U Beogradu se danima u medijima nagađa da li su pronađene kosti Draže Mihailovića na poznatom beogradskom kupalištu Adi Ciganliji. Ovaj posao nadgleda Državna komisija za otkrivanje tajnih grobnica u Srbiji a DNK analiza i forenzičari treba da kažu da li su nađeni ostaci streljanog poznatog četničkog vođe.
Da je Srbija i danas podeljena na partizane i četnike, na one za koje je Draža Mihailović kolaboracionista i izdajnik i na one za koje je on čuvar srpskog naroda i nevina žrtva komunističkog terora, svedoči i ono što se događa oko i povodom mesta na kome još nisu završena iskopavanja. Sve bi to mogla biti unutrašnja stvar Srbije, da četnička priča nema svoj nastavak u 90-im godinama, pa time uticaj i na današnje odnose u regionu.
Sve deluje nadrealno i, prilika je da i mi kažemo tu tako rabljenu reč, srpski. Bivši Dražini saborci i sledbenici izjavljuju da je pronalazak kostiju veliki dan za Srbiju i licitiraju kako obeležiti njegov grob. Mediji se takmiče prenoseći pikantne detalje o nađenoj muštikli, lisicama, čokančetu iz koje se tradicionalno u Srbiji pila rakija...
Tvrde, pa demantuju da su se pripadnici SUBNOR-a, dakle bivši partizani, okupili oko mesta za koje se sumnja da je mesto gde je Draža Mihailović streljan nakon izricanja smrtne kazne 1946. godine, navodno negodujući i tražeći da se iskopavanje prekine. Navodno, policija uspeva da održi red. U blizini pronađene grobnice Beograđani se bezbrižno brčkaju.
Radio Slobodna Evropa u čijoj je tradiciji povezivanje ljudi sa najrazličitijim stavovima i biografijama, tim povodom telefonski je spojio jednog četnika i jednog partizana.
“Ja se zovem Ognjen Adum. U Beogradu sam 1942. godine primljen u Jugoslovensku ravnogorsku omladinu štab 501 koja je bila vrlo konspirativna organizacija. Ja sam bio šifrant u Štabu Vrhovne komande Draže Mihailovića.“
“Ja sam general Stevan Mirković. Postao sam u Beogradu SKOJ-evac 1943. godine. 1944. sam bio u Kosmajskom partizanskom odredu, učestvovao u oslobođenju Beograda, posle dva puta ranjavan na Sremskom frontu a u napadu na Brčko borio sam se i protiv Nemaca i protiv ustaša i protiv četnika.”
Šta je za njih Draža Mihailović?
Adum: Naravno da je bio heroj i čovek koji je voleo svoj narod i čuvao ga je od odmazde Nemaca.
Mirković: Draža je izdajnik, ceo rat je proveo u nekoj šumi ispod bukve, nije se tukao.
RSE: Kako ste reagovali na vest da su možda pronađene kosti Draže Mihailovića na Adi Ciganliji?
Mesto na kojem je navodno pronađena grobnica Draže Mihailovića
Adum: Sigurno bi red bio da mu se zna grob i da mu se oda poslednja počast.
Mirković: Oni koji su ubijali i bacali ubijene u Drinu, u Lim... ti ne treba da imaju grob, jer ni njihove žrtve nemaju grob.
RSE: A šta bi trebalo uraditi sa tim kostima?
Mirković: Kojim kostima? Ko zna čije su to kosti! To su kosti rimskih legionara. Dražini posmrtni ostaci su kremirani i rasuti. Draža nema grob. A nije ni zaslužio da ga ima.
Adum: Tamo je ubijen, sigurno.
RSE: Jedan od komentara, kada je pukla vest da je možda pronađen Dražin grob, bio je da je to veliki dan za Srbiju. Šta vi kažete?
Mirković: Ma, kakav veliki dan, bruka i sramota! To što su oni radili 90-ih u Bosni, mislim na Mladića, a Srebrenica je finale, to je isto Draža radio u dolini Lima u Crnoj Gori kada je čistio tu buduću Jugoslaviju od Muslimana. Ista je stvar, prema tome to su ti. I sad ako mi hoćemo Draži da dignemo muzej, da mostu preko Save damo njegovo ime, mi hoćemo da odgajamo nove četnike koji će isto to da rade u sledećoj generaciji. I zato ja kažem, Draži ne treba dati, jer nije zaslužio, ni spomenik krajputaš a kamoli neki muzej ili spomenik ili most. Ćuprija drvena ne treba da nosi njegovo ime!
