Vestervele u Beogradu: Datum zavisi od implementacije sporazuma

Opipljivi rezultati u primeni briselskog sporazuma, pa zeleno svetlo za datum pregovora sa EU – to je redosled koraka, koje je u Beogradu preneo nemački šef diplomatije Gido Vestervele. Srpski zvaničnici obećali su mu da će učiniti sve kako bi ispunili svoj deo obaveza iz briselskog dokumenta, te ukazali da bi izostanak datuma po Srbiju imao katastrofalne posledice.

Šef nemačke diplomatije imao je u Beogradu gust raspored, uoči novog susreta premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu gde će, na poziv evropske posrednice Ketrin Ešton, pokušati da reše problem primene sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Došao je uz poruke ohrabrenja, ali i pritiska da bez vidljivih rezultata na tom planu, Srbija u junu ne može očekivati datum.

"Moja poseta Srbiji je gest ohrabrenja. Sprazum od 19. aprila se sa pravom može nazvati istorijskim, a sada je potrebno da bude usvojen plan primene i da budu vidljivi prvi konkretni koraci za njegovo sprovođenje. Ne mogu da prejudiciram odluke koje treba da donesu šefovi država i vlada EU ili Bundestaga, ali ukoliko ovde budu donete prave odluke, i ako budu vidljivi i opipljivi rezultati implementacije briselskog sporazuma, onda mogu da pošaljem pozitivan stav našem parlamentu“, rekao je Vestervele.

Zvaničnici u Beogradu iznose nešto drugačiji redosled poteza. Od Nemačke očekuju pozitivnu odluku o početku pregovora o članstvu u EU, a oni će učiniti sve da ispune svoj deo obaveza koje su preuzeli potpisivanjem briselskog sporazuma. Zašto je datum Srbiji neodložno potreban, Vesterveleu je premijer Ivica Dačić ovako objasnio.

„Ne zato što neko samovoljno želi da ide ka Evropskoj uniji, nego zato što je to potrebno našem narodu i državi, koja se u poslednjih nekoliko decenija nalazi u velikom istorijskom zaostatku u odnosu na druge države u regionu i gde će generacije morati da nadoknađuju to izgubljeno vreme. Zato Srbija više nema vremena za čekanje i svako odlaganje odluke o datumu može imati katastrofalne posledice po našu zemlju i građane“, naveo je Dačić.

Uz veliko razumevanje za „osetljivost trenutka“ u kojoj se nalazi Vlada Srbije, Vestervele je ipak preneo jasna očekivanja, kojih su, kako će objasniti Dačić svesni i u Srbiji. Primena sporazuma je nužna za datum i zato će tokom predstojećih razgovora sa Tačijem u Briselu „uložiti maksimalan napor da se dođe do rešenja“.

Dobra namera uz objektivne probleme

Osim od ranije poznatog uslova i poruke da je u implementaciji potrebno ići korak po korak, Vestervele, barem zvanično, u Beogradu nije izneo mnogo preko toga. Konkretnije zahteve u implementaciji briselskog sporazuma nije spominjao, a suštinu razlika u stavovima sa Nemačkom, u Skupštini je pojasnio predsednik Odbora za Kosovo Milovan Drecun.

„Nemačka istrajava u stavu da Srbija treba da ugasi postojeće institucije, a da onda Priština formira neke nove. Naš stav je da ne sme da dođe do diskontinuiteta u funkcionisanju naših institucija i da one samo treba da nastave da žive u drugačijem formatu, a to je zajednica srpskih opština. Naravno, ako ne uspemo da se usaglasimo oko principa primene, onda će to svakako imati uticaja prilikom odlučivanja o dodeljivanju datuma“, rekao je Drecun.

Da je najbolje da različita tumačenja onoga što je dogovoreno u Briselu, nakon niza neuspelih pregovora timova Beogarda i Prištine, pokušaju da razreše sami potpisnici, dvojica premijera, saglasili su se nemaški šef diplomatije i predsednik Srbije.

Tomislav Nikolić preneo je Vesterveleu da da je Srbija posvećena rešavanju problema Kosovu i daljem napretku na putu ka EU, ali da, kako je naveo, neće obmanjivati evropske partnere obećavajući nešto što ne može da ispuni. Beograd, kaže Nikolić, neće prihvatiti primenu nečega čega u sporazumu nema, niti će ikada, ni otvoreno ni prikriveno, prihvatiti nezavisnost Kosova.

Dok je Vestervele razgovarao sa Nikolićem, ispred zgrade Predsedništva Srbije zabeležen je incident u kojem su članovi Srpske radikalne stranke, protestujući zbog posete nemačkog šefa diplomatije, zapalili zastave EU i Kosova.

Za razliku od nekadašnjih stranačkih kolega, vicepremijer Aleksandar Vučić toplo je dočekao Vestervela, i za njega priredio nesvakidašnji prijem. Sa piste beogradskog aerodroma nakon političkih poruka, domaćin u farmerkama i košulji, i nemački gost bez sakoa i kravate, zaputili su se na privatnu večeru u kuću Vučićevog oca.

Iako bezuslovan datum nisu uspeli da izdejstvuju, spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić ocenjuje da je Vesetervele u Beograd došao sa dobrim namerama. Čvrst stav odnosi se na to da u implementaciji briselskog sporazuma ne sme biti odugovlačenja i opstrukcije, navodi Vekarić.

„Naravno, Nemačka je svesna da primena nije jednostavan proces, da će se tek tu otvoriti neka pitanja o kojima nije pregovarano, a koja će morati da budu rešavana u vremenu. Tako da mislim da je Nemačka došla sa priličnom dozom dobrih namera, da uvaži objektivne probleme implemenetacije, ali da istovremeno insistira da ne bude nikakvog ’vrdanja’”, ocenjuje Vekarić.

U iščekivanju još jednog istorijskog susreta dvojice premijera Briselu, diplomatski izvori iz EU prenose da bi Dačić i Tači mogli da "preseku" ključna nerešena pitanja implementacije sporazma. A tiču se ustanovljenja novih institucija zajednice srpskih opština i njihovog uključivanja u kosovski sistem.