Eurosong koji se održava sledeće sedmice u azerbejdžanskoj prestonici Bakuu – privlači pažnju ne samo u muzičkom već i političkom smislu. Mnoge međunarodne i domaće organizacije kritikuju tamošnje vlasti zbog kršenja ljudskih prava, uključujući zatvaranje novinara.
Istovremeno, postoje ozbiljni dokazi da su firme čiji su vlasnici članovi porodice predsednika Alijeva gradile velelepnu Kristalnu dvoranu, vrednu 150 miliona dolara, u kojoj će biti održan Eurosong. Na čelu organizacionog odbora ove manifestacije je predsednikova supruga, a zet će biti specijalni izvođač.
O tome govori Kenan Alijev, direktor azerbejdžanskog programa Radija Slobodna Evropa.
Kenan Alijev: Kada je Azerbejdžan pobedio na Evroviziji prošle godine u Diseldorfu, malo ko je očekivao da će ovogodišnje takmičenje u Bakuu privući toliku pažnju međunarodnih medija – ne samo na muzički deo manifestacije već i na politički. Evropska radiodifuzna unija (European Broadcasting Union - EBU), koja već 57 godina uzastopno organizuje ovo nadmetanje, sada se suočava sa žestokim kritikama, jer mnoge međunarodne i lokalne organizacije za zaštitu ljudskih prava - ukazuju na probleme u ovoj zemlji. Oni smatraju da Evropska radiodifuzna unija koja, između ostalog, promoviše i slobodu izražavanja, treba da ima na umu da se taj princip krši u Azerbejdžanu.
U međuvremenu, vlasti u Bakuu su kritikovane zbog rušenja starih zdanja da bi se izgradila velelepna Kristalna dvorana, gde će biti održana Eurosnog, zatim rasipanja novca za ovu manifestaciju. Sve je više indicija da porodica predsednika Alijeva ostvaruje veliku dobit od gradnje pomenutog zdanja.
Kenan Alijev: To je rezultat istraživanja azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa i Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (the Organized Crime and Corruption Reporting Project - OCCRP), čije je sedište u Sarajevu. Utvrđeno je da postoji direktna veza između gradnje Kristalne dvorane za Eurosong i kompanija koje su registrovane na ime članova porodice predsednika Alijeva.
Kenan Alijev: Problem je što vlast politizuje ovaj događaj od samog početka. Osvajanje prvog mesta prošle godine u Diseldorfu je predstavljeno kao velika pobeda za celu naciju. Međutim, to je samo muzičko takmičenje. U meri u kojoj vlada politizuje ovu manifestaciju, to čini i opozicija, tako da na kraju mediji posvećuju veću pažnju političkoj a ne muzičkoj strani Eurosonga.
Vlasti žele da to iskoriste da poprave međunarodni imidž, da pokažu da je ekonomija Azerbejdžana među najbrže rastućim u svetu, da ima naftu i gas, da je evropska nacija, odnosno da pripada zajednici evropskih naroda. Dakle, cilj je da se popravi slika o Azerbejdžanu koja nije najbolja kada je reč o poštovanju ljudskih prava i demokratije.
Nakon spektakla ostaće stari problemi
Kenan Alijev: Građani Azerbejdžana su srećni što imaju priliku da budu domaćini ovako velikog događaja. I meni je veoma drago što se Eurosong ove godine održava u Azerbejdžanu. Međutim, kao što sam rekao, problem je što se to dešava u trenutku kada u Azerbejdžanu i dalje ima političkih zatvorenika, novinare i dalje zatvaraju zbog kritikovanja vlade, ne postoji sloboda okupljanja. Opozicija nastoji da iskoristi Eurosong za organizovanje mitinga kako bi skrenula pažnju međunarodne javnosti na probleme koji postoje u Azerbedjžanu.
Međutim, većina građana gleda na Eurosong kao na veliki muzički događaj i nastoje uživaju što je više moguće. No, to neće biti lako jer, na primer, ulaznica košta 200 dolara. Ipak, biti domaćin ovakve manifestacije je stvar prestiža. Azeri su gostoljubiv narod. Imaće priliku da uživaju zbog dolaska poznatih muzičara iz cele Evrope. Ali, Eurosong će trajati nekoliko dana i kada se završi ostaće stari problemi, pre svega korupcije, ljudskih prava, socijalnih nejednakosti.
Kenan Alijev: Osim korupcije, kršenja ljudskih prava i ostalih, da kažem nemuzičkih pitanja u vezi sa Eurosongom, koja zaokupljaju pažnju međunarodnih medija – zanimljivo je da je na čelu organizacionog komiteta ove manifestacije predsednikova supruga. Takođe, predsednikov zet će biti jedan od specijalnih izvođača na Eurosongu.
