Mediji u najmlađoj državi u regiji su pod snažnom čizmom vlasti. Politika osigurava podršku medijske javnosti financirajući njen opstanak. Nisu rijetki ni fizički nasrtaji na novinare, bilo od političara, bilo od tajkuna.
Krenar Gashi, direktor Instituta za razvojnu politiku, naglašava da medijske slobode opadaju od proglašenja nezavisnosti Kosova.
„Dovoljno je pomenuti da od sedam dnevnih novina na Kosovu, samo su dve ili eventualno tri politički slobodne, dok većina funkcioniše uz direktnu ili indirektnu pomoć različitih političkih partija. Vlada je i dalje najveći poslodavac, te glavni komercijalni kontkraktor i najveći sponzor prisutan u medijima. I pored toga što je Vlada donela odluku da se više ne reklamira u dnevnim novinama, tokom svih ovih godina stvorena je zavisnost dnevnih novina prema Vladi, upravo zbog njenog reklamiranja”, navodi Gashi.
Gashi ističe problem i javnog servisa, Radio Televizije Kosova, kome još uvek nije trajno rešeno pitanje nezavisnog finansiranja, koji se već par godina finansira iz kosovskog budžeta i stoga je onemogućena nezavisna uređivačka politika.
„Takođe, većina članova borda javnog servisa ili pak menadžment, pregovarali su o svojim pozicijama, ne sa kosovskim društvom, već sa političkim partijama. Prema tome su obavezni da služe političarima, a ne široj javnosti, i tako se dovodi u pitanje njihova nezavisnost”, kaže Gashi.
Napadi i pretnje
On dodaje da je jedno od rešenja ovakvoj situaciji medija na Kosovu bolji ekonomski razvoj, od čega bi kosovski mediji pridobili dosta od privatnog sektora, koji bi investirali u medijima, a koji to ne bi upotrebili za političke ciljeve.
Iz Asocijacije profesionalnih novinara Kosova kažu da se mediji i novinari suočavaju sa brojnim izazovima i problemima, od egzistencije do uređivačke nezavisnosti. Osim toga, mediji na Kosovu, koji funkcionišu nezavisno, su često i pod pretnjom. Tokom prošle godine bilo je 27 slučajeva nasilja nad novinarima, saopštili su iz ove asocijacije.
Predsednik Arben Ahmeti je izjavio da je poslednjih godina promenjen i način pretnji, tako da je prisutno i fizičko nasilje.
„Asocijacija je reagovala protiv takvih pretnji, a nad njih devet je izvršeno fizičko nasilje, i to uglavnom zbog objavljenih priloga“, navodi Ahmeti.
Pretnje dolaze, počevši od biznismena pa do zvaničnika kosovskih institucija. Iz ove asocijacije kažu da ne mogu da učine više od reagovanja.
I pored svih problema, iz ovog udruženja kažu da na Kosovu još uvek postoje mediji i novinari koji pokušavaju da izveštavaju na nepristrasan i nezavisan način.
Krenar Gashi, direktor Instituta za razvojnu politiku, naglašava da medijske slobode opadaju od proglašenja nezavisnosti Kosova.
„Dovoljno je pomenuti da od sedam dnevnih novina na Kosovu, samo su dve ili eventualno tri politički slobodne, dok većina funkcioniše uz direktnu ili indirektnu pomoć različitih političkih partija. Vlada je i dalje najveći poslodavac, te glavni komercijalni kontkraktor i najveći sponzor prisutan u medijima. I pored toga što je Vlada donela odluku da se više ne reklamira u dnevnim novinama, tokom svih ovih godina stvorena je zavisnost dnevnih novina prema Vladi, upravo zbog njenog reklamiranja”, navodi Gashi.
Gashi ističe problem i javnog servisa, Radio Televizije Kosova, kome još uvek nije trajno rešeno pitanje nezavisnog finansiranja, koji se već par godina finansira iz kosovskog budžeta i stoga je onemogućena nezavisna uređivačka politika.
„Takođe, većina članova borda javnog servisa ili pak menadžment, pregovarali su o svojim pozicijama, ne sa kosovskim društvom, već sa političkim partijama. Prema tome su obavezni da služe političarima, a ne široj javnosti, i tako se dovodi u pitanje njihova nezavisnost”, kaže Gashi.
Napadi i pretnje
On dodaje da je jedno od rešenja ovakvoj situaciji medija na Kosovu bolji ekonomski razvoj, od čega bi kosovski mediji pridobili dosta od privatnog sektora, koji bi investirali u medijima, a koji to ne bi upotrebili za političke ciljeve.
Iz Asocijacije profesionalnih novinara Kosova kažu da se mediji i novinari suočavaju sa brojnim izazovima i problemima, od egzistencije do uređivačke nezavisnosti. Osim toga, mediji na Kosovu, koji funkcionišu nezavisno, su često i pod pretnjom. Tokom prošle godine bilo je 27 slučajeva nasilja nad novinarima, saopštili su iz ove asocijacije.
Predsednik Arben Ahmeti je izjavio da je poslednjih godina promenjen i način pretnji, tako da je prisutno i fizičko nasilje.
„Asocijacija je reagovala protiv takvih pretnji, a nad njih devet je izvršeno fizičko nasilje, i to uglavnom zbog objavljenih priloga“, navodi Ahmeti.
Pretnje dolaze, počevši od biznismena pa do zvaničnika kosovskih institucija. Iz ove asocijacije kažu da ne mogu da učine više od reagovanja.
I pored svih problema, iz ovog udruženja kažu da na Kosovu još uvek postoje mediji i novinari koji pokušavaju da izveštavaju na nepristrasan i nezavisan način.