Adum: Draža je sve to zaslužio, zaslužio je naravno da ima nadgrobni spomenik, da ljudi dolaze i odaju mu poštu i, naravno, da se most preko Ade Ciganlije nazove njegovim imenom jer je on zaista bio velika ličnost, istorijska ličnost zaslužna za Srbiju.
Prpa: Srbija se guši u raspolućenosti
Iako se u javnosti istoričari prepiru o ulozi četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, Branka Prpa kaže da je istoriografija jasno utvrdila da je partizanski pokret bio antifastički a četnički kolaboracionistički i da nema nikakvih dilema oko toga. Na pitanje da li je sporna uloga Draže Mihailovica, Prpa kaže:
„Ne vidim zašto bi bila sporna. Koje je to bitke vodio protiv Nemaca? I gde? I kada? Dakle, stvar je potpuno jasna, četničke jedinice su učestvovale u nemačkim ofanzivama protiv partizana. To je jedna stvar. A druga stvar su zločini prema civilnom stanovništvu i zločini po nacionalnoj osnovi."
RSE: Ako je to tako, šta onda danas radi država Srbija, tražeći kosti Draže Mihailovića?
Prpa: Država Srbija ima jedan problem. A to je, kada je Milošević krenuo u pregovore sa tadašnjim političkim rukovodstvima jugoslavenskih republika, onda je srpska strana negirala AVNOJ-evske granice. Dakle, srpska strana je negirala rezultat Drugog svetskog rata. A rezultat su avnojevske granice, koncept federacije i republika, odnosno ravnopravnost, jednakopravnost svih naroda, uključujući i muslimane.
RSE: Da li je tu veza sa 90-im godinama, objašnjenje zašto su se na ratištima nosila četnička znamenja, kokarde?
Prpa: Ideolozi tog rata su bili jasni u negiranju avnojevskih granica. To se pretvorilo u krvavi rat sa ogromnim žrtvama i razaranjima u 90-im godinama. Antifašistički pokret je od svog nastanka osuđivao takozvani bratoubilački rat, da se vi između sebe na osnovu nacionalne, verske pripadnosti eliminišete. Sve to što će se događati prilikom raspada Jugoslavije. U tom pokušaju da se četnički pokret iz tih ideoloških razloga prevede u antifašistički blok, a da se antifašistički pokret briše iz sećanja kao što je izbrisan Bulevar AVNOJ-a u Beogradu, i danas se Srbija guši. U suštinskoj raspolućenosti između te dve opcije.
RSE: A kakva se poruka, po vama, tim povodom danas šalje susedima?
Prpa: Da pitanje razgraničenja nije završeno. To je poruka.
Da je Srbija i danas podeljena na partizane i četnike, na one za koje je Draža Mihailović kolaboracionista i izdajnik i na one za koje je on čuvar srpskog naroda i nevina žrtva komunističkog terora, svedoči i ono što se događa oko i povodom mesta na kome još nisu završena iskopavanja. Sve bi to mogla biti unutrašnja stvar Srbije, da četnička priča nema svoj nastavak u 90-im godinama, pa time uticaj i na današnje odnose u regionu.
Sve deluje nadrealno i, prilika je da i mi kažemo tu tako rabljenu reč, srpski. Bivši Dražini saborci i sledbenici izjavljuju da je pronalazak kostiju veliki dan za Srbiju i licitiraju kako obeležiti njegov grob. Mediji se takmiče prenoseći pikantne detalje o nađenoj muštikli, lisicama, čokančetu iz koje se tradicionalno u Srbiji pila rakija...
Tvrde, pa demantuju da su se pripadnici SUBNOR-a, dakle bivši partizani, okupili oko mesta za koje se sumnja da je mesto gde je Draža Mihailović streljan nakon izricanja smrtne kazne 1946. godine, navodno negodujući i tražeći da se iskopavanje prekine. Navodno, policija uspeva da održi red. U blizini pronađene grobnice Beograđani se bezbrižno brčkaju.
Radio Slobodna Evropa u čijoj je tradiciji povezivanje ljudi sa najrazličitijim stavovima i biografijama, tim povodom telefonski je spojio jednog četnika i jednog partizana.
“Ja se zovem Ognjen Adum. U Beogradu sam 1942. godine primljen u Jugoslovensku ravnogorsku omladinu štab 501 koja je bila vrlo konspirativna organizacija. Ja sam bio šifrant u Štabu Vrhovne komande Draže Mihailovića.“
“Ja sam general Stevan Mirković. Postao sam u Beogradu SKOJ-evac 1943. godine. 1944. sam bio u Kosmajskom partizanskom odredu, učestvovao u oslobođenju Beograda, posle dva puta ranjavan na Sremskom frontu a u napadu na Brčko borio sam se i protiv Nemaca i protiv ustaša i protiv četnika.”
