„Nijedna tema za Beograd nije tabu“, objasnio je šef beogradskog pregovaračkog tima sa Prištinom Borko Stefanović poslanicima u Skupštini Srbije svoju nedavnu izjavu da je srpska strana spremna da razgovara i o podeli Kosova.
Opozicija je ovu izjavu dočekala na nož, a analtičari primećuju da bi podela Kosova bio način da se ono prizna.
Prvi put je sa jedne zvanične adrese u Beogradu stigao nagoveštaj da bi moglo da se razgovara i o podeli Kosova. No, šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović, koji je i plasirao tu priču, objašnjava da je to podrazumevalo otvorenost srpske strane da razgovara o svemu, a ne konkretan predlog.
„Ono što smo mi rekli vezano za podelu Kosova jeste da je to samo jedna od tema oko kojih smo mi spremni da razgovaramo. I skupštinska rezolucija poslednja, koju ste vi usvojili, nam omogućuva i daje dovoljno prostora za to, a vi je pročitajte. A da li to znači da mi priznajemo Kosovo i Metohiju kao nezvisnu državu, apsolutno ne znači“, poručuje Stefanović.
Premijer Mirko Cvetković bio je mnogo određeniji u tvrdnji da nema zaokreta Beograda.
„Ne radi se ni o kakvoj novoj politici koju država u tom pravcu preduzima“, tvrdi premijer.
U iščekivanju četvrte runde razgovora koja bi trebalo da donese rešenje za katastar i matične knjige iz Prištine je jasno poručeno da će dijalog sa Beogradom postati neprihvatljiv ako i u jednom trenutku politička pitanja poput podele Kosova postanu tema. Tako nešto ne može biti tema ni za veći deo srpske opozicije.
Ljubomir Kragović, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo iz redova Srpske radikalne stranke, koja je tražila da državni fukcnioneri podnesu račun Skupštini o politici prema Kosovu, tvrdi da u skupštinskim rezolucijama nema ni rečenice o mogućoj podeli.
„Mene pitaju građani centralnog Kosova, građani Štrpca, kosovskog Pomoravlja, šta ovi rade, šta nas dele, ko je njima dao mandat? Da li je to po nalogu Vuka Jeremića, da li je to po nalogu Borisa Tadića? U čije ime govori taj Borko Stefanović, koga on hoće da deli, čiju babovinu hoće da deli?“, preneo je Kragović.
Pristajanje na razgovor o podeli značilo bi da je Beograd sam prekršio Rezoluciju 1244 na koju se su se zvaničnici svojevremeno toliko pozivali, tvrdi Velimir Ilić, lider Nove Srbije.
„Ja se sećam razgovora sa Putinom u Moskvi kada smo bili Tadić, Koštunica i ja. On je rekao „nemojte ja da budem gospodine predsedniče Tadiću veći Srbin od vas. Ja vam štitim Rezoluciju koja vas pokriva a vi je kršite“, kaže Ilić.
Janjić: Žurba za priznanjem Kosova
Za bilo koje rešenje koje ne podrazumeva Kosovo u sastavu Srbije bila bi potrebna promena Ustava jer se u preambuli podvlači da je Kosovo deo Srbije. Za promenu ove preambule unete u Ustav 2006. zalažu se jedino Liberalno demokratska partija i Srpski pokret obnove.
Ivan Andrić
Ivan Andrić iz LDP-a kaže da će sva pitanja oko kojih je moguć dogovor predstavnika srpskog naroda na Kosovu i albanskog naroda ova partija podržati i da bi Beograd time trebalo da se rukovodi.
„Ako je taj put podela i ako on može da dobije podršku onda ćemo mi to podržati. Ono što je najlošije za Srbiju je da se takvo pitanje ostavlja otvorenim iz godine u godinu i da se, kao što je slučaj danas u Skupštini Srbije, koristi od antireformističkih snaga“, poručuje Andrić.
