"Izražavam zaista veliko žaljenje. Mislim da je to, ne ulazeći u meritornost optužnice, izuzetno velika osuda. Očekujem da se on žali. Mislim da je konačno vreme da se završi sa svim tim optužnicama i presudama i da se okrenemo budućnosti, a ne da otvaramo stalno stare rane i razgovaramo o prošlosti"…tako je ministar odbrane Dragan Šutanovac, prvi od srpskih zvaničnika, reagovao na 27-godišnju zatvorsku kaznu izrečenu bivšem generalu Momčilu Perišiću, osuđenom zbog pomaganja i podržavanja zločina nad Bošnjacima u BiH i Hrvatima u Hrvatskoj.
Veći deo obrazloženja presude Perišiću, odnosio se na tesne veze tadašnje vojske SR Jugoslavije sa Vojskom Republike Srpske i Srpskom vojskom Krajine, koje su označene kao neposredni izvršioci zločina.
„Veliki broj oficira VRS i SVK, došao je iz redova vojske Jugoslavije. Oni su, službeno, ostali pripadnici VJ, čak i onda kada su se borili u Bosni i Hrvatskoj pod barjacima VRS i SVK. General Perišić je pažljivo predložio i sproveo u delo ideju da se stvore kadrovski centri, kako bi se regulisao status tih oficira i kako bi im se omogućilo da legalno ostanu deo vojske Jugoslavije“, rekao je sudija Bakone Moloto.
Te veze još jednom su otvorile za ovdašnju javnost „tabu temu“ učešća i uloge zvanične Srbije, odnosno tadašnje SRJ, u ratovima na prostoru BiH i Hrvatske. Uprkos dokazima koji su izneti, zvaničnici su uvereni da presuda neće imati efekta na Srbiju, iako se pred Međunarodnim sudom pravde tek čeka na raspravu po tužbi Hrvatske, a istovremeno se razmatra i mogućnosti revizije presude MSP-a po tužbi BiH za genocid.
Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa Hagom, Dušan Ignjatović, smatra značajnim što je, kako ocenjuje, u presudi utvrđeno da Perišić nije bio realno nadređen optuženiku za srebrenički genocid Ratku Mladiću, „kao i da je oslobođen za pomaganje u istrebljenju u Srebrenici“, kaže Ignjatović.
I profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, veruje da je presudom po kojoj je Perišić osuđen za podršku u zločinima, ali ne i za genocid, verovatno izbegnuta eventualna revizija presude Međunarodnog suda pravde.
„Nadanja u BiH su bila da će doći do revizije ako se pokaže da je država preko Perišića znala da se priprema genocid i u tom pogledu pomogla. To se nije desilo, a mislim da se naknadno nije utvrdila nijedna nova činjenica. Čak sam i ja znao, a verovatno i svaki građanin Srbije koji je bio malo radoznao, da se ovde školuju oficiri Republike Srpske, da primaju plate, ali to ne može po mišljenju i praksi suda da dovede do krivice za konkretan slučaj genocida“, smatra profesor Dimitrijević.
Kontroverzna biografija
Direktorka Fonda za Humanitarno pravo Nataša Kandić, koja presudu Perišiću smatra primerenom i odgovarajućom, misli međutim da zbog načina na koji je formulisana, ratne veze Srbije i vojske bosanskih Srba, ne mogu nedvosmisleno da se dokažu.
„Ovom presudom nije utvrđena nijedna nova činjenica koja može da rasvetli ono što su glavna dilema i pitanje, a to je ta veza Srbije sa Republikom Srpskom, iako bi svaki čovek rekao da ono što se dogodilo u Srebernici ne može biti delo samo vojske Republike Srpske, već toga ne bi bilo da nije bilo umešanosti Srbije“, kaže Kandić.
Haška presuda je inače samo još jedan dodatak kontroverznoj biografiji Momčila Perišića. Karijeru je izgradio u vreme režima Slobodana Miloševića, a činjenica da je u jeku rata ,1993. godine, postavljen za načelnika generalštaba, govori da je bio Miloševićev čovek od ogromnog poverenja.
Nekoliko godina kasnije, prilazi međutim tadašnjoj opoziciji, čime je politički uspeo da preživi petooktobarske promene i rušenje poslednjeg autoritativnog režima u regionu. Nova vladajuća Demokratska opozicija Srbije ga 2001. godine čak postavlja i za potpredsednika vlade.