Ipak, i oni koji su kritikovali to što je Azerbejdžanu dodeljena organizacija ovog događaja, sada smatraju da je to dobra prilika da se predoči međunarodnoj zajednici na mnoge zloupotrebe u ovoj zemlji. Možda zbog tog povećanog međunarodnog pritiska, prošle sedmice vlasti u Bakuu su pokrenule dijalog sa domaćim medijima o slobodi izražavanja i okupljanja. To je pozitivan uticaj Eurosonga. Naravno, drugo je pitanje da li će taj trend biti nastavljen kada se završi ova manifestacija.
Kenan Alijev: To je i stav opozicionih i nezavisnih grupacija u Avganistanu. One smatraju da evropski zvaničnici ukazuju na pomenute probleme, ali ne insistiraju odlučno kod vlasti u Bakuu da se pridržavaju demokratskih normi.
U međuvremenu, muzičari koji dolaze u azerbejdžansku prestonicu nastoje da ostanu izvan politike. No, jedan od glavnih ciljeva Evropske radiodifuzne unije jeste promocija slobode izražavanja. Pevanje takođe spada u slobodu izražavanja. Ako se ovakve manifestacije održavaju u zemljama koje ugrožavaju takve slobode, time se postavljaju ozbiljna pitanja. Kao što piše „Gardijan“, šta će biti ako u Bakuu pobedi Belorusija i tako sledeće godine bude domaćin Eurosonga.
Azerbejdžan je posle Turske prva muslimanska zemlja koja organizuje ovu manifestaciju. To je dobro jer je reč i o nacionalnom ponosu, mogućnosti da se približi njegova kultura evropskoj. Međutim, ne može se ići u Evropu samo razmetanjem parama, pokazujući bogatstvo, zatim nošenjem zapadne kravate. Moraju da se dele i vrednosti koje Evropa nastoji da promoviše.
Istovremeno, postoje ozbiljni dokazi da su firme čiji su vlasnici članovi porodice predsednika Alijeva gradile velelepnu Kristalnu dvoranu, vrednu 150 miliona dolara, u kojoj će biti održan Eurosong. Na čelu organizacionog odbora ove manifestacije je predsednikova supruga, a zet će biti specijalni izvođač.
O tome govori Kenan Alijev, direktor azerbejdžanskog programa Radija Slobodna Evropa.
RSE: Stiče se utisak da je muzika, barem pre održavanja Eurosonga, u senci politike.
Kenan Alijev: Kada je Azerbejdžan pobedio na Evroviziji prošle godine u Diseldorfu, malo ko je očekivao da će ovogodišnje takmičenje u Bakuu privući toliku pažnju međunarodnih medija – ne samo na muzički deo manifestacije već i na politički. Evropska radiodifuzna unija (European Broadcasting Union - EBU), koja već 57 godina uzastopno organizuje ovo nadmetanje, sada se suočava sa žestokim kritikama, jer mnoge međunarodne i lokalne organizacije za zaštitu ljudskih prava - ukazuju na probleme u ovoj zemlji. Oni smatraju da Evropska radiodifuzna unija koja, između ostalog, promoviše i slobodu izražavanja, treba da ima na umu da se taj princip krši u Azerbejdžanu.
U međuvremenu, vlasti u Bakuu su kritikovane zbog rušenja starih zdanja da bi se izgradila velelepna Kristalna dvorana, gde će biti održana Eurosnog, zatim rasipanja novca za ovu manifestaciju. Sve je više indicija da porodica predsednika Alijeva ostvaruje veliku dobit od gradnje pomenutog zdanja.
RSE: Da li su to samo glasine ili ima dokaza?
U meri u kojoj vlada politizuje ovu manifestaciju, to čini i opozicija, tako da na kraju mediji posvećuju veću pažnju političkoj a ne muzičkoj strani Eurosonga.
RSE: Očito je da je Eurosong veoma važan za azerbejdžanske vlasti ne samo iz komercijalnih razloga, već i kao prilika da se poboljša ne baš dobar imidž u međunarodnoj zajednici, pre svega na Zapadu.
Kenan Alijev: Problem je što vlast politizuje ovaj događaj od samog početka. Osvajanje prvog mesta prošle godine u Diseldorfu je predstavljeno kao velika pobeda za celu naciju. Međutim, to je samo muzičko takmičenje. U meri u kojoj vlada politizuje ovu manifestaciju, to čini i opozicija, tako da na kraju mediji posvećuju veću pažnju političkoj a ne muzičkoj strani Eurosonga.
