Vreme je da serija samita predsednika država regiona koji traju već godinu i po dana počne da krče put rešavanju otvorenih problema između tih zemalja, kako bi građani videli i opipljive beneficije od otopljavanja odnosa na vrhu. Ostaje da se vidi kojim tempom će se to dešavati nakon neformalnog samita na Brionima između predsednika Hrvatske i Srbije Ive Josipovića i Borisa Tadića i članova Predsedništva Bosne i Hercegovine, prvog u ovakvom sastavu od raspada bivše Jugoslavije.
Aleksandar Popov, predsednik novosadskog Centra za regionalizam i potpredsednik Igmanske inicijative, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da još uvek ne treba imati prevelika očekivanja od ovakvih samita jer Srbija još samo pre godinu i po dana ni sa jednom zemljom u regionu nije imala normalne odnose.
A s obzirom na činjenicu da između ove tri zemlje postoje mnoga otvorena pitanja – od odnosa Srbije prema Bosni i Hercegovini, spornih graničnih, do pitanja tužbi za genocid, procesuiranja ratnih zločina, sukcesije i rešavanja zahteva izbeglica – Popov najavljuje da će Igmanska inicijativa uskoro predložiti neke operativne mehanizme za njihovo rešavanje.
“Mi ćemo 17. oktobra ove godine u Beogradu održati novu sesiju Igmanske inicijative kojoj će prisustvovati trojica predsednika i Predsedništvo Bosne i Hercegovine, kao i evropski komesar za proširenje Štefan File. Predložićemo tada da se posle ovih manifestacionih susreta konačno priđe rešavanju konkretnih problema. Delegiraćemo dve grupe pitanja: jedna je rešavanje preostalih otvorenih pitanja, a druga – uspostavljanje saradnje po nordijskom modelu. U početku bi se formirala stalna interparlamentarna tela za pojedine oblasti, kao što su, recimo, bezbednost, EU integracije, ekologija itd, kojima bi se donekle institucionalizovala regionalna saradnja u tim i drugim oblastima. To bi omogućilo da se ode daleko dalje u unapređivanju te kooperacije, pa bismo tako otklonili i opravdane kritike građana da su regionalni samiti na vrhu do sada imali samo manifestacioni i manifestni karakter”, kaže Popov.
Opšta je ocena da je od najneprocenjivijeg značaja za sve tri države bivše Jugoslavije svakako opstanak državne celovitosti Bosne i Hercegovine. Kad je u pitanju odnos Srbije prema tom prioritetu, i neophodno i neodložno je da se ona nedvosmisleno odredi prema secesionističkim težnjama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Meho Omerović, poslanik i predsednik Odbora Skupštine Srbije za rad i socijalnu politiku, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da je najvažnije da Srbija i u praksi pokaže ono što je u više navrata potencirala - da Bosnu podržava kao celovitu državu.
“Dakle, da nešto što – hajde da budem slobodan – postoji u formi specijalnih veza između Republike Srpske, kao entiteta u Bosni i Hercegovini, zaživi i u ovom drugom entitetu. Što će reći – da se otvore kanali za komunikacije i protok i novca i radne snage i kapitala, odnosno, investicija i trgovine sa jedne i sa druge strane Drine. To je jedini način da Srbija pokaže iskrenost, dobru volju i nameru da sa oba entiteta Bosne i Hercegovine sarađuje na jednakopravni način, odnosno, na istim principima i osnovama. U protivnom ćemo doći u situaciju, kao što je često do sada bio slučaj, da se stalno potencira i priča o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, a da se istovremeno na ono što se događa sa Republikom Srpskom stavlja primarni akcenat”, kaže Omerović.
