Odnos državnih organa prema LGBT populaciji je poboljšan, iako se njeni problemi ne mogu rešiti samo održavanjem Parade ponosa, navedeno je u izveštaju Gej strejt alijense o stanju ljudskih prava LGBT u Srbiji za prošlu godinu koji je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, predstavljen u Skupštini grada. Inače, pripadnici i pripadnice seksualnih manjina u Srbiji izloženi su i dalje gotovo svakodnevnim pretnjama, govoru mržnje, diskriminaciji i nasilju.
Desetog oktobra 2010. nasilnici su divljali Beogradom pokazujući prezir i mržnju prema onima koji su, na miran način, pokušali da ukažu na svoj drugorazredni položaj u društvu, svakodnevne uvrede i nasilje kojem su izloženi, samo zbog toga što su seksualno drugačije orijentisani.
Zahvaljujući hiljadama policajaca, njihova bezbednost tog dana nije bila ugrožena, ali to nije bilo dovoljno da se promeni svest građana o položaju i tretmanu ove manjiske grupacije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kaže da je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije u Srbiji veoma rasprostranjena, pre svega zbog negativne društvene percepcije i visokog nivoa homofobije.
“ Pripadnici seksualnih manjina u Srbiji gotovo svakodnevno se suočavaju sa pretnjama, govorom mržnje, diskriminacijom. Posebno bih ukazala na poražavajuće podatke iz nekoliko većih istraživanja, prema kojima, čak, 12 odsto građana opravdava nasilje nad LGBT osobama, dok bi skoro petina, odnosno 17 procenata anketitarnih, “čvrstom rukom” pokušala da ubedi svoje dete da ne bude homoseksualno”, navodi ona.
Petrušić kaže da je instituciji, na čijem je čelu, do sada pristiglo 35 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, tako da upućuje apel državnim organima da se aktivnije uključe i reaguju brže na svaku pretnju.
Za poštovanje prava ove manjinske grupacije - deklarativno se zalažu i političari.
Upamćen po izjavi pred održavanje Parade ponosa – “da bi to trebalo da bude iza četiri zida” - gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ponudio je prostor gradske Skupštine za prezentaciju izveštaja Gej strejt alijense i poručio:
“Siguran sam da svi želimo da živimo u Beogradu u kome ljudi nemaju probleme zbog toga što imaju drugu boju kože, ili drugu versku pripadnost, ili seksualno opredeljenje. Ali, moramo da budemo svesni da smo, u ovom trenutku, kao društvo još uvek daleko od postizanja tog cilja.”
Tamna brojka
Koliko je daleko taj cilj, najbolje pokazuje pomenuti izveštaj.
Osim činjenice da je Parada ponosa održana i da je pokrenut dijalog sa predstavnicima političkih partija, državni organi Srbije nemaju više argumenata da se pohvale svojim odnosom prema ovoj populaciji.
Predstavnici Gej strejt alijanse pokrenuli su, u poslednje dve godine, dvadesetak postupaka zbog pretnji i napada na pripadnike LGBT populacije, ali kako kaže predsednik ove organizacije Lazar Pavlović, učinak pravosudnih organa je veoma slab.
“Od svih pokrenutih slučajeva, do sada su rešena samo dva. To slučajevi pretnji preko fejsbuka i SMS porukama. Iako su donete osuđujuće presude za one koji su pretili LGBT osobama, iako su sudovi u tom trenutku pokazali da mogu da presuđuju, dakle, da mogu da završavaju procese, generalna ocena je da se radi o veoma blagim pomacima”, kazao je on.
Zbog odsustva podške i izuzetno blage kaznene politike za počinioce nasilja i diskriminacije, najveći broj LGBT osoba još uvek je pod strahom i nema poverenje u državne institucije.
Tako da je, kako tvrdi advokat Veroljub Đukić, broj ugroženih pripadnika ove populacije daleko veći od broja podnetih prijava:
“U slučajevima kada se krše njihova ljudska prava, oni to ne prijavljuju, tako da je ta tamna brojka velika. Ono što sam primetio u dosadašnjoj praksi je to, da te krivične prijave posle duže vremena budu odbačene i tužilaštvo ih ne procesuira, tako da su samo oštećeni i Gej strejt alijansa, kao organizacija, prinuđeni da preuzmu krivično gonjenje od državnih organa, odnosno od državnog tužilaštva”, rekao je Đukić.
