Formiranje Akademije nauka i umetnosti, kao najviše duhovne institucije bilo kog naroda, je istorijski događaj, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Ferid Muhić, profesor na skopskom univerzitetu Sveti Kiril i Metodij.
On ističe da je izabran za predsednika prve Bošnjačke akademije na konstitutivnoj sednici u Novom Pazaru, ali da će sedište biti u Sarajevu.
“Tamo su prostorije i tamo će ona funkcionisati. Naravno da može imati saradnike iz svih regiona, kao što već i ima. imamo saradnike iz Skoplja i iz drugih prostora na Balkanu, ali i iz dijaspore u Americi i Australiji. Institucionalno, ona je jedinstvena, integrisana, ili najviša naučno- umetnička institucija kao bilo koja druga akademija.”
Ideja je, kako naglašava Muhić, da se integriše bošnjački korpus u celom svetu, a pre svega u regionu, i stvaranje institucije koja će sublimirati i integrisati duhovna dostignuća bošnjačkog naroda.
O reakcijama iz Srbije da je taj čin “suprotan pravnim propisima Republike Srbije i nema nikakve veze sa nazivom te takozvane institucije”, Muhić kaže da je očekivao čestitke od svih u regionu i iz Srbije. On je iznenađen da su se pesnici iz Srpske akademije pozvali na javnog tužioca, sa obrazloženjem da prema zakonu postoji samo jedna akademija u Srbiji.
“Prvo, ovo neće biti u Srbiji, a i da bude, sta znači? Ustvari, treba promeniti jedan potpuno neprihvatljiv zakon. Kako se može doneti zakon o samo jednoj naučnoj instituciji u bilo kojoj državi koja je multietnička."
Velika uloga religijskih lidera
Muhić dodaje da su nezvanična Srbija i deo zvanične, kao što su neki univerzitetski profesori, već poslali srdačne čestitke. U svemu tome srpska javnost vidi jedan veliki plus, jedan svetionik koji će razbiti tamu, onoliko koliko to mogu učiniti naučne ustanove, kaže on.
“Zvanična reakcija me ne iznenađuje. Država koja je izvršila genocid nad Bošnjacima i koja potvrđuje svoj stav protestima protiv hapšenja izvršioca genocida, naravno da računa da narod nad kojim je izvršila genocid čak nema prava da postane pismen, a kamo li da ima i svoju akademiju.”
O tome da se ova institucija dovodi u vezi sa glavnim muftijom Islamske zajednice u Srbiji Muamerom Zukorlićem, koji je bio predsednik inicijativnog odbora, profesor Muhić kaže:
“Ja ću dopuniti - ne samo muftija u Srbiji Muamer Zukorlić, već i reisu –l- ulema u Bosni Mustafa Cerić, koji je doktorirao filozofiju na Čikaškom univerzitetu. Ovo koliko da se zna da to nisu zatvoreni tipovi intelektualaca koji ne znaju ništa osim onog što je povezano sa religijom. U istoriji svih akademija, naročito evropskih, kod njihovog konstituisanja religijski lideri su odigrali veliku ulogu.”
Akademija uopšte nije zamišljena kao politička niti kao religiozna. Sva četiri odeljenja Akademije se uopšte ne bave niti problemom politike, niti nekom aktuelnom teološkom problematikom u svetu, rekao je prvi predsednik Bošnjačke akademije nauke i umetnosti Ferid Muhić za Radio Slobodna Evropa.
On ističe da je izabran za predsednika prve Bošnjačke akademije na konstitutivnoj sednici u Novom Pazaru, ali da će sedište biti u Sarajevu.
“Tamo su prostorije i tamo će ona funkcionisati. Naravno da može imati saradnike iz svih regiona, kao što već i ima. imamo saradnike iz Skoplja i iz drugih prostora na Balkanu, ali i iz dijaspore u Americi i Australiji. Institucionalno, ona je jedinstvena, integrisana, ili najviša naučno- umetnička institucija kao bilo koja druga akademija.”
Ideja je, kako naglašava Muhić, da se integriše bošnjački korpus u celom svetu, a pre svega u regionu, i stvaranje institucije koja će sublimirati i integrisati duhovna dostignuća bošnjačkog naroda.
O reakcijama iz Srbije da je taj čin “suprotan pravnim propisima Republike Srbije i nema nikakve veze sa nazivom te takozvane institucije”, Muhić kaže da je očekivao čestitke od svih u regionu i iz Srbije. On je iznenađen da su se pesnici iz Srpske akademije pozvali na javnog tužioca, sa obrazloženjem da prema zakonu postoji samo jedna akademija u Srbiji.
“Prvo, ovo neće biti u Srbiji, a i da bude, sta znači? Ustvari, treba promeniti jedan potpuno neprihvatljiv zakon. Kako se može doneti zakon o samo jednoj naučnoj instituciji u bilo kojoj državi koja je multietnička."
Velika uloga religijskih lidera
Muhić dodaje da su nezvanična Srbija i deo zvanične, kao što su neki univerzitetski profesori, već poslali srdačne čestitke. U svemu tome srpska javnost vidi jedan veliki plus, jedan svetionik koji će razbiti tamu, onoliko koliko to mogu učiniti naučne ustanove, kaže on.
“Zvanična reakcija me ne iznenađuje. Država koja je izvršila genocid nad Bošnjacima i koja potvrđuje svoj stav protestima protiv hapšenja izvršioca genocida, naravno da računa da narod nad kojim je izvršila genocid čak nema prava da postane pismen, a kamo li da ima i svoju akademiju.”
O tome da se ova institucija dovodi u vezi sa glavnim muftijom Islamske zajednice u Srbiji Muamerom Zukorlićem, koji je bio predsednik inicijativnog odbora, profesor Muhić kaže:
“Ja ću dopuniti - ne samo muftija u Srbiji Muamer Zukorlić, već i reisu –l- ulema u Bosni Mustafa Cerić, koji je doktorirao filozofiju na Čikaškom univerzitetu. Ovo koliko da se zna da to nisu zatvoreni tipovi intelektualaca koji ne znaju ništa osim onog što je povezano sa religijom. U istoriji svih akademija, naročito evropskih, kod njihovog konstituisanja religijski lideri su odigrali veliku ulogu.”
Akademija uopšte nije zamišljena kao politička niti kao religiozna. Sva četiri odeljenja Akademije se uopšte ne bave niti problemom politike, niti nekom aktuelnom teološkom problematikom u svetu, rekao je prvi predsednik Bošnjačke akademije nauke i umetnosti Ferid Muhić za Radio Slobodna Evropa.