Šta je za njih Draža Mihailović?
Adum: Naravno da je bio heroj i čovek koji je voleo svoj narod i čuvao ga je od odmazde Nemaca.
Mirković: Draža je izdajnik, ceo rat je proveo u nekoj šumi ispod bukve, nije se tukao.
RSE: Kako ste reagovali na vest da su možda pronađene kosti Draže Mihailovića na Adi Ciganliji?
Adum: Sigurno bi red bio da mu se zna grob i da mu se oda poslednja počast.
Mirković: Oni koji su ubijali i bacali ubijene u Drinu, u Lim... ti ne treba da imaju grob, jer ni njihove žrtve nemaju grob.
RSE: A šta bi trebalo uraditi sa tim kostima?
Mirković: Kojim kostima? Ko zna čije su to kosti! To su kosti rimskih legionara. Dražini posmrtni ostaci su kremirani i rasuti. Draža nema grob. A nije ni zaslužio da ga ima.
Adum: Tamo je ubijen, sigurno.
RSE: Jedan od komentara, kada je pukla vest da je možda pronađen Dražin grob, bio je da je to veliki dan za Srbiju. Šta vi kažete?
Mirković: Ma, kakav veliki dan, bruka i sramota! To što su oni radili 90-ih u Bosni, mislim na Mladića, a Srebrenica je finale, to je isto Draža radio u dolini Lima u Crnoj Gori kada je čistio tu buduću Jugoslaviju od Muslimana. Ista je stvar, prema tome to su ti. I sad ako mi hoćemo Draži da dignemo muzej, da mostu preko Save damo njegovo ime, mi hoćemo da odgajamo nove četnike koji će isto to da rade u sledećoj generaciji. I zato ja kažem, Draži ne treba dati, jer nije zaslužio, ni spomenik krajputaš a kamoli neki muzej ili spomenik ili most. Ćuprija drvena ne treba da nosi njegovo ime!
Adum: Draža je sve to zaslužio, zaslužio je naravno da ima nadgrobni spomenik, da ljudi dolaze i odaju mu poštu i, naravno, da se most preko Ade Ciganlije nazove njegovim imenom jer je on zaista bio velika ličnost, istorijska ličnost zaslužna za Srbiju.
Prpa: Srbija se guši u raspolućenosti
Iako se u javnosti istoričari prepiru o ulozi četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, Branka Prpa kaže da je istoriografija jasno utvrdila da je partizanski pokret bio antifastički a četnički kolaboracionistički i da nema nikakvih dilema oko toga. Na pitanje da li je sporna uloga Draže Mihailovica, Prpa kaže:
„Ne vidim zašto bi bila sporna. Koje je to bitke vodio protiv Nemaca? I gde? I kada? Dakle, stvar je potpuno jasna, četničke jedinice su učestvovale u nemačkim ofanzivama protiv partizana. To je jedna stvar. A druga stvar su zločini prema civilnom stanovništvu i zločini po nacionalnoj osnovi."
RSE: Ako je to tako, šta onda danas radi država Srbija, tražeći kosti Draže Mihailovića?
Prpa: Država Srbija ima jedan problem. A to je, kada je Milošević krenuo u pregovore sa tadašnjim političkim rukovodstvima jugoslavenskih republika, onda je srpska strana negirala AVNOJ-evske granice. Dakle, srpska strana je negirala rezultat Drugog svetskog rata. A rezultat su avnojevske granice, koncept federacije i republika, odnosno ravnopravnost, jednakopravnost svih naroda, uključujući i muslimane.
RSE: Da li je tu veza sa 90-im godinama, objašnjenje zašto su se na ratištima nosila četnička znamenja, kokarde?
Prpa: Ideolozi tog rata su bili jasni u negiranju avnojevskih granica. To se pretvorilo u krvavi rat sa ogromnim žrtvama i razaranjima u 90-im godinama. Antifašistički pokret je od svog nastanka osuđivao takozvani bratoubilački rat, da se vi između sebe na osnovu nacionalne, verske pripadnosti eliminišete. Sve to što će se događati prilikom raspada Jugoslavije. U tom pokušaju da se četnički pokret iz tih ideoloških razloga prevede u antifašistički blok, a da se antifašistički pokret briše iz sećanja kao što je izbrisan Bulevar AVNOJ-a u Beogradu, i danas se Srbija guši. U suštinskoj raspolućenosti između te dve opcije.
RSE: A kakva se poruka, po vama, tim povodom danas šalje susedima?
Prpa: Da pitanje razgraničenja nije završeno. To je poruka.