Desetog oktobra 2010. nasilnici su divljali Beogradom pokazujući prezir i mržnju prema onima koji su, na miran način, pokušali da ukažu na svoj drugorazredni položaj u društvu, svakodnevne uvrede i nasilje kojem su izloženi, samo zbog toga što su seksualno drugačije orijentisani.
Zahvaljujući hiljadama policajaca, njihova bezbednost tog dana nije bila ugrožena, ali to nije bilo dovoljno da se promeni svest građana o položaju i tretmanu ove manjiske grupacije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kaže da je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije u Srbiji veoma rasprostranjena, pre svega zbog negativne društvene percepcije i visokog nivoa homofobije.
“ Pripadnici seksualnih manjina u Srbiji gotovo svakodnevno se suočavaju sa pretnjama, govorom mržnje, diskriminacijom. Posebno bih ukazala na poražavajuće podatke iz nekoliko većih istraživanja, prema kojima, čak, 12 odsto građana opravdava nasilje nad LGBT osobama, dok bi skoro petina, odnosno 17 procenata anketitarnih, “čvrstom rukom” pokušala da ubedi svoje dete da ne bude homoseksualno”, navodi ona.
Petrušić kaže da je instituciji, na čijem je čelu, do sada pristiglo 35 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, tako da upućuje apel državnim organima da se aktivnije uključe i reaguju brže na svaku pretnju.
Za poštovanje prava ove manjinske grupacije - deklarativno se zalažu i političari.
Upamćen po izjavi pred održavanje Parade ponosa – “da bi to trebalo da bude iza četiri zida” - gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ponudio je prostor gradske Skupštine za prezentaciju izveštaja Gej strejt alijense i poručio:
“Siguran sam da svi želimo da živimo u Beogradu u kome ljudi nemaju probleme zbog toga što imaju drugu boju kože, ili drugu versku pripadnost, ili seksualno opredeljenje. Ali, moramo da budemo svesni da smo, u ovom trenutku, kao društvo još uvek daleko od postizanja tog cilja.”
Tamna brojka
Koliko je daleko taj cilj, najbolje pokazuje pomenuti izveštaj.
Osim činjenice da je Parada ponosa održana i da je pokrenut dijalog sa predstavnicima političkih partija, državni organi Srbije nemaju više argumenata da se pohvale svojim odnosom prema ovoj populaciji.
Predstavnici Gej strejt alijanse pokrenuli su, u poslednje dve godine, dvadesetak postupaka zbog pretnji i napada na pripadnike LGBT populacije, ali kako kaže predsednik ove organizacije Lazar Pavlović, učinak pravosudnih organa je veoma slab.
“Od svih pokrenutih slučajeva, do sada su rešena samo dva. To slučajevi pretnji preko fejsbuka i SMS porukama. Iako su donete osuđujuće presude za one koji su pretili LGBT osobama, iako su sudovi u tom trenutku pokazali da mogu da presuđuju, dakle, da mogu da završavaju procese, generalna ocena je da se radi o veoma blagim pomacima”, kazao je on.
Zbog odsustva podške i izuzetno blage kaznene politike za počinioce nasilja i diskriminacije, najveći broj LGBT osoba još uvek je pod strahom i nema poverenje u državne institucije.
Tako da je, kako tvrdi advokat Veroljub Đukić, broj ugroženih pripadnika ove populacije daleko veći od broja podnetih prijava:
“U slučajevima kada se krše njihova ljudska prava, oni to ne prijavljuju, tako da je ta tamna brojka velika. Ono što sam primetio u dosadašnjoj praksi je to, da te krivične prijave posle duže vremena budu odbačene i tužilaštvo ih ne procesuira, tako da su samo oštećeni i Gej strejt alijansa, kao organizacija, prinuđeni da preuzmu krivično gonjenje od državnih organa, odnosno od državnog tužilaštva”, rekao je Đukić.
