Politika interesa prema Libiji

Dramatična dešavanja u Tunisu, Egiptu i Libiji od samog početka bila su prva vest na svim srpskim medijima ali, sudeći po razvoju događaja, nisu bila u vrhu interesovanja zvaničnih političkih krugova u Beogradu.

Tek pošto se situacija zaoštrila do krajnjih granica u Tripoliju, obustavljena je vojno-ekonomska saradnja sa Libijom.

Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, kaže da se ta reakcija dogodila više nego kasno.

„Nismo reagovali pet do 12, nego najmanje pola sata posle 12. Već danima i nedeljama stižu informacije da libijski režim puca na sopstveni narod. Kada se prva takva vest potvrdila, trebala je da usledi i reakcija Srbije“, navodi Varga.

Embargo na poslove sa Libijom poklopio se sa uvođenjem sankcija režimu u Tripoliju od strane Ujedinjenih nacija, ali se tih dana dogodilo da se na dnevnom redu Skupštine Srbije nađe i tačka u kojoj je trebalo da se raspravlja o ukidanju viza za građane Libije.

Kako je i to pokazalo da nešto ne štima, kao glas razuma oglasio se Dragoljub Mićunović, predsednik Spoljnopolitičkog odbora srpskog Parlamenta, i pozvao da se dobro razmisli o svemu.

„Moramo voditi računa da li pojedine zemlje poštuju ljudska prava, a ne samo gledati na njih sa stanovišta nekih naših interesa, bilo ekonomskih, bilo političkih, da li su zemlje priznale Kosovo ili ne. Sa režimima koji ubijaju svoje građane, ne treba da razvijamo prijateljske odnose, da budemo slepi za to što se tamo događa“, rekao je Mićunović.

Vlada je povukla predlog o ukidanju viza za Libiju iz skupštinske procedure, a počeo je da se dovodi u pitanje i smisao samita povodom pedesetogodišnjice nesvrstanih zemalja u septembru u Beogradu, čiji sponzor je trebalo da bude Egipat, aktuelni predsedavajući pokreta, što je ranije dogovoreno sa sada svrgnutim predsednikom Hosni Mubarakom lično.

Dve politike

Predrag Simić, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Parizu, rekao je da je do ovakvih paradoksa dovelo i to što Srbija ima najmanje dve politike – proevropsku i onu koja se bazira na saradnji sa nesvrstanima, i da se u slučaju Libije radilo o politici interesa.

„Očekivanja da će Libija ponovno postati važan trgovinski partner, u kojoj će srpska preduzeća moći da nastave da rade kao i nekada, objašnjava veliku uzdržanost ali i simpatije za Gadafija od strane određenih javnih medija i određenih javnih ličnosti“, navodi Simić.

Srbija je bila prinuđena da „na led“ stavi poslove sa Libijom, pa će izvoz oružja, izgradnja vojno-medicinskog centra u Tripoliju po ugledu na beogradsku VMA, vrednog 400 miliona dolara, i drugi građevinski i vojni aranžmani bar sačekati rasplet drame u ovoj afričkoj zemlji.

Beograđani koji prate situaciju kažu nam da uglavnom nisu ravnodušni na ono što se dešava na severu Afrike:

„Ne interesuje me mnogo.“

„Nemam ti pojma o tome.“

„Ne znam na šta će da izađe sve ovo. Ne izgleda mi dobro. Biće gadno. Na žalost, to su sve neke zemlje sa kojima imamo kakve-takve odnose.“

„Najvažnije je da su se vratili svi oni koji su hteli da se vrate.“

„Opet je pitanje šta će nam reći Evropa i Amerika. Mislim da mi nemamo mnogo izbora na svoj stav.“

„On je ipak samo predsjednik, a ponaša se kao car. Naravno da bi trebao da ode.“

„Trebao bi da ode, ako to većina naroda želi. U početku je bio dobar momak, isto kao i neki kod nas.“

„Nije dobro. Na kraju će sigurno srušiti vlast, ali Srbija treba da reši svoj stanje ovde kod kuće.“

Loše procene

Dok Srbija ne zna šta će od problema i brojnih štrajkova u svojoj kući, u Beogradu joj se desio još jedan protest. Libijci na studijama u Beogradu demonstrirali su ispred ambasade njihove zemlje.

„Moja zemlja je Libija a diktator se zove Gadafi. Njegova porodica kontroliše i ubija našu decu. Bombarduju nas avionima. Bio je masakr u Tripoliju i sa tim normalan čovek ne može da se smiri. Ubija ljude da bi ostao na vlasti. Dokle? Vi koji podržavate Gadafija upamtite da će Gadafi otići, ali će Libija ostati“, naveo je jedan od demonstranta.

Zbog loše procene, Srbija se već „opekla“ u slučaju „Nobel“, kada je imala potpuno različit stav od zemalja Evropske unije, a umalo da u isti problem upadne i sada.

Laslo Varga kaže da Beograd nije smeo da dozvoli da se nađe u zamci i vaga između ekonomskih i političkih interesa sa jedne strane i univerzalnih ljudskih prava sa druge.

„Mislim da je to najveći problem cele ove priče. Za jednu zemlju koja želi da postane članica EU, ne samo u ekonomskom, političkom, ali i u vrednosnom smislu, ne bi bilo dopustivo da na ovaj način vodi svoju politiku ili donosi odluke“, rekao je Varga.

Bilo kako bilo, niko za sada, kaže profesor Predrag Simić, ne može da prognozira kako će se završiti događaji na severu Afrike.

„Ove događaje možemo nazvati izrazima nezadovoljstva, ali da li će posle zime doći proleće, to ćemo tek videti“, kaže Simić.

Srbiju, zaključuje Laslo Varga, zbog trome reakcije u slučaju Libije, u evropskim integracijama najverovatnije ne očekuju direktne posledice, ali šteta je ipak učinjena.

„Umesto da poboljšamo sliku koja o nama postoji, u političkim krugovima mi tu sliku i kvarimo“, ocenjuje Varga.

Iako se libijskom vladaru, Moameru el Gadafiju, pozicije u Srbiji polako ruše, ostala mu je jedna titula koja mu verovatno neće mnogo značiti - i dalje je nosilac počasnog doktorata na jednom beogradskom privatnom univerzitetu.