Kosovo: Sukobi na Jarinju
Fotogalerija: Sukobi na Jarinju, 28.9.2011.
Nakon što je Srbija prekinula dijalog sa Kosovom, a Evropska unija odbila njen zahtev da se, pre nego što bude nastavljen, razgovara o situaciji na severu, i sami zvaničnici u Beogradu priznaju da su se našli u pat-poziciji, ali ne odustaju od stava da se na stolu može naći samo pitanje prelaza.
Iako su svesni da će to teško ići, iz Begrada najavljuju da će i u narednim danima nastaviti diplomatsku misiju u cilju ostvarivanja zahteva za razgovorima o prelazima na severu Kosova, pitanju koje kako Priština, tako i EU i SAD smatraju zatvorenim. Oštrim porukama na račun međunarodne zajednice, koje se ovih dana čuju iz Srbije, pridružio se i ministar policije Ivica Dačić.
“Isto kao što mi nismo silom uspeli da nateramo Albance da žive sa Srbima, ničija sila neće naterati Srbe da žive u nezavisnom Kosovu. Svoditi problem severa na ekstremiste i kriminalce je toliko pojednostavljeno da apsolutno ne želim da se bavim tim glupostima. To su gluposti! Ceo srpski narod ne želi da živi u nezavisnom Kosovu, i tačka”, rekao je Dačić.
Nakon što je ova tačka stavljena i na dijalog sa Prištinom, posrednik Evropske unije Robert Kuper stiže početkom sedmice u Beograd. Uz jasan stav da zahtev Srbije za razgovorima o prelazima na severu neće biti ispunjen, Kuper će pokušati da privoli srpske zvaničnike da nastave dijalog sa Kosovom.
„Lično ću otići i u Beograd i u Prištinu kako bi što pre organizovao novi sastanak i dijalog", kaže Kuper.
Iako navodi da se slaže da dijalog mora biti nastavljen, šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović, međutim, ističe da ovo neće biti jedina tema.
“Pre svega ćemo razgovarati o tome kako da akutnu krizu rešimo i da nađemo modalitet koji je prihvatljiv za sve”, rekao je Stefanović.
Ministar za Kosovo u Vladi Srbije Goran Bogdanović ponavlja u izjavi za RSE da se ne može pričati o struji i telekomunikacijma, dok se ne nađe rešenje za smirivanje tenzija na severu Kosova. Istovremeno, poziva Srbe da ostanu na barikadama i, kako navodi, mirno protestuju.
“Ne bih se složio da je Beograd odbio dijalog, mi smo samo insistirali na temi koja je neminovna da bi se razgovaralo o drugim tehničkim pitanjima. Možda smo dovedeni u pat poziciju, ali smo i dalje privrženi dijalogu. Mora se razgovarati o prelazima, jer ovakvo stanje apsolutno neprihvatljivo. Bez obzira na drugačiji stav Brisela, verujem da ćemo već iduće nedelje imati jasniju situaciju i da ćemo ipak razgovarati o tim stvarima", kaže Bogdanović.
Srbija samu sebe isključila
Dok su Kfor i EULEX, uz najmoćnije zemlje međunarodne zajednice, ovo pitanje zatvorile jasnim stavom da iza incidenata na Jarinju stoje srpski ekstremisti, te da barikade moraju biti ukonjene, ni konsultacije u Savetu bezbednosti nisu donele rezultate koji bi pogodovali poziciji Beograda. Završene su bez zajedničkog stava o situaciji na severu Kosova.
Svojom politikom, Srbija je samu sebe isključila iz razgovora o budućnosti Kosova i opstanka Srba na njemu, navode u opozicionoj Liberalno-deomkratskoj partiji.
“Srbija nema nikakvu politiku prema Kosovu. Priča se o tome da se štite Srbi na Kosovu, a tamo su stvorili dve kategorije Srba. Jedna je južno od Ibra i oni nemaju pravo ni na šta, a ovi drugi su ostali da ih Srbija kao brani. Nije jasno da li branimo interese kriminalaca koji tamo asfaltiraju put preko noći. Pa šta znači alternativni pravac nego šverc? Ako branimo šverc, onda politika i nije tako loša”, ocenjuje Nenad Prokić iz LDP-a.
Ukoliko ne želi da krene putem samoizolacije, zvanični Beograd moraće hitno da menja politiku, ocenjuje većina analitičara. Neodstajanje od stava da se na stolu može naći samo pitanje prelaza i podrška Srbima da ostanu na barikadama, za čije se uklanjanje zalažu vodeće zemlje EU i SAD, nije održiva.
“Srbija se ovim potezima samoizoluje. Milsim da je neverovatna tvrdoglavost i odbijanje realnosti da se javnosti objasni da je EULEX sve vreme imao mandat upostavljnja vladavine prava na čitavoj teritoriji Kosova i da on nije statusno neutralan. EULEX je kao sve zemlje EU priznao kosovske institucije i integritet Kosova“, navodi direktorka Centra za evroatlasnke studije Jelena Milić.
Politički i diplomatski sukob sa međunaronom zajednicom, Srbiju će odvesti u drastično pogoršanje situacije i oproštaj od statusa kandidata za EU.
“Upravo sam u Irskoj, gde pred njihovim zajedničkim odborom za evropska pitanja svedočim o kandidaturi Srbije. Nadala sam se da ću biti u situaciji da kažem da ako se situacija na severu ne pogorša i ako se nastavi dijalog sa Prištinom, Srbiji treba dati statuts kandidata. Međutim, vesti da se Srbija povukla iz pregovora, koji su apsolutno uključeni u očekivanja Evropske komisije, govore da situacija zaista nije dobra. Na kraju krajeva, to je nefer prema pedeset procenata građana koji su ipak izabrali ovu vladu na osnovu njene evropske agente", kaže Milić.
Iz Brisela već stižu najave da će odluka o datumu početka pregovora sa Srbijom biti odložena za godinu dana, kada će Evropska komisija pripremiti novi izveštaj na osnovu procene da li je i koliko ispunjen uslov napretka u odnosima sa Prištinom. Odbijanjem tehničkog dijaloga, sada je u pitanje dovedeno i dobijanje statusa kandidata.
