Pregovori sa EU: Crna Gora zbog krize ide na čekanje?

Najprije je premijer Igor Lukšić najavio mogućnost da na decembarskom zasjedanju Evropskog savjeta iz dnevnog reda izostane agenda o proširenju Unije, odnosno da Crna Gora ne dobije potvrdu preporuke Evropske komisije i datum početka pregovora o članstvu.

Istu rezervu je izrazila i državna sekretarka evropskih integracija Slavica Milačić koja je ocijenila da dužnička kriza u eurozoni može uticati na dinamiku proširenja. Da li će uzrok eventualnog odlaganja dobijanja datuma pregovora za Crnu Goru biti problemi unutar zemalja Evropske unije ili slabosti u Crnoj Gori?

Osim što su domaći zvaničnici najavili mogućnost odlaganja agende o proširenju na predstojećem decembarskom zasjedanju Evropskog savjeta, odnosno da bi moglo biti odloženo dobijanje potvrde preporuke Evropske komisije i datum početka pregovora o članstvu, slični tonovi dolaze i iz Brisela.

Zvaničnik Evropske komisije Stefano Sanino je rekao da očekuje podršku svih članica Savjeta da za prijedlog Evropske komisije, ali se i ogradio riječima da o tome konačnu odluku donosi svaka zemlja pojedinačno.

Mogućnost odlaganja proširenja Evropske unije se direktno dovodi u vezu sa finansijskom krizom u eurozoni što je, između ostalih, potvrdio za radio Antena M i Jelko Kacin predsjednik delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa zemljama jugoistočne Evrope. On je dodao da pitanje proširenja nije u centru pažnje Unije.

Nekadašnji predsjednik spoljnopolitičkog odbora parlamenta skupšine Savjeta Evrope Roman Jakič kaže da proširenje zavisi od više faktora, a jedan je dešavanja unutar zemlje kandidata.

"Smatram da Crna Gora ispunjava sve uslove i ja sam skoro ubijeđen. Stvarno bi me iznenadili da u decembru ne dobijete datum za pregovore", kazao je Jakič.

Ustupci dobre volje za Beograd

Drugi faktor su dešavanja unutar Evropske unije. Prema riječima Romana Jakiča pitanje je da li će proširenjem Evropska unija proširiti svoje probleme. Međutim, ta diskusija u Uniji ne bi trebalo da utiče na dinamiku i politiku Evrope o proširenju.

"U Evropskoj uniji je, naravno, uvijek diskusija, a naročito sada kada se rješava o euru, gospodarstvu, o Grčkoj, kada se pokušavaju rješavati mogući problemi u Italiji. Neke države i pričaju u smislu da li nam treba daljnje širenje, jer mi unutar 27 članica Unije imamo probleme i sada je briga da li ćemo još navući neke probleme ako dođu neke nove države. No, mislim da su to samo neki glasovi koji ne utiču na dinamiku, a naročito na politiku Evropske unije koja se obavezala na širenje. Inače, Unija je u svim dokumentima napisala da je značajno širenje, naročito na Zapadni Balkan, jer se tim širenjem dobija stabilna regija koja ne izaziva probleme koje bi Unija eventualno mogla imati. Zato bih ja bio optimista", istakao je Jakič.

Iako je Evropska unija na posljednjem samitu u Briselu uspjela da se dogovori oko ključnih parametara za izlazak iz dužničke krize, time u potpunosti nije otklonjena mogućnost odlaganja agende o proširenju za zemlje regiona, odnosno zemlje sa statusom kandidata, među kojima je Crna Gora na prvom mjestu, smatra politički analitičar iz Beograda i novinar Boško Jakšić, navodeći probleme s kojima se suočava Evropa.

"Kada se suoči sa podatkom da je, recimo, Nemačka rekla da neće više da daje novac u spasilački fond, da su sada pritisak i očekivanja Evrope okrenuti ka Kini koja bi trebalo da bude taj veliki anđeo spasitelj, onda to jako govori o stanju stvari pa i budućnosti ne samo eurozone nego i čitave Evropske unije. Takva jedna kriza naravno da se mora odraziti i šire, te ona veoma lako može da pogodi, pre svega, zemlje kandidate među kojima je Crna Gora i Srbija", pojašnjava Jakšić.

Finansijska kriza u eurozoni može biti prepreka za određivanje datuma, jer zadire u pitanje novca i finansija iz pretpristupnih fondova, smatra Jakšić.

"Mislim da će se napraviti neki ustupci u onoj meri u kojoj Brisel želi da pokaže političku dobru volju. Što se Srbije tiče to znači - možete da dobijete status kandidata. Ali kada se prelazi na određivanje datuma početka pregovora, kao što je slučaj sa Crnom Gorom, onda već to konkretno zadire u pitanje novca i finansija iz pretpristupnih fondova. Pošto su oni u situaciji u kakvoj jesu, onda je ta opasnost realna. Kada se doda samo ono psihološko stanje evropske nacije o zamoru o kojem se govori već nekoliko godina, pa se na to doda prazna kesa Evropske unije, odnosno i novac koji će biti prikupljen zbog Grčke, Italije, Španije, Portugala i Irske, onda je realnost poprilično nepovoljna", zaključuje Jakšić.