz rame sa Đinđićem borila za demokratizaciju Srbije. Danas podvlači:
„Kada se pitamo svake godine kada obeležavamo 12. mart i zašto se tome posvećuje pažnja, to je zato što ni u čemu nismo mogli da smestimo u prošlost, on je deo naše sadašnjosti. I to tako što smo mi od Zorana Đinđića koji je pokušao da izvede Srbiju iz sopstvenih zapleta, pa i onih krvavih, mi u tome zaista nismo uspeli. Mi smo se sve više zaplitali. Sećamo se Zorana po tome što ni po čemu nismo nastavili nešto što je želeo da uradi, nego smo radili sve suprotno i stigli smo do depresije, do potpunog bezizlaza“, kaže Pešić.
A šta je danas ostalo od Đinđićeve ideje? Vesna Pešić primećuje jedan paradoks:
"Što više imamo političara sa visokim rejtingom to oni imaju manje veze sa Zoranom Đinđićem i rade sve suprotno. Drugim rečima, što je viši rejting, poverenje u političare to znači da su samo prodavali maglu i da nema ništa iza toga. On je bio jedini političar kod nas koji nije prodavao maglu“, rekla nam je Vesna Pešić.
Za ubistvo premijera Zorana Đinđića osuđeni su direktni izvršioci, članovi Jedinice za specijalne operacije i Zemunskog klana. Jedanaest godina kasnije međutim, politička pozadina tog zločina još nije rasvetljena.
U Evropskom parlamentu nedavno je zatraženo da se rasvetljavanje političke pozadine ubistva bivšeg srpskog premijera unese kao uslov u poglavlje Pravosuđe i temeljna prava pregovora o članstvu Evropske unije sa Srbijom.
Danas, jedanaest godina nakon njegovog ubistva, vence na mestu gde su ga pokosili snajperski hici postavili su i oni protiv kojih se politički borio, a koji danas vode Srbiju. Da li je njihova politička tranzicija u evropski prihvatljive političare, uspeh koji se može i pridodati onome što je Đinđićeva politička zaostavština?
Članovi odlazeće Vlade, koju je predvodio premijer Ivica Dačić, počast Đinđiću odali su u dvorištu zgrade vVlade Srbije, na mestu na kome je premijer ubijen 12. marta 2003. godine, a nešto kasnije, tu su vence položili i članovi nekadašnje Đinđićeve Vlade.
Srbija između Đinđićevog i Miloševićevog nasleđa
Povodom martovskih godišnjica smrti dve ličnosti koje simbolizuju dve Srbije, Slobodana Miloševića koji je umro pre osam godina u Hagu i premijera Zorana Đinđića koji je ubijen pre 11 godina, postavljamo pitanje kom nasleđu je ova država bliža? OPŠRINIJE...„Jedanaest godina nije dovoljan vremenski period da se zaboravi ono što je Zoran Đinđić ostavio Srbiji i da se preboli ono što je nastalo, ona velika praznina i onaj veliki bol koji su nastali nakon njegovog gubitka. Ponovo ćemo reći da je taj dan bio najteži udarac razvoju srpske demokratije, jedne moderne zdrave, Đinđićeve Srbije“, rekao je Živković
U Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, porodica, prijatelji, saradnici i građani, od jutarnjih sati su odavali poštu polaganjem venaca i cveća na Đinđićev grob i paljenjem sveća.
Vence su položili i predstavnici njegove Demokratske stranke, a građane su pozvali da im se pridruže u šetnji centrom Beograda, takozvanom „medijskom trasom“. Beogradom su prošetali i građani koje je pozvala Liberalno demokratska partija:
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da bi ljudi, odgovorni za stvaranje atmosfere u kojoj je bilo moguće ubiti premijera, morali da budu otkriveni i "nemilosrdno kažnjeni". Jovanović je okupljenima poručio i da u idejama Zorana Đinđića, Srbija vidi "večitu inspiraciju i putokaz".
„Šetnja dokazuje da u ovom društvu ima energije i spremnosti koja bi toj 5. oktobarskoj Srbiji, koja zapravo nikada nije ni stvorena dala sve ono što je potrebno kako bi u nekoj budućoj šetnji mogli da šetamo za Zorana u Srbiji za koju je živeo“, rekao je Jovanović.
“Zoran Đinđić nije uspeo da postane deo srpske istorije, zato što je i dalje deo njene sadašnjosti”, rekla je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa sociološkinja Vesna Pešić.
Godinama se upravo rame uz rame sa Đinđićem borila za demokratizaciju Srbije. Danas podvlači:
„Kada se pitamo svake godine kada obeležavamo 12. mart i zašto se tome posvećuje pažnja, to je zato što ni u čemu nismo mogli da smestimo u prošlost, on je deo naše sadašnjosti. I to tako što smo mi od Zorana Đinđića koji je pokušao da izvede Srbiju iz sopstvenih zapleta, pa i onih krvavih, mi u tome zaista nismo uspeli. Mi smo se sve više zaplitali. Sećamo se Zorana po tome što ni po čemu nismo nastavili nešto što je želeo da uradi, nego smo radili sve suprotno i stigli smo do depresije, do potpunog bezizlaza“, kaže Pešić.
A šta je danas ostalo od Đinđićeve ideje? Vesna Pešić primećuje jedan paradoks:
"Što više imamo političara sa visokim rejtingom to oni imaju manje veze sa Zoranom Đinđićem i rade sve suprotno. Drugim rečima, što je viši rejting, poverenje u političare to znači da su samo prodavali maglu i da nema ništa iza toga. On je bio jedini političar kod nas koji nije prodavao maglu“, rekla nam je Vesna Pešić.
Za ubistvo premijera Zorana Đinđića osuđeni su direktni izvršioci, članovi Jedinice za specijalne operacije i Zemunskog klana. Jedanaest godina kasnije međutim, politička pozadina tog zločina još nije rasvetljena.
U Evropskom parlamentu nedavno je zatraženo da se rasvetljavanje političke pozadine ubistva bivšeg srpskog premijera unese kao uslov u poglavlje Pravosuđe i temeljna prava pregovora o članstvu Evropske unije sa Srbijom.
