Cijela sedmica bila je u znaku brojnih posjeta najviših zvaničnika međunarodne zajednice Bosni i Hercegovini, posebno iz Evropske unije, a zatim i Džejmsa Stajnberga, zamjenika državnog sekretara SAD.
Sve je počelo raspravom u Briselu o novom evropskom i međunarodnom angažovanju evropske zajednice na bh. prostoru. Zatim je Doris Pak, izvjestiteljica Evropskog parlamenta za BiH u Sarajevu ponovo istakla koje sve probleme izaziva nekonstituisanje vlasti.
Takođe, tokom sastanka visokog predstavnika Valentina Incka sa predstavnicima Višegradske grupe zemalja, naglašena je zabrinutost EU zbog blokada u reformama i spore uspostave novih organa vlasti.
Podsjećamo na riječi Doris Pak, specijalne izvjestiteljice Evropskog parlamenta za BiH.
Doris Pak, nemačka političarka i članica Evropskog parlamenta, 24. februar 2011."Nije normalno da država nema vladu pet mjeseci, i to zbog etnički motivisanih razloga. Vi niste Belgija. Političari moraju barem da se dogovore u vezi osnovnog dokumenta u vezi koalicije, da se dogovore kako povesti brže BiH prema EU. Ja znam da smo puno puta pogriješili. Znam da smo trebali biti čvršći, snažniji, direktniji. Zadnje četiri godine smo izgubili jako puno prilika. Ali, ne leži sva odgovornost na međunarodnoj zajednici. Vi ste demokratska zemlja, vi morate graditi zemlju u tom smislu. Kako može jedna mala zemlja poput Bosne i Hercegovine imati trinaest ministarstava obrazovanja!? To je toliko teška i komplikovana struktura. Tražite od političara da se to promijeni", rekla je ona.
U sličnom tonu, govorio je tokom posjete Bosni i Hercegovini, izvršni direktor za Evropu i centralnu Aziju pri zajedničkoj Službi inostranih poslova EU, Miroslav Lajčak, inače bivši visoki predstavnik u BiH.
"Rukovodstvo BiH mora učiniti dodatni napor i fokusirati se na uspostavu vlasti koja je prioritet, ne samo u smislu deblokiranja procesa evropskih integracija BiH, nego i kako bi iste radile na preostalim reformama za dobrobit građana BiH", rekao je Lajčak.
Posjeta Džejmsa Stajnberga, zamjenika državnog sekretara SAD Hilari Klinton, takođe je potvrdila pojačanu diplomatsku aktivnost u BiH. Većina domaćih političara u BiH smatra da je dolazak brojnih međunarodnih izaslanika ohrabrenje za političke lidere da naprave neophodne dogovore.
BiH potonula u probleme
Izuzetna diplomatska aktivnost u samo nekoliko dana uključila je i prvu sjednicu trećeg ciklusa „Parlamenta za Evropu“ , okupljajući predstavnike državnog, entitetskih i zakonodavstva Distrikta Brčko kako bi se razgovaralo o napretku Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji i naznačili ključni prioritetima za 2011. godinu.
"Parlament za Evropu“ osmišljen je tako da podstiče aktivan doprinos svih članova Parlamenta u procesu evropskih integracija. Usmjeren je na ključnu ulogu parlamentaraca koji se trebaju pobrinuti da Bosna i Hercegovina ispuni uslove Evropske unije i na taj način ostvare svoju ulogu kako bi se poboljšao životni standard svih građana.
Prethodnih dana ojačan je i projekat „Građani za Evropu“, koji daje dobre rezultate zbog sve većeg značaja građanskih inicijativa. Visoki i specijalni predstavnik Valentin Incko kaže da političari moraju ostvariti napredak.
"To je veoma jasna želja svih građana. To je poruka projekta Ureda specijalnog predstavnika EU pod nazivom „Građani za Evropu“. Političke stranke neće odvesti ovu zemlju u Evropu, osim ako ih građani ne privole i nagovore da to učine", kaže Incko.
Ovaj pojekat će još više podstaknuti nevladin sektor u rješavanju brojnih problema koje BiH ima, ističe Amna Selesković iz udruženja Vesta.
„Mi ćemo ih ovaj put podsjetiti (političare) na ono što su obećali i gledaćemo da oni svoja obećanja u ovom narednom periodu i ispune", kaže ona.
Projekat „Građani za Evropu“ podržava i Direkcija za evropske integracije BiH, o čemu govori Angelina Pudar.
"Program je namijenjen prvenstveno lokalnom nivou, znači akterima iz lokalne zajednice, grupama građana, svim akterima civilnog društva, organima lokalne uprave. Projektom bi se omogućilo da se oni uvezuju, ostvaruju partnerstvo i saradnju sa predstavnicima na lokalnom nivou iz drugih zemalja - učesnica programa, omogućilo bi im da razvijaju taj dijalog i saradnju, da razvijaju partnerstva, a također i neku finansijsku korist za ostvarenje svojih projekata – za izrade studija, razmatranje određenih oblasti politike koje su od interesa za te lokalne zajednice, te sve vrste saradnje - od kulturne, sportske, privredne itd. Neke od aktivnosti projekta su i bratimljenje gradova, te podrška projektima nevladinih organizacija. Znači, to su neke aktivnosti koje zaista vrlo zavise od onoga šta je na terenu, šta je zanimljivo i aktuelno ljudima u toj konkretnoj zajednici, ali je ključno da bi onda morali raditi sa partnerima iz drugih zemalja i na taj način se uvezivati, postajati dijelom Evropske unije i sve više joj se približavati, zajedno sa građanima drugih zemalja", kaže Pudar.