Očekuju se pomaci
Na nedavnu posetu predsednika Srbije Sarajevu, gde je rekao da Srbija poštuje teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine, i tik pred njegov odlazak na brionski samit, munjevito je reagovao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, primivši u Banjaluci Tadićevog najvećeg opozicionog protivnika, lidera naprednjaka Tomislava Nikolića, koji je, uzgred, Republiku Srpsku nazivao “država”. Meho Omerović Dodikov potez ovako razume:
Meho Omerović
“To je, ja bih se usudio reći, odgovor gospodina Dodika na ovo što gospodin Tadić u ime Republike Srbije želi da radi. Dakle, već se priprema teren, uprkos tome što se to pakuje u formu da on želi da sarađuje sa Srbijom bez obzira na to ko je u Srbiji na vlasti. Gospodin Dodik na ovaj način otvara ili bar odškrinjuje vrata za saradnju sa svojim dojučerašnjim ljutim neprijateljem. Ne treba podsećati na to šta je gospodin Dodik na mitinzima Koalicije za evropsku Srbiju koju je predvodio Boris Tadić govorio o Tomislavu Nikoliću, a evo vidimo - sada u njemu vidi sagovornika sa kojim bi u budućnosti hteo da gradi odnose između Republike Srpske kao entiteta i države Srbije. Tu ja vidim ozbiljnost i nameru rukovodstava tri države da konačno ovaj sastanak pretvore u neku vrstu prekretnice kad su u pitanju odnosi i rešavanje otvorenih pitanja regiona jer, sudeći po dosadašnjim potezima, gospodin Dodik nikada ne uradi ovako nešto ishitreno ukoliko ne shvati da sa druge strane postoje ozbiljni potezi”, ocenjuje Meho Omerović.
Normalizovanje atmosfere između Srbije, Hrvatske i BIH na najvišem nivou svakako treba pozdraviti, ali od tih manifestacionih sastanaka do stvarnog života građana u svim tim zemljama – veliki je raskorak, kaže za naš radio Slaven Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća.
“Ovakvi susreti jesu vrlo korisni jer postižu cilj, a to je relaksiranje atmosfere, pre svega na najvišim nivoima. Međutim, ono što je problematično jeste što se od toga do konkretnog nivoa – gde očekujemo pomake – vrlo često ne dogodi gotovo ništa. Navešću vam samo jedan primer. Za hrvatsku zajednicu u Vojvodini poseban je problem obrazovanje na hrvatskom jeziku, odnosno, pitanje udžbenika. To pitanje je u poslednje dve godine bilo razmatrano na najvišim nivoima – i između predsednika država i između predsednika vlada. Oni sve dogovore i obećaju da će problem biti rešen, ali kada dođe do ministarstva – ništa ne bude rešeno. Mi u Subotici imamo iz Predsednikove stranke pomoćnicu gradonačelnika za obrazovanje koja nam radi najveće opstrukcije u obrazovanju i kulturi. I vi tu ne možete ništa. I sad – kakve mi imamo koristi od tih sastanaka na vrhu? Nikakve”, kaže Slaven Bačić.
Aleksandar Popov, predsednik novosadskog Centra za regionalizam i potpredsednik Igmanske inicijative, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da još uvek ne treba imati prevelika očekivanja od ovakvih samita jer Srbija još samo pre godinu i po dana ni sa jednom zemljom u regionu nije imala normalne odnose.
A s obzirom na činjenicu da između ove tri zemlje postoje mnoga otvorena pitanja – od odnosa Srbije prema Bosni i Hercegovini, spornih graničnih, do pitanja tužbi za genocid, procesuiranja ratnih zločina, sukcesije i rešavanja zahteva izbeglica – Popov najavljuje da će Igmanska inicijativa uskoro predložiti neke operativne mehanizme za njihovo rešavanje.
“Mi ćemo 17. oktobra ove godine u Beogradu održati novu sesiju Igmanske inicijative kojoj će prisustvovati trojica predsednika i Predsedništvo Bosne i Hercegovine, kao i evropski komesar za proširenje Štefan File. Predložićemo tada da se posle ovih manifestacionih susreta konačno priđe rešavanju konkretnih problema. Delegiraćemo dve grupe pitanja: jedna je rešavanje preostalih otvorenih pitanja, a druga – uspostavljanje saradnje po nordijskom modelu. U početku bi se formirala stalna interparlamentarna tela za pojedine oblasti, kao što su, recimo, bezbednost, EU integracije, ekologija itd, kojima bi se donekle institucionalizovala regionalna saradnja u tim i drugim oblastima. To bi omogućilo da se ode daleko dalje u unapređivanju te kooperacije, pa bismo tako otklonili i opravdane kritike građana da su regionalni samiti na vrhu do sada imali samo manifestacioni i manifestni karakter”, kaže Popov.
