Ideja o podeli Kosova, koju srpski zvaničnici sve češće javno plasiraju, nije državni stav, tvrde u Vladi Srbije. Uz opasku da je govorio o razgraničenju a ne podeli, zamenik premijera i lider socijalista Ivica Dačić poziva one koji se tome protive da mu kažu šta je onda rešenje za Kosovo i poručuje da njegov posao nije pričanje bajki za laku noć.
Ovakve poruke iz Beograda mogle bi biti i probni baloni a domaći i strani analitičari upozoravaju da je to loša ideja koja bi mogla izazvati domino efekat čak i u samoj Srbiji.
Dugo vremena tabu tema među srpskim zvaničnicima podela Kosova se sada nagoveštava kao moguće rešenje Srba i Albanaca. Objašnjavajući svoju izjavu prištinskom „Zeriju“ zamenik srpskog premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da se ne zalaže za podelu Kosova već za razgraničenje i da bi to moglo da bude brzo i realno rešenje o čemu bi se izjasnili građani na referendumu.
“Ja nikada nisam upotrebio termin podela Kosova nego sam govorio o tome da se napravi kompromis između Srba i Albanaca. Ja apsolutno ne menjam niti želim da menjam državnu politiku oko Kosova, ja i dalje podržavam politiku koju Srbija ima, poštujem Ustav Srbije. Meni niko ne može da zameri da ja i moja partija nismo učinili sve za odbranu Kosova. Mi smo Kosovo oružjem branili za razliku od nekih drugih koji su samo teoretisali u Beogradu”, poručuje Dačić.
Dačić je ovaj predlog izneo "kao čovek koji se rodio i živeo na Kosovu". A Borko Stefanović je nedavno kao šef beogradskog pregovaračkog tima najavio da je Beograd između ostalog spreman da razgovara i o podeli Kosova. Takve izjave međutim, nisu državni stav i kabinet nikada nije razmatrao ovu temu, tvrdi šef vladine kancelarije za medije Milivoje Mihajlović.
“Stav Vlade Srbije je određen Ustavom, da je to deo Srbije koji je pod protektoratom Ujedinjenih nacija”, kaže on.
"Nek' me isključe iz vlade"
Okvir na osnovu koga Beograd pristupa razgovorima sa Prištinom je Ustav Srbije, tvrdi i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova i nadređeni šefu pregovaračkog tima koji je takođe izrazio spremnost da se razgovara i o podeli Kosova.
“Postoji samo jedna politika, ona je državna, zajednička politika zasnovana na Ustavu Srbije i obavezujućim rezolucijama Skupštine koje su vrlo eksplicitne kada je reč o teritorijalnoj celovitosti ove zemlje”, kategoričan je Jeremić.
Slobodan Homen
Izjave o podeli Kosova kose se sa javno proklamovanom državnom politikom, ali Dačić neće snositi sankcije jer je jasno naznačio da je reč o ličnom stavu, objasnio je koordinator Vlade za odnose s javnošću Slobodan Homen.
Sam Dačić podseća da nije činovnik u vladi već predsednik političke partije i da mu neće predsednik Vlade određivati koji je program njegove političke stranke.
“Hajde da ja sad vas pitam, da li vi mislite da sam nešto loše rekao, zar većina vas ne misli ono što sam rekao. Pa, nemojte onda da budete licemerni i da govorite da sam ja sad nešto izmislio. Što naši političari kad odu na Kosovo ne idu u Prištinu da drže mitinge nego idu u Kosovsku Mitrovicu”, uzvratio je Dačić novinarima.
“Pa, dobro neka me isključe iz Vlade, pa šta? Najbolje je da ne sme niko ništa da kaže”, poručio je.
Plusevi i minusi
Međutim, Brisel i Vašington su odavno zauzeli stav da će Kosovo biti nezavisno a jednom zauzete stavove po nekim veoma važnim temama, napominje Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose, veoma teško pomeraju.
„I u tom kontekstu sve što se dešava poslednjih nekoliko godina je apsolutno fokusirano u odnosu na strateški cilj koji je postavljen, odnosno na politiku koja je u Vašingtonu i Briselu uspostavljena prema Kosovu“, objašnjava Joksimovićeva.
