“Zoran Đinđić nije uspeo da postane deo srpske istorije, zato što je i dalje deo njene sadašnjosti”, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa povodom jedanaeste godine od ubistva srpskog premijera, Vesna Pešić. Godinama se upravo rame uz rame sa Đinđićem borila za demokratizaciju Srbije. Danas podvlači:
“Kada se pitamo svake godine kada obeležavamo 12. mart zašto se tome posvećuje pažnja, to je zato što ga ni u čemu nismo mogli da smestimo u prošlost, on je deo naše sadašnjosti. I to tako što je Zoran Đinđić pokušavao da izvede Srbiju iz sopstvenih zapleta, pa i onih krvavih, a mi u tome zaista nismo uspeli. Mi smo se sve više zaplitali. Sećamo se Zorana po tome što ničim nismo nastavili nešto što je želeo da uradi, nego smo radili sve suprotno i stigli smo do depresije, do potpunog bezizlaza."
Pešić: To nije ideja, to je obaranje diktature Slobodana Miloševića. Đinđić je u tome bio glavni arhitekta. Upravo preko spremanja same DS da bude za tu promenu sposobna. To jeste nešto što se vezuje za Zorana Đinđića i što se ne može nikada negirati, da je on bio glavni organizator te stvari. Nikakvog razloga nema, ni po onome što je pisao ni po onome što je zagovarao, da se ikada posumnja da je to Zoran Đinđić izveo upravo iz tih razloga koje pominjete – da je Srbija trebala da postane moderna, demokratska zemlja koja je usmerena ka EU u saglasnosti sa susedima, svetom, da krene u nekakav napredak posle one propasti koju smo doživeli 90-ih godina. On je imao i znanje i kapacitet za to. Ono što je veoma zanimljivo – takvi ljudi kod nas imaju najmanji rejting. Razmišljajući o današnjem razgovoru videla sam jedan paradoks – što više imamo političara sa visokim rejtingom to oni imaju manje veze sa Zoranom Đinđićem i rade sve suprotno. Drugim rečima, što je viši rejting, poverenje u političare, to znači da su samo prodavali maglu i da nema ništa iza toga. On je bio jedini političar kod nas koji nije prodavao maglu, nego je pokušao da radi sve da Srbiju stavi na točkove prema EU. A kakav mu je bio rejting?
Pešić: Mislim da je to glupo pitanje. Zaista ne umem da odgovorim čiji je danas Đinđić, pogotovo u jednom kontekstu gde vidite stranačku borbu, opet zbog rejtinga. Zbog rejtinga ga prisvajaju i jedni i drugi i treći, pa čak i vladajuće stranke. Aleksandar Vučić je pokušao da ga prisvoji. Svi su pokušali da se o njega ogrebu. Prema tome, mislim da on više pripada srpskoj političkoj tradiciji koja vuče korene još od Božidara Grujovića, koji je rekao da ne postoji sloboda samo od spoljnog neprijatelja nego i unutrašnja sloboda. Ta tradicija u Srbiji je postojala i ja mislim da je on nastavak te tradicije. To se vidi po njegovom ogromnom obrazovanju, po njegovom velikom znanju, Zoran Đinđić je bio veliki filozof. Kad to kažem, kažem jer sam ja lično završila filozofiju i mnogo sam ga čitala, znam sve njegove radove. Neki put se pitam zašto nije ostao, možda bi se Srbija proslavila sa velikim filozofom danas, nego što se bacio u politiku i završio. Jedan tako obrazovan i inteligentan čovek da bude ubijen u Srbiji. Pored toga, mi smo još uvek traumatizirani sa tim ubistvom. Mi to nismo prevazišli.
Pešić: Ne bih prihvatila tu konstataciju da krećemo u vezi sa pozadinom zato jer je nešto rekao Jelko Kacin. Ne zato što ja imam nešto protiv Jelka Kacina, nego zato što neki put morate da shvatite da oni sad imaju izbore za Evropski parlament, pa je to deo njegove kampanje. On je zadužen za Srbiju. I to da oni imaju neka dokumenta, mislim da to nema veze. Postoji i njihov i naš marketing. Ne bih to uzimala ozbiljno. To je naše intimno pitanje i nije potrebno da nas na to podseća Jelko Kacin. Mislim da je kod nas najviše na političkoj pozadini radio Srđa Popović i da bi državni organi, ukoliko bi imali volje da počnu istragu o političkoj pozadini, prvo morali da uzmu radove i tužbe u ime porodice koje je podneo Srđa Popović. Tu je nastao zastoj. On je podneo dve takve prijave, niko nije postupao po njima, a to moraju da rade državni organi. Ako mene pitate, ja ovu komisiju po kabinetima apsolutno odbacujem i smatram neozbiljnim, zamazivanjem očiju samo da bi se opet neko ogrebao o Đinđića, a ne zato što želi da napravi iskorak, da bi se to ubistvo rasvetlilo do kraja.
