Komisije umesto države: Posle Ćuruvije, na redu Đinđić

U javnost je procurela informacija da se u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića sastala komisija koja treba da pomogne u rasvetljavanju političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića. Ista takva komisija radi na rasvetljavanju ubistva novinara, prvi medju njima je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Tim povodom, postavlja se pitanje šta je sa državnim organima čiji je to posao? Da li se time priznaje nesposobnost Tužilaštva, policije i drugih organa? Da se stvari mogu pokrenuti samo ako se toga dohvati najuticajniji čovek Srbije?

Komisiju čini nekoliko advokata koji rade na tom slučaju i predstavnici Tužilaštva za organizovani kriminal, BIE, Ministarstva pravde i policije. To zvanično nije saopšteno ali je, namerno ili ne, tek u javnosti procurila ta informacija. I RSE je dobila potvrdu od advokata porodice ubijenog premijera, Rajka Danilovića koji je bio na tom dogovoru. On kaže da ta komisija ima šta da radi.

“Ono što nije završilo prvo suđenje. Nije se bavilo političkom pozadinom, naručiocima ubistva.”

RSE: Ali, postoji jedna takva prijava od strane pokojnog advokata Srđe Popovića.

Danilović:Pa radimo po toj prijavi.

RSE: Ali, zar po toj prijavi ne treba da radi tužilaštvo, policija?

Danilović: Pa i ono treba da rade i mi. Tako je rađeno i za Ćuruviju pa je stvar isterana do kraja.

RSE:Da li je tačno da ste imali sastanak u kabinetu Vučića?

Danilović:Jeste.

Da li je na sceni nova praksa kojom razne komisije praktično zamenjuju nesposobne države institucije? Po kakvoj logici neformalno telo može biti efikasnije, praktično, od države? Univerzitetska profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić podseća na dve prijave advokata Srđe Popovića koje čame u tužilaštvu, jedna za oružanu pobunu i druga koja se takođe tiče okolnosti koje mogu razotkriti šta se krije iza ubistva premijera:
a druga protiv dva političara.

“Jedan je Nebojša Čović, a drugi je Velimir Ilić. Krivična prijava je podnesena zbog prikrivanja priprema za ubistvo Đinđića. Radilo se zapravo o nekom obaveštenju ili pismu koje je navodno Velimiru Iliću uputio Legija i o kome je Velimir Ilić obavestio, opet kažem navodno jer su to činjenice koje nisu bile predmet sudskog utvrđenja, dakle, kojima je obavestio Čovića, a Čović to obaveštenje opet navodno nije dalje prosledio. Dakle, ta krivčna prijava je podnesena za vreme Srđinog života iz njegove advokatske kancelarije i koliko ja znam po njoj niko nije postupio”, kaže profesorka Rakić Vodinelić.

Političar Žarko Korać, potpredsednik u Vladi ubijenog Zorana Đinđića koji je bio na čelu komisije za utvrđivanje sistema obezbeđenja ubijenog premijera neposredno posle tog tragičnog dogadjaja, kaže da baca sumnju u motive činjenica da se ova komisija formira usred predizborne kampanje. On kaže da se ne mogu porediti okolnosti u kome je formirana ta komisija nakon ubistva 1993. godine i ova današnja:

“To je bio jedan vrlo specifičan trenutak kada je postojala mogućnost da postoji zavera unutar službe bezbednosti i policije da se omogući ili da se stvore uslovi da bude ubijen premijer. Centralno je pitanje zbog čega službe koje su zadužene da rade te poslove, to su naravno, pre svega pravosuđe ali onda i BIA, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa i Vojnobezbednosna agencija, ne rade svoj posao. Meni se čini da je sasvim dovoljna prijava koju je podneo, nažalost sada pokojni, advokat Srđa Popović. Imao sam prilike sa njim da razgovaram nekoliko puta nakon što je podneo prijavu, i on mi je rekao da misli da je to više nego dovoljno za početak jedne istrage u tužilaštvu. Formiranje ovakve komisije u celini nam neće pomoći da dođemo do istrage. Imate prijavu Srđe Popovića, izvolite postupite po njoj.”

Profesorka Rakić Vodinelić upozorava da se formiranjem ovakvih neformalnih tela kao što su komisije, praktično urušava poverenje građana u državne institucije:

“Ovakvo nadoknađivanje institucija nikad nije vodilo jačanju institucija. Ne vidim sada potrebu da se osniva neko telo, koje je potpuno vansistemsko, dakle nije uključeno ni u jednu instituciju. Jedina njegova veza sa sistemom je zapravo izgleda koordinacija bezbednosnih službi tj. Aleksandar Vučić. Da ne idemo mnogo u prošlost, možemo to videti na skorašnjem primeru koji se odnosio na ubistvo Slavka Ćuruvije. Dakle, ono što se dogodilo bilo je zapravo samo recikliranje starih saznanja i starog dokaznog materijala, sa jednom malo više naglašenom idejom da se određeni učesnici u svemu tome liše slobode u očekivanju da će neko nešto progovoriti.”

Neki od kritičara ovakve prakse idu i korak dalje tvrdeći da se krši Ustav, jer se ovakvim grupama za pritisak narušava nezavisnost tužilaštva.

Pored okolnosti da je ova Komisija formirana usred predizborne kampanje, možda nije nevažna činjenica da je nedavno grupa evropskih parlamentaraca zatražila da se kao jedan od uslova na evropskom putu Srbije postavi i rasvetljavanje političkih ubistava od devedesetih godina naovamo. U to spada, za domaće pravosuđe, najveća bruka vezana za atentat na premijera.