Američki stručnjak za Balkan Danijel Server za RSE je rekao da je ideja o podeli Kosova užasna tvrdeći da bi izazvala domino efekat najpre u samoj Srbiji a da bi takva opsnost postojala i u BIH i Makedoniji.
Ideja o podeli Kosova u Srbiji nije nova. Čula se iz krugova SANU još devedesetih kada je akademija zagovarala etničke podele u bivšoj SFRJ, pre svega u BIH i Hrvatskoj. I Dačić tvrdi da se nije sada setio podele Kosova već da je to predlagao Slobodanu Miloševiću kada je potpisivan Dejtonski sporazum.
Profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Predrag Simić kaže da se ideja o podeli Kosova javlja kod nove generacije političara koji nisu dovoljno upoznati sa svim njenim plusevima i minusima.
„Prva posledica takve ideje bila bi ono što se već govori u javnosti, da u delu albanskog javnog mnenja i političke elite postoji stav da bi podela značila i razmenu teritorija. Drugim rečima da bi Priština možda bila spremna da se odrekne severnog Kosova za ono što se tamo zove istočno Kosovo a to je Preševska dolina sa tri opštine Preševom, Bujanovcem i Medveđom. I videli smo ovih dana da je i predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa tu ideju naglasio. Drugo, ako bi došlo do podele Kosova šta bi se desilo sa Bosnom, sa Makedonijom, šta bi se desilo sa Sandžakom“, upozorava profesor Simić.
U međuvremenu Beograd i Prištinu u Briselu čeka nova runda dijaloga u utorak i sredu o temama koje su otvorene na prethodnim susretima, telekomunikacijama, električnoj energiji, slobodi kretanja, katastru i matičnim knjigama.
Predsedavajući Stalnog saveta OEBS-a Renatas Norkus rekao je, u Beogradu na 10. godišnjici Misije OEBS-a u Srbiji, da su razgovori Beograda i Prištine počeli dobro, kao i da duh konstruktivnog dijaloga mora i dalje da se nastavi, ali da je još dugačak put do pronalaženja rešenja.
A generalni sekretar OEBS-a Mark Peren de Brišambo naveo je da je ta organizacija svesna komplikovane situacije kada se radi o Kosovu i ukazao da treba naći pragmatična rešenja koja će poboljšati svakodnevni život svih gradjana na Kosovu.
Ovakve poruke iz Beograda mogle bi biti i probni baloni a domaći i strani analitičari upozoravaju da je to loša ideja koja bi mogla izazvati domino efekat čak i u samoj Srbiji.
Dugo vremena tabu tema među srpskim zvaničnicima podela Kosova se sada nagoveštava kao moguće rešenje Srba i Albanaca. Objašnjavajući svoju izjavu prištinskom „Zeriju“ zamenik srpskog premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da se ne zalaže za podelu Kosova već za razgraničenje i da bi to moglo da bude brzo i realno rešenje o čemu bi se izjasnili građani na referendumu.
“Ja nikada nisam upotrebio termin podela Kosova nego sam govorio o tome da se napravi kompromis između Srba i Albanaca. Ja apsolutno ne menjam niti želim da menjam državnu politiku oko Kosova, ja i dalje podržavam politiku koju Srbija ima, poštujem Ustav Srbije. Meni niko ne može da zameri da ja i moja partija nismo učinili sve za odbranu Kosova. Mi smo Kosovo oružjem branili za razliku od nekih drugih koji su samo teoretisali u Beogradu”, poručuje Dačić.
Dačić je ovaj predlog izneo "kao čovek koji se rodio i živeo na Kosovu". A Borko Stefanović je nedavno kao šef beogradskog pregovaračkog tima najavio da je Beograd između ostalog spreman da razgovara i o podeli Kosova. Takve izjave međutim, nisu državni stav i kabinet nikada nije razmatrao ovu temu, tvrdi šef vladine kancelarije za medije Milivoje Mihajlović.
“Stav Vlade Srbije je određen Ustavom, da je to deo Srbije koji je pod protektoratom Ujedinjenih nacija”, kaže on.
"Nek' me isključe iz vlade"
Okvir na osnovu koga Beograd pristupa razgovorima sa Prištinom je Ustav Srbije, tvrdi i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova i nadređeni šefu pregovaračkog tima koji je takođe izrazio spremnost da se razgovara i o podeli Kosova.