Vlasti žele da to iskoriste da poprave međunarodni imidž, da pokažu da je ekonomija Azerbejdžana među najbrže rastućim u svetu, da ima naftu i gas, da je evropska nacija, odnosno da pripada zajednici evropskih naroda. Dakle, cilj je da se popravi slika o Azerbejdžanu koja nije najbolja kada je reč o poštovanju ljudskih prava i demokratije.
Nakon spektakla ostaće stari problemi
RSE: Kako obični građani Azerbejdžana doživljavaju Eurosong. U kojoj meri su fokusirani na politički aspekt ove manifestacije, ili na nju gledaju kao na veliki muzički spektakl.
Kenan Alijev: Građani Azerbejdžana su srećni što imaju priliku da budu domaćini ovako velikog događaja. I meni je veoma drago što se Eurosong ove godine održava u Azerbejdžanu. Međutim, kao što sam rekao, problem je što se to dešava u trenutku kada u Azerbejdžanu i dalje ima političkih zatvorenika, novinare i dalje zatvaraju zbog kritikovanja vlade, ne postoji sloboda okupljanja. Opozicija nastoji da iskoristi Eurosong za organizovanje mitinga kako bi skrenula pažnju međunarodne javnosti na probleme koji postoje u Azerbedjžanu.
Problem je što se to dešava u trenutku kada u Azerbejdžanu i dalje ima političkih zatvorenika, novinare i dalje zatvaraju zbog kritikovanja vlade, ne postoji sloboda okupljanja.
RSE: Po čemu će se ovaj Eurosong razlikovati u odnosu na prethodne u drugim zemljama, ne samo kada je reč o političkom aspektu.
Kenan Alijev: Osim korupcije, kršenja ljudskih prava i ostalih, da kažem nemuzičkih pitanja u vezi sa Eurosongom, koja zaokupljaju pažnju međunarodnih medija – zanimljivo je da je na čelu organizacionog komiteta ove manifestacije predsednikova supruga. Takođe, predsednikov zet će biti jedan od specijalnih izvođača na Eurosongu.
Ipak, i oni koji su kritikovali to što je Azerbejdžanu dodeljena organizacija ovog događaja, sada smatraju da je to dobra prilika da se predoči međunarodnoj zajednici na mnoge zloupotrebe u ovoj zemlji. Možda zbog tog povećanog međunarodnog pritiska, prošle sedmice vlasti u Bakuu su pokrenule dijalog sa domaćim medijima o slobodi izražavanja i okupljanja. To je pozitivan uticaj Eurosonga. Naravno, drugo je pitanje da li će taj trend biti nastavljen kada se završi ova manifestacija.
RSE: Mada evropske institucije načelno kritikuju kršenja ljudskih prava i demokratskih procedura u Azerbejdžanu, stiče se utisak da nisu spremne da konkretnije reaguju. Jedan od razloga je gas kojim raspolaže Azerbejdžan, a koji je presudan za projekat Nabuko. Takođe, manifestacije poput Eurosonga su prilika da se promoviše evropski identitet, koji je još uvek fluidan i na neki način dodatno uzdrman globalnom ekonomskom krizom.
Kenan Alijev: To je i stav opozicionih i nezavisnih grupacija u Avganistanu. One smatraju da evropski zvaničnici ukazuju na pomenute probleme, ali ne insistiraju odlučno kod vlasti u Bakuu da se pridržavaju demokratskih normi.
U međuvremenu, muzičari koji dolaze u azerbejdžansku prestonicu nastoje da ostanu izvan politike. No, jedan od glavnih ciljeva Evropske radiodifuzne unije jeste promocija slobode izražavanja. Pevanje takođe spada u slobodu izražavanja. Ako se ovakve manifestacije održavaju u zemljama koje ugrožavaju takve slobode, time se postavljaju ozbiljna pitanja. Kao što piše „Gardijan“, šta će biti ako u Bakuu pobedi Belorusija i tako sledeće godine bude domaćin Eurosonga.
Azerbejdžan je posle Turske prva muslimanska zemlja koja organizuje ovu manifestaciju. To je dobro jer je reč i o nacionalnom ponosu, mogućnosti da se približi njegova kultura evropskoj. Međutim, ne može se ići u Evropu samo razmetanjem parama, pokazujući bogatstvo, zatim nošenjem zapadne kravate. Moraju da se dele i vrednosti koje Evropa nastoji da promoviše.
