Donji dom njemačkog parlamenta Bundestag odobrio je velikom većinom proširenje obima Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS) eurozone.
No investitori se u prvim reakcijama plaše da to nije ni približno dovoljno.
U pokušaju da se preduprijeid kriza eurozone u godišenjm obraćanju evropskim parlamntarcima Predsjednik Evropske komisije Jose Manuel Baroso poručio je da samo bliža ekonomska integracije unutar eurozone može spasiti zajedničku valutu od urušavanja, te da Grčka neće biti napuštena.
Njemački Bundestag je velikom većinom glasao za proširenje obima Fonda za finansijsku stabilnost 523 poslanika bila su "za", 85 "protiv" a tri "uzdržana".
Glasnjanje u Bundestagu bio je prema ocjenama analitičara najveći politički test za kancelarku Angelu Merkel, a dobila je podršku najveću od kada je preuzela vlast prije šest godina.
Izmjene u Fondu sa spašavanje uključujuju kupovinu obeveznica koje izdaju zemlje sa finansijskim problema i prodaju, pomoć bankama, i brze pozajmice vladama prije nego što upadnu u potpunu krizu.
Učiniti sve da se kriza predupredi
Njemačka kancelarka Angela Merkel vodeći je lider EU koji pokušava da obezbijedi podršku i da valajan odgovor eurozone na dužnicčku krizu u Grčkoj i drugim problematičnim državama poput Španije, Portugalije i Italije.
Njemačke garancije biće povećane sa 123 na 211 milijardi eura. Njemačka time treba da izdvoji skoro polovinu od ukupnog paketa za spasavanje, ali eksperti smatraju da nije izvesno da će to biti dovoljno.
Svih 17 članica eurozone treba da potvrde dogovor o formiranju fonda od 440 milijardi eura. Do sada je to učinilo 10 zemalja.
No, i pored dobrih vijesti iz Njemačke investitori su rezervisani. Poslovno poverenje u zoni eura ponovo je smanjeno, što je novi znak posustajanja privrednog oporavka. Akcije su u četvrtak ujutru rasle, a potom padale.
Kancelarka Angela Merkel prisustvuje sednici Bunedestaga u donjem domu parlamenta, Berlin, 29. septembar 2011.
Pad poslovnog poverenja takođe podstiče spekulacije da će Evropska centralna banka (ECB) iduće sedmice razmatrati smanjenje kamata.
Indeks poslovnog poverenja u eurozoni u septembru se, kako je danas saopšteno, spustio na 95 poena sa avgustovskih 98,4 i ispod je prosjeka za duži vremenski period.
ECB je, zbog niza loših ekonomskih pokazatelja, pod pritiskom da smanji ključnu kamatu sa 1,5 odsto. Inače, ECB je do jula dizala cijenu zaduživanja, uprkos dužničkoj krizi u zoni eura.
Evropski zavničnici čine sve da preduprijede krizu.
U godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu predsjendik Evropske komsije Jose Manuel Baroso poručio je da samo bliža ekonomska integracije unutar eurozone može spasiti zajedničku valutu od urušavanja, te da Grčka neće biti napuštena.
Baroso je takođe dao nekoliko kontroverznih prijedloga, što bi moglo dovesti i do gubitka suvereniteta pojedinih država članica.
No investitori se u prvim reakcijama plaše da to nije ni približno dovoljno.
U pokušaju da se preduprijeid kriza eurozone u godišenjm obraćanju evropskim parlamntarcima Predsjednik Evropske komisije Jose Manuel Baroso poručio je da samo bliža ekonomska integracije unutar eurozone može spasiti zajedničku valutu od urušavanja, te da Grčka neće biti napuštena.
Njemački Bundestag je velikom većinom glasao za proširenje obima Fonda za finansijsku stabilnost 523 poslanika bila su "za", 85 "protiv" a tri "uzdržana".
Glasnjanje u Bundestagu bio je prema ocjenama analitičara najveći politički test za kancelarku Angelu Merkel, a dobila je podršku najveću od kada je preuzela vlast prije šest godina.
Izmjene u Fondu sa spašavanje uključujuju kupovinu obeveznica koje izdaju zemlje sa finansijskim problema i prodaju, pomoć bankama, i brze pozajmice vladama prije nego što upadnu u potpunu krizu.
Učiniti sve da se kriza predupredi
Njemačka kancelarka Angela Merkel vodeći je lider EU koji pokušava da obezbijedi podršku i da valajan odgovor eurozone na dužnicčku krizu u Grčkoj i drugim problematičnim državama poput Španije, Portugalije i Italije.
Njemačke garancije biće povećane sa 123 na 211 milijardi eura. Njemačka time treba da izdvoji skoro polovinu od ukupnog paketa za spasavanje, ali eksperti smatraju da nije izvesno da će to biti dovoljno.
Svih 17 članica eurozone treba da potvrde dogovor o formiranju fonda od 440 milijardi eura. Do sada je to učinilo 10 zemalja.
No, i pored dobrih vijesti iz Njemačke investitori su rezervisani. Poslovno poverenje u zoni eura ponovo je smanjeno, što je novi znak posustajanja privrednog oporavka. Akcije su u četvrtak ujutru rasle, a potom padale.
Pad poslovnog poverenja takođe podstiče spekulacije da će Evropska centralna banka (ECB) iduće sedmice razmatrati smanjenje kamata.
Indeks poslovnog poverenja u eurozoni u septembru se, kako je danas saopšteno, spustio na 95 poena sa avgustovskih 98,4 i ispod je prosjeka za duži vremenski period.
ECB je, zbog niza loših ekonomskih pokazatelja, pod pritiskom da smanji ključnu kamatu sa 1,5 odsto. Inače, ECB je do jula dizala cijenu zaduživanja, uprkos dužničkoj krizi u zoni eura.
Evropski zavničnici čine sve da preduprijede krizu.
U godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu predsjendik Evropske komsije Jose Manuel Baroso poručio je da samo bliža ekonomska integracije unutar eurozone može spasiti zajedničku valutu od urušavanja, te da Grčka neće biti napuštena.
Baroso je takođe dao nekoliko kontroverznih prijedloga, što bi moglo dovesti i do gubitka suvereniteta pojedinih država članica.
