Višemjesečna priča o izbornom zakonu kao uslovu nastavka evropskih integracija Crne Gore, a čije je izglasavanje uslovljeno od strane opozicije izmjenama zakona prema kojem bi u školama srpski i crnogorski jezik trebalo da budu ravnopravni, dobiće svoj epilog za desetak dana na glasanju u Skupštini.
Iako se još uvjek ne zna koje će stranke podržati zakon o obrazovanju, a koje će podržati izborni zakon, dosadašnji pregovori između političkih subjekata su pokazali postojanje otvorene političke trgovine, saopštio je za RSE metodolog CEDEM-a profesor Miloš Bešić koji procjenjuje da će u toj političkoj trgovini najgore proći manjinske, prije svih albanske partije i Socijaldemokratska partija.
Pregovori premijera Igora Lukšića i opozicionih stranaka oko uvođenja srpskog jezika u obrazovni sistem kao uslov za opozicionu podršku izbornom zakonu čije je usvajanje neophodno za nastavak evropskih integracija, kao i događaji nakon pregovora govore da je na sceni politička trgovina između Demokratske partije socijalista i opozicionih stranaka.
O tome govori činjenica da je izborni zakon u potpunosti usaglašen, kaže profesor Miloš Bešić koji kaže da za njega takav trgovački diskurs nije bio očekivan.
Po njegovom mišljenju najgore će proći manjinske albanske partije, SDP će biti marginalizovan, a velike partije će istrgovati svoje interese, a DPS će dobiti izborni zakon za koji će glasati opozicija.
"I jedni i drugi ovde govore da je reč o jednoj vrsti političke trgovine. DPS nudio otprilike – mi vam evo omogoćavamo da srpski jezik bude službeni, a vi glasajte za izborni zakon koji nama odgovara. Dakle, nema nikakvih problema da se istrguje na taj način. Uz to opozicija istu stvar kaže – ako hoćete evro integracije i da glasamo za vaš izborni zakon vi morate da glasate za naš jezik u školama. I onda je stvar potpuno politički ogoljena do krajnjih granica. Ja sam to uvek govorio da kada je u pitanju izborni zakon ne postoji niti jedan suštinski problem samo je stvar političke trgovine. Izgleda da će u toj trgovini "najgore" da prođu manjinske partije i SDP, koji će jednostavno biti preskočen. Uslovljavanjem jednog sa drugim uslovno rečeno ima da bude riješen problem evropskih integracija. Tako jedan eksplicitan trgovački diskurs zaista nije bilo za očekivati i ono što ja sada zapravo očekujem jeste ta krajnja posljedica, a to je marginalizacija manjinskih partija kojima je izborni zakon najvažniji, jer se i najviše tiče nekih njihovih prava. One će biti marginalizovane. SDP će na isti način, da tako kažem biti sklonjen iz ove tematike. Velike partije, mislim na DPS i ove druge partije su istrgovale svoje interese i dobiće se izborni zakon koji je u intersu DPS i za njega će glasati opozicija", ocjenjuje Bešić.
Bitka za glasače
Podsjetimo o zakonu o obrazovanju glasaće se 2. septembra, a potom i o izbornom zakonu. U međuvremenu opozicija traži od Vlade da precizira koliki nivo ravnopravnosti srpskog jezika sa crnogorskim će predvidjeti promjenom zakona o obrazovanju i kako će se to sprovesti u praksi.
Učionica u cetinjskoj školi - ilustracija
Socijaldemokratska partija je najavila da neće glasati za zakon o obrazovanju, što otvara mogućnost da taj zakon podrži DPS i dio opozicije. Da li će to uticati na odnose u vladajućoj koaliciji pitali smo profesora Bešića koji ne vjeruje da će odnosi biti ugroženi.
"Ti odnosi trenutno nisu baš najbolji i to znamo iz velikog broja razloga. Pre svega usled razloga u glavnom gradu i još nekim opštinama gde postoje problemi. Ti odnosi dakle nisu najbolji tako da je ovo jedna situacija koja samo dodatno otežava funkcionisanje te koalicije. Dakle, sa jedne strane možemo očekivati da dođe do daljeg zatezanja nekih odnosa ukoliko DPS nastavi implementaciju sporazuma koji je potpisao sa opozicionim partijama, mimo znanja SDP-a. Međutim, sa druge strane moramo reći da ovo nije prvi put da dolazi do ovakve vrste mimoilaženja. Vi ste imali situacije i da je SDP sa opozicijom glasao za neke odluke u parlamentu protiv DPS-a, a imali ste i situacije da je SDP marginalizovan na način kako je sada marginalizovan. Verovatno je da će u vlasti doći do daljeg zaoštravanja i daljeg pogoršavanja odnosa ali ne verujem da to još uvek, u ovoj situaciji, u ovom trenutku da ugrozi samu vlast, da ona bude dovedena u pitanje".
Komentarišući odnose u opoziciji gdje su retorika i zahtjevi Nove srpske demokratije prema Vladi o apsolutnoj ravnopravnosti srpskog jezika u školama, oštriji u odnosu na Socijalističku narodnu partiju, profesor Bešić smatra da se radi o borbi između ove dvije partije za isti fond glasova.
"One u stvari vode sada više bitku u odnosu na tu činjenicu kako da dobiju što veći broj glasača od raspoloživog broja nego za neke strateške političke bitke. Ja mislim da je u tom smislu NOVA ovde krenula dosta agresivnije. Pitanje jezika jeste osetljivo pitanje i oni znaju da tu sa nacionalističkom retorikom mogu da poentiraju. Sa druge strane SNP naravno uvek to radi na jedan, rekao bih mudriji način, malo taktičnije. Dakle, neće tu biti nekog razlaza u tom nekakvom ideološkom smislu. Videćemo od tog njihovog delovanja koliko će koja partija da izazove i kakav efekat u tom njihovom biračkom telu", kaže Bešić.