„U to vreme, Perišić je nekoliko puta jasno pokazao da se ne slaže sa onim što Milošević radi i suprotstavio se njegovoj politici, zbog čega je bio i smenjen“, kaže Zoran Živković, tadašnji visoki funkcioner koalicije sastavljene od protivnika Miloševića sa oba politička pola.
„Kada je DOS posle 5. oktobra osvojio vlast, za sve ključne ljude na svim mestima u vladi i drugim važnim mestima, mi smo konsultovali i tužilaštvo haškog Tribunala i sve druge relevantne agencije koje su mogle da nam daju podatke da li je neko od ljudi na koje mi računamo, imao bilo kakve veze sa bilo čim što bi bio kriminal – ratni zločin ili neki organizovani kriminal. U slučaju Perišića odgovor je bio da se protiv njega ne vodi nikakva istraga niti bilo šta što bi moglo sutra njega ili vladu DOS-a da dovede u neku neprijatnu situaciju“, objašnjava Živković kako se Miloševićev ratni general našao u demokratskoj vladi.
Presuda bivšem načelniku Generalštaba jugoslovenske vojske, Momčilu Perišiću, prva je inače koju je Haški tribunal izrekao nekom srpskom zvaničniku za zločine u BiH i Hrvatskoj.
Momčilo Perišić, rođen je u selu Koštunići blizu Gornjeg Milanovca 22. maja 1944. godine. Obavljao je najviše funkcije u Vojsci Jugoslavije (VJ), a u penziju je otišao sa činom general-pukovnika.
U Jugoslovensku narodnu armiju (JNA) stupio je 1966.godine. Kada su počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, Perišić je bio na dužnosti komandanta Artiljerijskog školskog centra u Zadru.
Za načelnika Generalštaba VJ imenovan je 29. avgusta 1993. godine. Na toj dužnosti bio je do 24. novembra 1998. godine.
U to vreme bio je jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Slobodana Miloševića.
Bio je i jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS). Nakon promene vlasti 2000. godine, i izbora nove Vlade Srbije, januara 2001. godine, Perišić je izabran za jednog od potpredsednika vlade koju je predvodio Zoran Đinđić.
Marta 2002. godine, Perišić je uhapšen u jednom motelu na Ibarskoj magistrali pod optužbom za špijunažu. Ubrzo nakon hapšenja podneo je ostavku na dužnost potpredsednika vlade.
Postupak pred Vojnim sudom je obustvljen onda kada je Perišić odlučio da se preda sudu u Hagu.
Marta 2005. godine, odlazi u Hagu nakon podizanja optužnice koja ga je teretila za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Detalje optužnice možete pročitati OVDE.
Veći deo obrazloženja presude Perišiću, odnosio se na tesne veze tadašnje vojske SR Jugoslavije sa Vojskom Republike Srpske i Srpskom vojskom Krajine, koje su označene kao neposredni izvršioci zločina.
„Veliki broj oficira VRS i SVK, došao je iz redova vojske Jugoslavije. Oni su, službeno, ostali pripadnici VJ, čak i onda kada su se borili u Bosni i Hrvatskoj pod barjacima VRS i SVK. General Perišić je pažljivo predložio i sproveo u delo ideju da se stvore kadrovski centri, kako bi se regulisao status tih oficira i kako bi im se omogućilo da legalno ostanu deo vojske Jugoslavije“, rekao je sudija Bakone Moloto.
Te veze još jednom su otvorile za ovdašnju javnost „tabu temu“ učešća i uloge zvanične Srbije, odnosno tadašnje SRJ, u ratovima na prostoru BiH i Hrvatske. Uprkos dokazima koji su izneti, zvaničnici su uvereni da presuda neće imati efekta na Srbiju, iako se pred Međunarodnim sudom pravde tek čeka na raspravu po tužbi Hrvatske, a istovremeno se razmatra i mogućnosti revizije presude MSP-a po tužbi BiH za genocid.
Direktor vladine Kancelarije za saradnju sa Hagom, Dušan Ignjatović, smatra značajnim što je, kako ocenjuje, u presudi utvrđeno da Perišić nije bio realno nadređen optuženiku za srebrenički genocid Ratku Mladiću, „kao i da je oslobođen za pomaganje u istrebljenju u Srebrenici“, kaže Ignjatović.
I profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, veruje da je presudom po kojoj je Perišić osuđen za podršku u zločinima, ali ne i za genocid, verovatno izbegnuta eventualna revizija presude Međunarodnog suda pravde.