“Kada se pitamo svake godine kada obeležavamo 12. mart zašto se tome posvećuje pažnja, to je zato što ga ni u čemu nismo mogli da smestimo u prošlost, on je deo naše sadašnjosti. I to tako što je Zoran Đinđić pokušavao da izvede Srbiju iz sopstvenih zapleta, pa i onih krvavih, a mi u tome zaista nismo uspeli. Mi smo se sve više zaplitali. Sećamo se Zorana po tome što ničim nismo nastavili nešto što je želeo da uradi, nego smo radili sve suprotno i stigli smo do depresije, do potpunog bezizlaza."
RSE: Ako uzmemo da je Đinđićev najveći doprinos onaj koji je dao obaranju diktature Slobodana Miloševića, šta je danas od toga ostalo? Od ideje o feformi Srbije.
Pešić: To nije ideja, to je obaranje diktature Slobodana Miloševića. Đinđić je u tome bio glavni arhitekta. Upravo preko spremanja same DS da bude za tu promenu sposobna. To jeste nešto što se vezuje za Zorana Đinđića i što se ne može nikada negirati, da je on bio glavni organizator te stvari. Nikakvog razloga nema, ni po onome što je pisao ni po onome što je zagovarao, da se ikada posumnja da je to Zoran Đinđić izveo upravo iz tih razloga koje pominjete – da je Srbija trebala da postane moderna, demokratska zemlja koja je usmerena ka EU u saglasnosti sa susedima, svetom, da krene u nekakav napredak posle one propasti koju smo doživeli 90-ih godina. On je imao i znanje i kapacitet za to. Ono što je veoma zanimljivo – takvi ljudi kod nas imaju najmanji rejting. Razmišljajući o današnjem razgovoru videla sam jedan paradoks – što više imamo političara sa visokim rejtingom to oni imaju manje veze sa Zoranom Đinđićem i rade sve suprotno. Drugim rečima, što je viši rejting, poverenje u političare, to znači da su samo prodavali maglu i da nema ništa iza toga. On je bio jedini političar kod nas koji nije prodavao maglu, nego je pokušao da radi sve da Srbiju stavi na točkove prema EU. A kakav mu je bio rejting?
RSE: Nikada nije bio kao što je u ovom trenutku onim političarima sa kojima se Đinđić za svog života politički borio. Šta nam to govori? Koliko je na mestu pitanje koje postavlja dnevnik Blic na jednoj od nosećih strana – “čiji je danas Đinđić”?
Pešić: Mislim da je to glupo pitanje. Zaista ne umem da odgovorim čiji je danas Đinđić, pogotovo u jednom kontekstu gde vidite stranačku borbu, opet zbog rejtinga. Zbog rejtinga ga prisvajaju i jedni i drugi i treći, pa čak i vladajuće stranke. Aleksandar Vučić je pokušao da ga prisvoji. Svi su pokušali da se o njega ogrebu. Prema tome, mislim da on više pripada srpskoj političkoj tradiciji koja vuče korene još od Božidara Grujovića, koji je rekao da ne postoji sloboda samo od spoljnog neprijatelja nego i unutrašnja sloboda. Ta tradicija u Srbiji je postojala i ja mislim da je on nastavak te tradicije. To se vidi po njegovom ogromnom obrazovanju, po njegovom velikom znanju, Zoran Đinđić je bio veliki filozof. Kad to kažem, kažem jer sam ja lično završila filozofiju i mnogo sam ga čitala, znam sve njegove radove. Neki put se pitam zašto nije ostao, možda bi se Srbija proslavila sa velikim filozofom danas, nego što se bacio u politiku i završio. Jedan tako obrazovan i inteligentan čovek da bude ubijen u Srbiji. Pored toga, mi smo još uvek traumatizirani sa tim ubistvom. Mi to nismo prevazišli.
RSE: Đinđićeve ubice su na dugogodišnjoj robiji, ali se stalno otvara pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Videli smo i nedavnu izjavu Jelka Kacina koji tvrdi da je deo dokaza u inostranstvu. Kojim putem Srbija ide, zbog čega je neophodno da se rasvetli pozadina ubistva Zorana Đinđića?
Pešić: Ne bih prihvatila tu konstataciju da krećemo u vezi sa pozadinom zato jer je nešto rekao Jelko Kacin. Ne zato što ja imam nešto protiv Jelka Kacina, nego zato što neki put morate da shvatite da oni sad imaju izbore za Evropski parlament, pa je to deo njegove kampanje. On je zadužen za Srbiju. I to da oni imaju neka dokumenta, mislim da to nema veze. Postoji i njihov i naš marketing. Ne bih to uzimala ozbiljno. To je naše intimno pitanje i nije potrebno da nas na to podseća Jelko Kacin. Mislim da je kod nas najviše na političkoj pozadini radio Srđa Popović i da bi državni organi, ukoliko bi imali volje da počnu istragu o političkoj pozadini, prvo morali da uzmu radove i tužbe u ime porodice koje je podneo Srđa Popović. Tu je nastao zastoj. On je podneo dve takve prijave, niko nije postupao po njima, a to moraju da rade državni organi. Ako mene pitate, ja ovu komisiju po kabinetima apsolutno odbacujem i smatram neozbiljnim, zamazivanjem očiju samo da bi se opet neko ogrebao o Đinđića, a ne zato što želi da napravi iskorak, da bi se to ubistvo rasvetlilo do kraja.
