Vlada Crne Gore, kako se sada čini, mogla bi preuzeti vraćanje 22 miliona eura kredita koji je KAP uzeo od Deutsche banke krajem juna prošle godine.
Ministar finansija Milorad Katnić je nakon sjednice Vlade negirao da su dugovi KAP-a već preuzeti, ali istovremeno i potvrdio da će pregovori u vezi toga početi.
Katnić je saopštio da "Vlada nije preuzela dug KAP-a niti je Informacijom koju je usvojila definisala da će preuzeti po automatizmu dug, već je usvojila Informaciju kojom ovlašćuje Ministarstvo finansija da može započeti razgovore i o preuzimanju duga".
Nekadašnji član rukovodstva Kombinata Vojin Đukanović ovakav vladin potez vidi kao dio šireg plana koji za sad nije poznat javnosti, a čiji je cilj postavljanje KAP-a na zdrave osnove.
"Vjerovatno iza tog poteza Vlade stoje neke činjenice koje u ovom trenutku nijesu dostupne javnosti i da je sa razlogom to Vlada uradila. Ako imamo interesovanje, a bilo ga je od stranih kompanija, da se riješi problem KAP-a na jedan trajan način onda je to dobar potez. Trajano rješenje za KAP je da se izgradi energetsko postrojenje za potrebe kombinata i koje bi bilo vlasništvo KAP-a", ocjenjuje Đukanović.
Ugovorom o kreditu bio je predviđen dvogodišnji grejs period, ali je Vlada morala da interveniše jer KAP nije poštovao niz ostalih elemenata sporazuma. U protivnom, bila bi aktivirana bankarska garancija pa bi kompletan dug bio naplaćen odjednom.
Euri
Ovako bi, prema informaciji koju je objavio radio Antena M, do 20. decembra Ministarstvo finansija trebalo da sa Deutsche bank dogovori dinamiku vraćanja KAP-ovog duga.
Pošto bi odluka o vraćanju kredita, koji je na račun KAP-a podigla Centralnoevropska aluminiijumska kompanija ruskog oligarha Olega Deripaske, mogla biti samo jedna u nizu zbog kojih su građani Crne Gore finansiraju ili nesposobnost ili nezakonito ponašanje menadžmenta ovog milijardera globalnog formata, nameće se pitanje - da li su građani Crne Gore zaista toliko bogati da konstantno otplaćuju dugove ruskog bogataša.
Poslanik opozicione Nove srpske demokratije Radojica Živković da dio građana zaista jeste dovoljno bogat da otplaćuje dugove države i raznih kompanija, ali da KAP-ove kredite neće vraćati taj dio Crne Gore.
"Crna Gora jeste bogata i negdje ima dosta sakrivenih para a to bogatstvo se ne koristi za otplatu dugova nego dosta trpi stanovništvo Crne Gore. Sve je to u cilju spasavanja loše privatizovanih preduzeća. Praktično, dok god postoje Rusi koji sada upravljaju KAP-om Vlada je njihov pouzdani partner", navodi Živković.
Žrtvovati se ili zatvoriti Kombinat?
Podgorički Kombinat aluminijuma je 2005. godine prodat za 48 i po miliona offshore kompaniji “Salamon Enterprises”, za koju se tvrdi da pripada ruskom tajkunu Olegu Deripaski, ali njena vlasnička struktura, nikad nije objelodanjena.
Oleg Deripaska
Kupac se obavezao i na dodatne investicije ali umjesto modernizacije fabrike, ruski investitor je uz pomoć Vlade samo isisavao novac građana po osnovu subvencija za struju, a Vlada mu je oprostila čak i utaju poreza od sedam i po miliona eura, kao i 60 miliona eura za dug KAP-a iz perioda prije međunarodnih sankcija '90-ih.
Vlada je, spašavajući ruskog investitora, garantovala i za nove kredite, pa će, ako ih ne vrate Rusi, građani morati da plate i tih 132 miliona eura.
"Šta sa 2.000 porodica? Iako iole postoji šansa da opstane kombinat, treba na tome raditi. Ako je Vlada procijenila da 20 miliona treba preuzeti duga pod uslovom da se stabilizuje kombinat, onda tu žrtvu vrijedi podnijeti, a ako ne, onda kombinat treba zatvoriti", smatra nekadašnji član rukovodstva KAP-a Vojin Đukanović.
A, da li treba podnositi žrtve ili zatvoriti Kombinat? O tome bi trebalo da odluči ekonomska računica.
Kombinat aluminijuma značajno učestvuje u crnogorskom izvozu i bruto-domaćem proizvodu. Međutim, kada se ima u vidu da Crna Gora nema viškove električne energije, odnosno da KAP raspolaže potpuno zastarjelom tehnologijom, kao i da zagađujući vazduh, tlo i vodu, pogubno djeluje na životnu sredinu, postavlja se pitanje svrsishodnosti njegovog postojanja.
"Mislim da je KAP više statistički važan za Crnu Goru i domaću ekonomiju nego što je njegova realna važnost za standard građana i zdravlje građana Crne Gore. Pored te izvozne komponente koju KAP zaista ostvaruje i sa kojom učestvuje u ekonomiji Crne Gore, treba uzeti u obzir i to da se zbog KAP-a uvozi električna energija i sirovina. Stalno se potencira taj izvoz, a ne govori se o uvozu koji, kada bi se sve sabralo i oduzelo, ni taj izvoz ne bi bio tako značajan", zaključuje analitičar tržišta aluminijuma Goran Đukanović.
