Srbiju će na Evroviziji ove godine predstavljati autor „lakih hitova” Željko Joksimović. Azerbejdžan se proziva zbog nepoštovanja ljudskih prava ali istovremeno odlično sarađuje sa vlastima u Beogradu.
Šarenilo i glamur Eurovizije na trenutak će skrenuti pažnju na Azerbejdžan, ali ne onakav kakvim ga oslikava „Amnesti international”, koji upozorava da vlasti ove nekadašnje članice Sovjetske Unije i dalje ograničavaju slobode izražavanja.
Evrovizija je po pitanju dobrog muzičkog i sveukupnog ukusa, verovatno jednaka Azerbejdžanu po pitanju ljudskih prava, kaže književnik Vladimir Arsenijević.
„Po meni, tu se susreću dva čudovišta. Dakle, to čudovište jednog jako niskog stepena evropskog mejnstrima, koji se kroz Evroviziju promoviše kao neki nosilac evropskog duha, pa čak i evropskih vrednosti, iako ja mislim da je reč o nečemu sasvim suprotnom. Kritikuje se Azerbejdžan zbog nepoštovanja ljudskih prava, ugrožavanja slobodne reči i poznato je da su tamo novinari izloženi različitim vrstama šikaniranja i da se razne vrste ljudskih prava na razne načine osporavaju”, ocjenjuje Arsenijević.
Iako održavanje evropske muzičke manifestacije otvara brojna politička pitanja za unutrašnji sistem Azerbejdžana, Evrosong se tu ponaša poprilično „autistično”, mišljenja je Petar Janjatović muzički novinar i publicista.
„Ne obraćam pažnju na to, ali mislim da bi i muzika morala da ima neki svoj angažman i neku svoju jasniju ideju. Čitao sam neke tekstove u stranoj štampi gde se veoma ozbiljno preispituje čitava ideja te autističnosti o kojoj govorimo. Sumnjam da će se bilo šta tu desiti jer je u pitanju ogroman posao, puno uloženih para. Kada je profit u pitanju, onda više ništa drugo nije važno”, smatra Petar Janjatović.
(VIDEO: Željko Joksimović 'Nije ljubav stvar')
Evrosong, iako izolovani događaj, koji se svake godine izvodi u drugoj zemlji, bez dileme je i planetarni događaj. Da li je značaj Evrosonga u Srbiji je veći nego što ova manifestacija zaslužuje?
„Nema nikakve dodirne tačke sa kulturom, a i nisam sasvim siguran koliko običan svet koji prisustvuje ovakvim manifestacijama ima svest o tome koliko su neke konkretno zemlje u određenom političkom trenutku bliske jedna drugoj. Svojevremeno, 80-ih i 90-ih godina su postojale čitave analize oko toga kako će koja zemlja da glasa i kako će koja zemlja koga da podrži. To je možda jedno malo preslikavanje neke velike politike na svet muzike, koja mi zaista ne predstavlja neko preveliko zadovoljstvo”, ocenjuje muzički kritičar, Vojislav Pantić.
Da li parada lakih nota, šljaštave scenske akrobacije, u šta se pretvorio ovaj nekada priznati muzički festival, predstavlja i zadovoljstvo Beograđanima koje smo pitali, šta očekuju od predstavnika Srbije i da li uošte prate Evrosong:
Kakva je uloga Srbije na plesnom podijumu Azerbejdžana? Prijateljstvo dve države započeto je prošle godine u Tašmajdanskom parku, gde je otkriven spomenik nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana, obnovom Bajrakli džamije u Beogradu, crkve u Novom Sadu.
To je samo deo priče koju kao podršku u Baku nosi srpski predstavnik Željko Joksimović sa pesmom „Nije ljubav stvar“. Svi u štabu ovog muzičara, od stiliste do producenta, očekuju uspeh. Muzički novinar i publicista Petar Janjatović i nije baš toliki optimista.
Predsednici Srbije i Azerbejdžana na otvaranju Tašmajdanskog parka, Beograd, 2011.
„Nisam ja siguran da mi, bez obzira na nekoliko uspešnih sezona, predstavljamo baš neku značajnu stavku u Evrosongu, zaista od slučaja do slučaja. Ponekad i čorava koka nađe zrno, ali i primer Milana Stankovića i one katastrofalne pesme govori da mi tu neka naročita sila i nismo”, kaže Janjatović.
Iako Evrosong već duži niz godina predstavlja polu-demodiranu manifestaciju, njen društveni uticaj ipak prevazilazi kulturnu vrednost. To je manifestacija koja funkcioniše mimo osnovnih elemenata koji predstavlja novi duh Evrope, primećuje književnik Vladimir Arsenijević:
„Dakle ona podstiče jedno poprilično žestoko nacionalno takmičenje. Tu se maše nacionalnim zastavicama. Tu se glasa po nekim regionalnim sličnostima i bliskostima, a ne po procenama koja je pesma najbolja. Sve to zapravo nas pomalo vraća i zadržava u dobu nacionalnih država. U skladu sa tom tezom, verovatno je stepen poštovanja dobrog ukusa u slučaju takmičenja za pesmu Evrovizije ekvivalentan stepenu poštovanja ljudskih prava u slučaju države kakva je Azerbejdžan. Prema tome, u tom smislu ja to vidim kao jedan vrlo prirodan susret jednakih.”
Šarenilo pesme i zvuka dominiraće scenom i ekranima širom sveta.
„Naša publika voli ovakva takmičenja i voli da se upoređuje sa drugima. Ne pričam samo o muzici, nego i o sportu i o kulturi. Dakle sam čin toga da se bira neki predstavnik, pa da za nju glasaju ljudi iz EX YU jer prepoznaju sebi srodne duše u komšijskim zemljama ili gasterbajteri koji je ceo taj događaj hepening za naš svet i prilika da budu vezani ispred TV-a i da umeso turskih serija gledaju i slušaju malo muzike”, primećuje muzički kritičar Vojislav Pantić.
Sagovornici kažu da Evrosong, bez obzira na svu mašineriju i svetla koja prate ovu manifestaciju, nema preveliki značaj za društvu, pa tako i činjenica da se manifestacija organizuje u državi koja u potpunosti ne poštuje ljudska prava, nije prevelika briga, kako za učesnike, tako i za kritičare evropske muzičke parade.