Opšta je ocena da je od najneprocenjivijeg značaja za sve tri države bivše Jugoslavije svakako opstanak državne celovitosti Bosne i Hercegovine. Kad je u pitanju odnos Srbije prema tom prioritetu, i neophodno i neodložno je da se ona nedvosmisleno odredi prema secesionističkim težnjama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Meho Omerović, poslanik i predsednik Odbora Skupštine Srbije za rad i socijalnu politiku, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da je najvažnije da Srbija i u praksi pokaže ono što je u više navrata potencirala - da Bosnu podržava kao celovitu državu.
“Dakle, da nešto što – hajde da budem slobodan – postoji u formi specijalnih veza između Republike Srpske, kao entiteta u Bosni i Hercegovini, zaživi i u ovom drugom entitetu. Što će reći – da se otvore kanali za komunikacije i protok i novca i radne snage i kapitala, odnosno, investicija i trgovine sa jedne i sa druge strane Drine. To je jedini način da Srbija pokaže iskrenost, dobru volju i nameru da sa oba entiteta Bosne i Hercegovine sarađuje na jednakopravni način, odnosno, na istim principima i osnovama. U protivnom ćemo doći u situaciju, kao što je često do sada bio slučaj, da se stalno potencira i priča o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, a da se istovremeno na ono što se događa sa Republikom Srpskom stavlja primarni akcenat”, kaže Omerović.
Očekuju se pomaci
Na nedavnu posetu predsednika Srbije Sarajevu, gde je rekao da Srbija poštuje teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine, i tik pred njegov odlazak na brionski samit, munjevito je reagovao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, primivši u Banjaluci Tadićevog najvećeg opozicionog protivnika, lidera naprednjaka Tomislava Nikolića, koji je, uzgred, Republiku Srpsku nazivao “država”. Meho Omerović Dodikov potez ovako razume:
“To je, ja bih se usudio reći, odgovor gospodina Dodika na ovo što gospodin Tadić u ime Republike Srbije želi da radi. Dakle, već se priprema teren, uprkos tome što se to pakuje u formu da on želi da sarađuje sa Srbijom bez obzira na to ko je u Srbiji na vlasti. Gospodin Dodik na ovaj način otvara ili bar odškrinjuje vrata za saradnju sa svojim dojučerašnjim ljutim neprijateljem. Ne treba podsećati na to šta je gospodin Dodik na mitinzima Koalicije za evropsku Srbiju koju je predvodio Boris Tadić govorio o Tomislavu Nikoliću, a evo vidimo - sada u njemu vidi sagovornika sa kojim bi u budućnosti hteo da gradi odnose između Republike Srpske kao entiteta i države Srbije. Tu ja vidim ozbiljnost i nameru rukovodstava tri države da konačno ovaj sastanak pretvore u neku vrstu prekretnice kad su u pitanju odnosi i rešavanje otvorenih pitanja regiona jer, sudeći po dosadašnjim potezima, gospodin Dodik nikada ne uradi ovako nešto ishitreno ukoliko ne shvati da sa druge strane postoje ozbiljni potezi”, ocenjuje Meho Omerović.
Normalizovanje atmosfere između Srbije, Hrvatske i BIH na najvišem nivou svakako treba pozdraviti, ali od tih manifestacionih sastanaka do stvarnog života građana u svim tim zemljama – veliki je raskorak, kaže za naš radio Slaven Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća.
“Ovakvi susreti jesu vrlo korisni jer postižu cilj, a to je relaksiranje atmosfere, pre svega na najvišim nivoima. Međutim, ono što je problematično jeste što se od toga do konkretnog nivoa – gde očekujemo pomake – vrlo često ne dogodi gotovo ništa. Navešću vam samo jedan primer. Za hrvatsku zajednicu u Vojvodini poseban je problem obrazovanje na hrvatskom jeziku, odnosno, pitanje udžbenika. To pitanje je u poslednje dve godine bilo razmatrano na najvišim nivoima – i između predsednika država i između predsednika vlada. Oni sve dogovore i obećaju da će problem biti rešen, ali kada dođe do ministarstva – ništa ne bude rešeno. Mi u Subotici imamo iz Predsednikove stranke pomoćnicu gradonačelnika za obrazovanje koja nam radi najveće opstrukcije u obrazovanju i kulturi. I vi tu ne možete ništa. I sad – kakve mi imamo koristi od tih sastanaka na vrhu? Nikakve”, kaže Slaven Bačić.