Ideja o podeli Kosova prisutna je već duže vreme u srpskoj javnosti ali su zvaničnici do sada odbacivali takvu mogućnost.
Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose kaže da ova vlada bez obzira na javne izjave pokušava da skine sa svojih leđa teret statusa Kosova.
„Da budem direktan, podela je način da se prizna Kosovo. Beograd iz nekih razloga, koji su pre svega jasni vrhu vlasti a ne i javnosti, žuri da što pre prizna Kosovo, i otuda ta priča o podeli“, smatra Janjić.
U opštinama na severu Kosova funkcionišu institucije Republike Srbije i većinsko srpsko stanovništvo ne prihvata kosovsku vlast. Međutim, prvi čovek pregovaračkog tima Borko Stefanović tvrdi da ne treba niko da misli „da mi nešto tajno dogovaramo u tom smislu“.
„Ja mogu da pričam o svemu, druga je stvar šta ćemo da dogovorimo i šta ćemo da implementiramo. Ali nemojte da insinuirate stvari koje ne postoje, molim vas“, poručio je Stefanović.
Beograd ne govori javno o podeli Kosova, kaže Dušan Janjić, iako je ta ideja prisutna i u samoj Tadićevoj Demokratskoj stranci, zato što je prošle godine pokušao u dva tri navrata da lobira u međunarodnoj zajednici i pokazalo se da je trenutno raspoloženje od Vašingtona na dalje da se ne bi ulazilo u taj rizik prekrajanja postojećih granica.
„Povezivanje sa trenutnom fazom tehničkog dijaloga je zaista malo iznenađujuće jer se još ništa nije ni postiglo. Iza toga stoji ovaj problem da očigledno u Beogradu nekako pokušavaju da skinu sa vrata sebi to pitanje statusa. Nisu to unutrašnje politički pritisci na njih jer ovde kao što vidimo i nema neke rasprave, to su ili ubeđenja u samoj Demokratskoj stranci ili možda i neki spoljno politički aranžmani. Moguće je da postoji još jedna taktička ideja da se Priština isprovocira i da napusti tehnički dijalog ali ne želim da verujem da je to u pitanju“, zaključuje Janjić.
Opozicija je ovu izjavu dočekala na nož, a analtičari primećuju da bi podela Kosova bio način da se ono prizna.
Prvi put je sa jedne zvanične adrese u Beogradu stigao nagoveštaj da bi moglo da se razgovara i o podeli Kosova. No, šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović, koji je i plasirao tu priču, objašnjava da je to podrazumevalo otvorenost srpske strane da razgovara o svemu, a ne konkretan predlog.
„Ono što smo mi rekli vezano za podelu Kosova jeste da je to samo jedna od tema oko kojih smo mi spremni da razgovaramo. I skupštinska rezolucija poslednja, koju ste vi usvojili, nam omogućuva i daje dovoljno prostora za to, a vi je pročitajte. A da li to znači da mi priznajemo Kosovo i Metohiju kao nezvisnu državu, apsolutno ne znači“, poručuje Stefanović.
Premijer Mirko Cvetković bio je mnogo određeniji u tvrdnji da nema zaokreta Beograda.
„Ne radi se ni o kakvoj novoj politici koju država u tom pravcu preduzima“, tvrdi premijer.
U iščekivanju četvrte runde razgovora koja bi trebalo da donese rešenje za katastar i matične knjige iz Prištine je jasno poručeno da će dijalog sa Beogradom postati neprihvatljiv ako i u jednom trenutku politička pitanja poput podele Kosova postanu tema. Tako nešto ne može biti tema ni za veći deo srpske opozicije.
Ljubomir Kragović, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo iz redova Srpske radikalne stranke, koja je tražila da državni fukcnioneri podnesu račun Skupštini o politici prema Kosovu, tvrdi da u skupštinskim rezolucijama nema ni rečenice o mogućoj podeli.