Sve je počelo raspravom u Briselu o novom evropskom i međunarodnom angažovanju evropske zajednice na bh. prostoru. Zatim je Doris Pak, izvjestiteljica Evropskog parlamenta za BiH u Sarajevu ponovo istakla koje sve probleme izaziva nekonstituisanje vlasti.
Takođe, tokom sastanka visokog predstavnika Valentina Incka sa predstavnicima Višegradske grupe zemalja, naglašena je zabrinutost EU zbog blokada u reformama i spore uspostave novih organa vlasti.
Podsjećamo na riječi Doris Pak, specijalne izvjestiteljice Evropskog parlamenta za BiH.
U sličnom tonu, govorio je tokom posjete Bosni i Hercegovini, izvršni direktor za Evropu i centralnu Aziju pri zajedničkoj Službi inostranih poslova EU, Miroslav Lajčak, inače bivši visoki predstavnik u BiH.
"Rukovodstvo BiH mora učiniti dodatni napor i fokusirati se na uspostavu vlasti koja je prioritet, ne samo u smislu deblokiranja procesa evropskih integracija BiH, nego i kako bi iste radile na preostalim reformama za dobrobit građana BiH", rekao je Lajčak.
Posjeta Džejmsa Stajnberga, zamjenika državnog sekretara SAD Hilari Klinton, takođe je potvrdila pojačanu diplomatsku aktivnost u BiH. Većina domaćih političara u BiH smatra da je dolazak brojnih međunarodnih izaslanika ohrabrenje za političke lidere da naprave neophodne dogovore.
BiH potonula u probleme
Izuzetna diplomatska aktivnost u samo nekoliko dana uključila je i prvu sjednicu trećeg ciklusa „Parlamenta za Evropu“ , okupljajući predstavnike državnog, entitetskih i zakonodavstva Distrikta Brčko kako bi se razgovaralo o napretku Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji i naznačili ključni prioritetima za 2011. godinu.
"Parlament za Evropu“ osmišljen je tako da podstiče aktivan doprinos svih članova Parlamenta u procesu evropskih integracija. Usmjeren je na ključnu ulogu parlamentaraca koji se trebaju pobrinuti da Bosna i Hercegovina ispuni uslove Evropske unije i na taj način ostvare svoju ulogu kako bi se poboljšao životni standard svih građana.
Prethodnih dana ojačan je i projekat „Građani za Evropu“, koji daje dobre rezultate zbog sve većeg značaja građanskih inicijativa. Visoki i specijalni predstavnik Valentin Incko kaže da političari moraju ostvariti napredak.
"To je veoma jasna želja svih građana. To je poruka projekta Ureda specijalnog predstavnika EU pod nazivom „Građani za Evropu“. Političke stranke neće odvesti ovu zemlju u Evropu, osim ako ih građani ne privole i nagovore da to učine", kaže Incko.
Ovaj pojekat će još više podstaknuti nevladin sektor u rješavanju brojnih problema koje BiH ima, ističe Amna Selesković iz udruženja Vesta.
„Mi ćemo ih ovaj put podsjetiti (političare) na ono što su obećali i gledaćemo da oni svoja obećanja u ovom narednom periodu i ispune", kaže ona.
Projekat „Građani za Evropu“ podržava i Direkcija za evropske integracije BiH, o čemu govori Angelina Pudar.
"Program je namijenjen prvenstveno lokalnom nivou, znači akterima iz lokalne zajednice, grupama građana, svim akterima civilnog društva, organima lokalne uprave. Projektom bi se omogućilo da se oni uvezuju, ostvaruju partnerstvo i saradnju sa predstavnicima na lokalnom nivou iz drugih zemalja - učesnica programa, omogućilo bi im da razvijaju taj dijalog i saradnju, da razvijaju partnerstva, a također i neku finansijsku korist za ostvarenje svojih projekata – za izrade studija, razmatranje određenih oblasti politike koje su od interesa za te lokalne zajednice, te sve vrste saradnje - od kulturne, sportske, privredne itd. Neke od aktivnosti projekta su i bratimljenje gradova, te podrška projektima nevladinih organizacija. Znači, to su neke aktivnosti koje zaista vrlo zavise od onoga šta je na terenu, šta je zanimljivo i aktuelno ljudima u toj konkretnoj zajednici, ali je ključno da bi onda morali raditi sa partnerima iz drugih zemalja i na taj način se uvezivati, postajati dijelom Evropske unije i sve više joj se približavati, zajedno sa građanima drugih zemalja", kaže Pudar.