“Postoji samo jedna politika, ona je državna, zajednička politika zasnovana na Ustavu Srbije i obavezujućim rezolucijama Skupštine koje su vrlo eksplicitne kada je reč o teritorijalnoj celovitosti ove zemlje”, kategoričan je Jeremić.
Izjave o podeli Kosova kose se sa javno proklamovanom državnom politikom, ali Dačić neće snositi sankcije jer je jasno naznačio da je reč o ličnom stavu, objasnio je koordinator Vlade za odnose s javnošću Slobodan Homen.
Sam Dačić podseća da nije činovnik u vladi već predsednik političke partije i da mu neće predsednik Vlade određivati koji je program njegove političke stranke.
“Hajde da ja sad vas pitam, da li vi mislite da sam nešto loše rekao, zar većina vas ne misli ono što sam rekao. Pa, nemojte onda da budete licemerni i da govorite da sam ja sad nešto izmislio. Što naši političari kad odu na Kosovo ne idu u Prištinu da drže mitinge nego idu u Kosovsku Mitrovicu”, uzvratio je Dačić novinarima.
“Pa, dobro neka me isključe iz Vlade, pa šta? Najbolje je da ne sme niko ništa da kaže”, poručio je.
Plusevi i minusi
Međutim, Brisel i Vašington su odavno zauzeli stav da će Kosovo biti nezavisno a jednom zauzete stavove po nekim veoma važnim temama, napominje Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose, veoma teško pomeraju.
„I u tom kontekstu sve što se dešava poslednjih nekoliko godina je apsolutno fokusirano u odnosu na strateški cilj koji je postavljen, odnosno na politiku koja je u Vašingtonu i Briselu uspostavljena prema Kosovu“, objašnjava Joksimovićeva.
Američki stručnjak za Balkan Danijel Server za RSE je rekao da je ideja o podeli Kosova užasna tvrdeći da bi izazvala domino efekat najpre u samoj Srbiji a da bi takva opsnost postojala i u BIH i Makedoniji.
Ideja o podeli Kosova u Srbiji nije nova. Čula se iz krugova SANU još devedesetih kada je akademija zagovarala etničke podele u bivšoj SFRJ, pre svega u BIH i Hrvatskoj. I Dačić tvrdi da se nije sada setio podele Kosova već da je to predlagao Slobodanu Miloševiću kada je potpisivan Dejtonski sporazum.
Profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Predrag Simić kaže da se ideja o podeli Kosova javlja kod nove generacije političara koji nisu dovoljno upoznati sa svim njenim plusevima i minusima.
„Prva posledica takve ideje bila bi ono što se već govori u javnosti, da u delu albanskog javnog mnenja i političke elite postoji stav da bi podela značila i razmenu teritorija. Drugim rečima da bi Priština možda bila spremna da se odrekne severnog Kosova za ono što se tamo zove istočno Kosovo a to je Preševska dolina sa tri opštine Preševom, Bujanovcem i Medveđom. I videli smo ovih dana da je i predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa tu ideju naglasio. Drugo, ako bi došlo do podele Kosova šta bi se desilo sa Bosnom, sa Makedonijom, šta bi se desilo sa Sandžakom“, upozorava profesor Simić.
U međuvremenu Beograd i Prištinu u Briselu čeka nova runda dijaloga u utorak i sredu o temama koje su otvorene na prethodnim susretima, telekomunikacijama, električnoj energiji, slobodi kretanja, katastru i matičnim knjigama.
Predsedavajući Stalnog saveta OEBS-a Renatas Norkus rekao je, u Beogradu na 10. godišnjici Misije OEBS-a u Srbiji, da su razgovori Beograda i Prištine počeli dobro, kao i da duh konstruktivnog dijaloga mora i dalje da se nastavi, ali da je još dugačak put do pronalaženja rešenja.
A generalni sekretar OEBS-a Mark Peren de Brišambo naveo je da je ta organizacija svesna komplikovane situacije kada se radi o Kosovu i ukazao da treba naći pragmatična rešenja koja će poboljšati svakodnevni život svih gradjana na Kosovu.