„Mene pitaju građani centralnog Kosova, građani Štrpca, kosovskog Pomoravlja, šta ovi rade, šta nas dele, ko je njima dao mandat? Da li je to po nalogu Vuka Jeremića, da li je to po nalogu Borisa Tadića? U čije ime govori taj Borko Stefanović, koga on hoće da deli, čiju babovinu hoće da deli?“, preneo je Kragović.
Pristajanje na razgovor o podeli značilo bi da je Beograd sam prekršio Rezoluciju 1244 na koju se su se zvaničnici svojevremeno toliko pozivali, tvrdi Velimir Ilić, lider Nove Srbije.
„Ja se sećam razgovora sa Putinom u Moskvi kada smo bili Tadić, Koštunica i ja. On je rekao „nemojte ja da budem gospodine predsedniče Tadiću veći Srbin od vas. Ja vam štitim Rezoluciju koja vas pokriva a vi je kršite“, kaže Ilić.
Janjić: Žurba za priznanjem Kosova
Za bilo koje rešenje koje ne podrazumeva Kosovo u sastavu Srbije bila bi potrebna promena Ustava jer se u preambuli podvlači da je Kosovo deo Srbije. Za promenu ove preambule unete u Ustav 2006. zalažu se jedino Liberalno demokratska partija i Srpski pokret obnove.
Ivan Andrić iz LDP-a kaže da će sva pitanja oko kojih je moguć dogovor predstavnika srpskog naroda na Kosovu i albanskog naroda ova partija podržati i da bi Beograd time trebalo da se rukovodi.
„Ako je taj put podela i ako on može da dobije podršku onda ćemo mi to podržati. Ono što je najlošije za Srbiju je da se takvo pitanje ostavlja otvorenim iz godine u godinu i da se, kao što je slučaj danas u Skupštini Srbije, koristi od antireformističkih snaga“, poručuje Andrić.
Ideja o podeli Kosova prisutna je već duže vreme u srpskoj javnosti ali su zvaničnici do sada odbacivali takvu mogućnost.
Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose kaže da ova vlada bez obzira na javne izjave pokušava da skine sa svojih leđa teret statusa Kosova.
„Da budem direktan, podela je način da se prizna Kosovo. Beograd iz nekih razloga, koji su pre svega jasni vrhu vlasti a ne i javnosti, žuri da što pre prizna Kosovo, i otuda ta priča o podeli“, smatra Janjić.
U opštinama na severu Kosova funkcionišu institucije Republike Srbije i većinsko srpsko stanovništvo ne prihvata kosovsku vlast. Međutim, prvi čovek pregovaračkog tima Borko Stefanović tvrdi da ne treba niko da misli „da mi nešto tajno dogovaramo u tom smislu“.
„Ja mogu da pričam o svemu, druga je stvar šta ćemo da dogovorimo i šta ćemo da implementiramo. Ali nemojte da insinuirate stvari koje ne postoje, molim vas“, poručio je Stefanović.
Beograd ne govori javno o podeli Kosova, kaže Dušan Janjić, iako je ta ideja prisutna i u samoj Tadićevoj Demokratskoj stranci, zato što je prošle godine pokušao u dva tri navrata da lobira u međunarodnoj zajednici i pokazalo se da je trenutno raspoloženje od Vašingtona na dalje da se ne bi ulazilo u taj rizik prekrajanja postojećih granica.
„Povezivanje sa trenutnom fazom tehničkog dijaloga je zaista malo iznenađujuće jer se još ništa nije ni postiglo. Iza toga stoji ovaj problem da očigledno u Beogradu nekako pokušavaju da skinu sa vrata sebi to pitanje statusa. Nisu to unutrašnje politički pritisci na njih jer ovde kao što vidimo i nema neke rasprave, to su ili ubeđenja u samoj Demokratskoj stranci ili možda i neki spoljno politički aranžmani. Moguće je da postoji još jedna taktička ideja da se Priština isprovocira i da napusti tehnički dijalog ali ne želim da verujem da je to u pitanju“, zaključuje Janjić.