„Nadanja u BiH su bila da će doći do revizije ako se pokaže da je država preko Perišića znala da se priprema genocid i u tom pogledu pomogla. To se nije desilo, a mislim da se naknadno nije utvrdila nijedna nova činjenica. Čak sam i ja znao, a verovatno i svaki građanin Srbije koji je bio malo radoznao, da se ovde školuju oficiri Republike Srpske, da primaju plate, ali to ne može po mišljenju i praksi suda da dovede do krivice za konkretan slučaj genocida“, smatra profesor Dimitrijević.
Kontroverzna biografija
Direktorka Fonda za Humanitarno pravo Nataša Kandić, koja presudu Perišiću smatra primerenom i odgovarajućom, misli međutim da zbog načina na koji je formulisana, ratne veze Srbije i vojske bosanskih Srba, ne mogu nedvosmisleno da se dokažu.
„Ovom presudom nije utvrđena nijedna nova činjenica koja može da rasvetli ono što su glavna dilema i pitanje, a to je ta veza Srbije sa Republikom Srpskom, iako bi svaki čovek rekao da ono što se dogodilo u Srebernici ne može biti delo samo vojske Republike Srpske, već toga ne bi bilo da nije bilo umešanosti Srbije“, kaže Kandić.
Haška presuda je inače samo još jedan dodatak kontroverznoj biografiji Momčila Perišića. Karijeru je izgradio u vreme režima Slobodana Miloševića, a činjenica da je u jeku rata ,1993. godine, postavljen za načelnika generalštaba, govori da je bio Miloševićev čovek od ogromnog poverenja.
Nekoliko godina kasnije, prilazi međutim tadašnjoj opoziciji, čime je politički uspeo da preživi petooktobarske promene i rušenje poslednjeg autoritativnog režima u regionu. Nova vladajuća Demokratska opozicija Srbije ga 2001. godine čak postavlja i za potpredsednika vlade.
„U to vreme, Perišić je nekoliko puta jasno pokazao da se ne slaže sa onim što Milošević radi i suprotstavio se njegovoj politici, zbog čega je bio i smenjen“, kaže Zoran Živković, tadašnji visoki funkcioner koalicije sastavljene od protivnika Miloševića sa oba politička pola.
„Kada je DOS posle 5. oktobra osvojio vlast, za sve ključne ljude na svim mestima u vladi i drugim važnim mestima, mi smo konsultovali i tužilaštvo haškog Tribunala i sve druge relevantne agencije koje su mogle da nam daju podatke da li je neko od ljudi na koje mi računamo, imao bilo kakve veze sa bilo čim što bi bio kriminal – ratni zločin ili neki organizovani kriminal. U slučaju Perišića odgovor je bio da se protiv njega ne vodi nikakva istraga niti bilo šta što bi moglo sutra njega ili vladu DOS-a da dovede u neku neprijatnu situaciju“, objašnjava Živković kako se Miloševićev ratni general našao u demokratskoj vladi.
Presuda bivšem načelniku Generalštaba jugoslovenske vojske, Momčilu Perišiću, prva je inače koju je Haški tribunal izrekao nekom srpskom zvaničniku za zločine u BiH i Hrvatskoj.
Biografija Momčila Perišića
Biografija Momčila PerišićaMomčilo Perišić, rođen je u selu Koštunići blizu Gornjeg Milanovca 22. maja 1944. godine. Obavljao je najviše funkcije u Vojsci Jugoslavije (VJ), a u penziju je otišao sa činom general-pukovnika.
U Jugoslovensku narodnu armiju (JNA) stupio je 1966.godine. Kada su počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, Perišić je bio na dužnosti komandanta Artiljerijskog školskog centra u Zadru.
Za načelnika Generalštaba VJ imenovan je 29. avgusta 1993. godine. Na toj dužnosti bio je do 24. novembra 1998. godine.
U to vreme bio je jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Slobodana Miloševića.
Bio je i jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS). Nakon promene vlasti 2000. godine, i izbora nove Vlade Srbije, januara 2001. godine, Perišić je izabran za jednog od potpredsednika vlade koju je predvodio Zoran Đinđić.
Marta 2002. godine, Perišić je uhapšen u jednom motelu na Ibarskoj magistrali pod optužbom za špijunažu. Ubrzo nakon hapšenja podneo je ostavku na dužnost potpredsednika vlade.
Postupak pred Vojnim sudom je obustvljen onda kada je Perišić odlučio da se preda sudu u Hagu.
Marta 2005. godine, odlazi u Hagu nakon podizanja optužnice koja ga je teretila za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Detalje optužnice možete pročitati OVDE.