Iako se još uvjek ne zna koje će stranke podržati zakon o obrazovanju, a koje će podržati izborni zakon, dosadašnji pregovori između političkih subjekata su pokazali postojanje otvorene političke trgovine, saopštio je za RSE metodolog CEDEM-a profesor Miloš Bešić koji procjenjuje da će u toj političkoj trgovini najgore proći manjinske, prije svih albanske partije i Socijaldemokratska partija.
Pregovori premijera Igora Lukšića i opozicionih stranaka oko uvođenja srpskog jezika u obrazovni sistem kao uslov za opozicionu podršku izbornom zakonu čije je usvajanje neophodno za nastavak evropskih integracija, kao i događaji nakon pregovora govore da je na sceni politička trgovina između Demokratske partije socijalista i opozicionih stranaka.
O tome govori činjenica da je izborni zakon u potpunosti usaglašen, kaže profesor Miloš Bešić koji kaže da za njega takav trgovački diskurs nije bio očekivan.
Po njegovom mišljenju najgore će proći manjinske albanske partije, SDP će biti marginalizovan, a velike partije će istrgovati svoje interese, a DPS će dobiti izborni zakon za koji će glasati opozicija.
"I jedni i drugi ovde govore da je reč o jednoj vrsti političke trgovine. DPS nudio otprilike – mi vam evo omogoćavamo da srpski jezik bude službeni, a vi glasajte za izborni zakon koji nama odgovara. Dakle, nema nikakvih problema da se istrguje na taj način. Uz to opozicija istu stvar kaže – ako hoćete evro integracije i da glasamo za vaš izborni zakon vi morate da glasate za naš jezik u školama. I onda je stvar potpuno politički ogoljena do krajnjih granica. Ja sam to uvek govorio da kada je u pitanju izborni zakon ne postoji niti jedan suštinski problem samo je stvar političke trgovine. Izgleda da će u toj trgovini "najgore" da prođu manjinske partije i SDP, koji će jednostavno biti preskočen. Uslovljavanjem jednog sa drugim uslovno rečeno ima da bude riješen problem evropskih integracija. Tako jedan eksplicitan trgovački diskurs zaista nije bilo za očekivati i ono što ja sada zapravo očekujem jeste ta krajnja posljedica, a to je marginalizacija manjinskih partija kojima je izborni zakon najvažniji, jer se i najviše tiče nekih njihovih prava. One će biti marginalizovane. SDP će na isti način, da tako kažem biti sklonjen iz ove tematike. Velike partije, mislim na DPS i ove druge partije su istrgovale svoje interese i dobiće se izborni zakon koji je u intersu DPS i za njega će glasati opozicija", ocjenjuje Bešić.
Bitka za glasače
Podsjetimo o zakonu o obrazovanju glasaće se 2. septembra, a potom i o izbornom zakonu. U međuvremenu opozicija traži od Vlade da precizira koliki nivo ravnopravnosti srpskog jezika sa crnogorskim će predvidjeti promjenom zakona o obrazovanju i kako će se to sprovesti u praksi.
Socijaldemokratska partija je najavila da neće glasati za zakon o obrazovanju, što otvara mogućnost da taj zakon podrži DPS i dio opozicije. Da li će to uticati na odnose u vladajućoj koaliciji pitali smo profesora Bešića koji ne vjeruje da će odnosi biti ugroženi.
"Ti odnosi trenutno nisu baš najbolji i to znamo iz velikog broja razloga. Pre svega usled razloga u glavnom gradu i još nekim opštinama gde postoje problemi. Ti odnosi dakle nisu najbolji tako da je ovo jedna situacija koja samo dodatno otežava funkcionisanje te koalicije. Dakle, sa jedne strane možemo očekivati da dođe do daljeg zatezanja nekih odnosa ukoliko DPS nastavi implementaciju sporazuma koji je potpisao sa opozicionim partijama, mimo znanja SDP-a. Međutim, sa druge strane moramo reći da ovo nije prvi put da dolazi do ovakve vrste mimoilaženja. Vi ste imali situacije i da je SDP sa opozicijom glasao za neke odluke u parlamentu protiv DPS-a, a imali ste i situacije da je SDP marginalizovan na način kako je sada marginalizovan. Verovatno je da će u vlasti doći do daljeg zaoštravanja i daljeg pogoršavanja odnosa ali ne verujem da to još uvek, u ovoj situaciji, u ovom trenutku da ugrozi samu vlast, da ona bude dovedena u pitanje".
Komentarišući odnose u opoziciji gdje su retorika i zahtjevi Nove srpske demokratije prema Vladi o apsolutnoj ravnopravnosti srpskog jezika u školama, oštriji u odnosu na Socijalističku narodnu partiju, profesor Bešić smatra da se radi o borbi između ove dvije partije za isti fond glasova.
"One u stvari vode sada više bitku u odnosu na tu činjenicu kako da dobiju što veći broj glasača od raspoloživog broja nego za neke strateške političke bitke. Ja mislim da je u tom smislu NOVA ovde krenula dosta agresivnije. Pitanje jezika jeste osetljivo pitanje i oni znaju da tu sa nacionalističkom retorikom mogu da poentiraju. Sa druge strane SNP naravno uvek to radi na jedan, rekao bih mudriji način, malo taktičnije. Dakle, neće tu biti nekog razlaza u tom nekakvom ideološkom smislu. Videćemo od tog njihovog delovanja koliko će koja partija da izazove i kakav efekat u tom njihovom biračkom telu", kaže Bešić.
